Foto: Twitter / X nalog Ane Brnabić
Čini se da mnogi na njih nasednu, a to je zato što pojedini ljudi aktivno pokušavaju da manipulišu internetskim prostorom sa ne baš plemenitim ciljevima na umu, kažu tehnološki stručnjaci.
Jedan od alata koji za to koriste je nešto što se zove botovi.
Svaka druga objava, komentar ili lajk na koji naletimo na društvenim mrežama dolazi od botova, podaci su kompanije Imperva, koja se bavi bezbednošću na internetu.
Tokom 2022. čak 47,4 odsto saobraćaja na internetu poteklo je od njih, što je za 5,1 odsto više nego godinu dana ranije, a deo koji su generisali ljudi najmanji je u prethodnih osam godina,
Ali ova pojava u svetu nije novost, napominje Iva Nenadić, profesorka Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i istraživačica Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci.
Botovi kao „programi koji izvršavaju automatizovane zadatke“ postoje već decenijama, a „društveni botovi“, koji se koriste na društvenim mrežama i „oponašaju ljudsko ponašanje“, danas su prva asocijacija na ovaj pojam, priča ona za BBC na srpskom.
„Posebno su učinkoviti kada šire emocionalne poruke s malo informativnog sadržaja, a komentarisanjem, lajkovanjem i deljenjem određenog sadržaja pojačavaju njegov doseg i stvaraju privid relevantnosti.
„Tako značajno doprinose viralnosti određenih narativa ili osoba“, opisuje Nenadić.
Dodaje da mogu da imaju i pozitivnu namenu, poput obrazovanja ljudi o važnim društvenim pitanjima, ali i negativnu, onda kada služe kao „alat manipulacije javnim mnjenjem“, ukazuje profesorka.
Dok je u više navrata i zemalja zapaženo delovanje botova u političkim procesima tokom prethodnih decenija, šira debata o ovoj pojavi nastala je posle Bregzita, odnosno izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kao i predsedničkih izbora u Americi 2016. godine, kaže Martin Mur, profesor političke komunikacije na Kraljevskom koledžu u Londonu (KCL), za BBC na srpskom.
Početkom jula upotreba botova bila je aktuelna i u Srbiji – na Tviteru je osvanuo spisak na kojem je 14.000 navodnih naloga, koji su političke bitke vodili lajkovima, komentarima, objavama i deljenjima sadržaja.
„Teško je proceniti na koja politička zbivanja su uticali botovi, posebno zbog toga što su aktivisti i oni koji vode kampanje prilagodljiviji i naučili su vremenom kako da smanje vidljivost botova“, objašnjava stručnjak, koji je i direktor Centra za izučavanje medija, komunikacije i moći KCL-a.
Zbog još nedovoljno jasnog značaja za političke procese, „zvanične političke kampanje se uglavnom klone ovog metoda, što za nezvanične ne mora da važi“, dodaje Mur.
Šta su društveni botovi?
Pojam botova nastao je još tokom 1960-ih godina, a izraz je skovan skraćivanjem reči „robot“, navodi se na sajtu nemačke Federalne agencije za bezbednost informacija.
Društveni botovi razvili su se pojavom društvenih mreža poput Fejsbuka ili Tvitera, dodaje se.
Mogu da budu „dobri“, kada se koriste za objavljivanje ili deljenje sadržaja na društvenim mrežama, ali i „loši“, kada služe širenju lažnih vesti, netačnih informacija i diskreditovanju, objašnjavaju iz nemačke agencije.
Na društvenim mrežama, pojedini ljudi koriste programe koji automatski izvršavaju zadatke kako bi ih predstavili kao da je reč o pravim ljudima, pišu poruke ili rade druge stvari poput drugih ljudi.
Ako više njih koristi mnogo botova, moguće je da se napravi senzacija oko određene osobe, pitanja ili teme, kako bi bila što zapaženija, komentarisanija ili deljena.
Pojedini ljudi plaćaju botove da promovišu sopstvene proizvode ili objave.
Kompjuterski programi sami po sebi nisu zlo niti imaju takvu namenu.
Na primer, kanadski emiter CBC kreirao je instant servis za ćaskanje koji je zapravo koristio botove da automatski odgovara na pitanja ljudi, pomažući im da razumeju sve oko izbora u oktobru 2019.
Čak i Tviter u sopstvenim smernicama piše da „nisu svi botovi loši… visokokvalitetni botovi mogu da poboljšaju svačije iskustvo“.
Profesorka Iva Nenadić, međutim, kaže da se botovi neretko koriste u „napadima i pokušajima diskreditacije novinarki i novinara, aktivista i političke opozicije“, ali i pokušajima davanja veće vidljivosti određenim medijima na internetu.
„Nije retkost ni da se nalozi korišćeni u jednom događaju, temi ili zemlji, prenamene za drugi događaj, temu ili zemlju“, dodaje ona.
Istraživači Internet instituta u Oksfordu (OII) u studiji „Kompjuterska propaganda u Kanadi: Upotreba političkih botova“ definisali su četiri vrste botova koji se koriste u ove svrhe.
Prigušivači (dampeners) širenjem lažnih tvrdnji i klevetama, ili deljenjem poruka koje ih sadrže, pokušavaju da diskredituju nekog političkog subjekta.
Pojačivači (amplifiers) su oni koji deljenjem i objavljivanjem sadržaja naglašavaju neku poruku ili temu, odnosno promovišu je u povećavaju njen doseg.
Botovi za transparentnost objavljuju i dele informacije zbog kojih bi politički akteri mogli da se pozovu na odgovornost.
Sluge (servants) su botovi koji svakodnevno ponavljaju iste akcije za šefove.
Kako se razvija tehnologija, tako se razvijaju i botovi i njihova primena, napominje Iva Nenadić.
Ali i najsofisticiraniji društveni botovi nastali metodama veštačke inteligencije „imaju problema s raščlanjivanjem ljudskih emocija, humora i sarkazma“, kaže ona.
„Zbog toga su lakše uočljivi i manje delotvorni od kampanja koje kombinuju veštačku i ljudsku inteligenciju, odnosno automatizovane i naloge kojima upravljaju ljudi“, ističe hrvatska profesorka.
Martin Mur, profesor političke komunikacije na Kraljevskom koledžu u Londonu, ističe da se botovi koriste na mnogim društvenim platformama, te da odluka o tome koja će biti odabrana za određeni cilj „zavisi od procene“ onih koji kampanju sprovode.
„Ljudi su se dugo žalili na upotrebu botova na Tviteru, ali do toga je delom došlo zato što je ova mreža kroz njegovu istoriju bila mnogo otvorenija platforma od drugih.
„Zato je i više analizirana od ostalih platformi“, kaže Mur.
Ali, „problem postoji“ i na drugim platformama, ukazuje Iva Nenadić, naučnica iz Hrvatske.
„U trećem tromjesečju 2022. kompanija Meta je objavila da je preduzela mere protiv 1,5 milijarde lažnih naloga na Fejsbuku, što je po procenama oko pet odsto mesečno aktivnih korisnika“, priča Nenadić.
Balkan i Srbija: Od uklanjanja naloga do objavljivanja liste navodnih botova
Objavljivanje spiska navodnih „botova“ i lažnih naloga na društvenim mrežama za podršku vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) i predsedniku Srbije Aleksandru Vučić početkom jula, pokrenula je brojne rasprave u javnosti i na internetu u Srbiji.
Deo korisnika društvenih mreža osuđivao je ljude koji su navodno sa lažnih i sopstvenih naloga na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru radili u korist političke partije koju podržavaju.
Pojedini su i otkrivali njihove navodne identitete i kritikovali ih zbog tvrdnji da su to činili tokom radnog vremena u javnim institucijama.
Državni funkcioneri i članovi SNS-a nisu zvanično demantovali ove tvrdnje, ali jesu reagovali na ove objave.
Ana Brnabić, premijerka Vlade Srbije, na Tviteru je podelila fotografiju sa porukom „I ja sam SNS bot“, što je učinio i predsednik Aleksandar Vučić.
Vučić je rekao da ne vidi ništa sporno u podržavanju političke partije na društvenim mrežama, uz tvrdnje da se objavljivanjem imena ljudi koji su to činili ugrožavaju njihove porodice.
„Postoje ljudi koji podržavaju svaku stranku. Neki su angažovani u stranačkim organima, neki nisu. Šta je tačno problem sa tim?“, pitao je Vučić tokom gostovanja na televiziji Pink.
I Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, na Instagramu je objavio fotografiju u majici sa istim natpisom.
I ja! pic.twitter.com/odeIT82mu3
— Ana Brnabic (@anabrnabic) July 11, 2023
Stručnjakinja Iva Nenadić napominje da je ovakvih slučajeva i ranije bilo na Balkanu, što potvrđuje objava kompanije Meta iz februara ove godine.
Iz te tehnološke firme, koja je vlasnica Fejsbuka, saopštili su da su uklonili mrežu „koordinisanog neautentičnog ponašanja“ u Srbiji, koja se sastojala od 5.374 naloga i 12 grupa sa oko 350 članova.
Ovi nalozi korišćeni su kako bi se „stvorila percepcija autentične i široko ukorenjene podrške srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci“ i za kritikovanje opozicije, navode u saopštenju.
„Za razliku od tradicionalnih farmi trolova koje smo onesposobili u Albaniji, Nikaragvi i Rusiji, koje su činili pojedinci koji su radili u jednoj ili više povezanih kancelarija, ova operacija se oslanjala na individualce koji su delali širom Srbije“, dodaje se.
Tom prilikom uklonjeno je i 1.060 naloga na Instagramu sa više od 26.000 pratilaca.
Sankcionisani nalozi zbirno su utrošili više od 150.000 dolara na reklamiranje putem ove dve platforme, saopštili su iz kompanije Meta.
Profesorka Nenadić ističe da je do uklanjanja lažnih naloga došlo i na mreži TikTok tokom četvrtog tromesečja prošle godine.
Prema podacima nemačke agencije za statistiku Statista, bilo ih je ukupno više od 54,4 miliona u tom periodu, od čega u Hrvatskoj oko 3.200, a u Sloveniji oko 3.500.
Ova platforma je u septembru prošle godine donela odluku i o proširivanju mreže zemalja u kojima će određeni nalozi biti označeni kao bliski vlastima.
Među 40 novih država u kojima će ova napomena početi da se koristi su i Hrvatska i Slovenija.
Direktan politički uticaj: Od Bregzita do američkih izbora 2016. godine
Samo u poslednjoj nedelji uoči predsedničkih izbora u Americi 2016. godine, oko 19 miliona botovskih naloga na Tviteru objavljivalo je poruke podrške Donaldu Trampu i Hilari Klinton, tadašnjim kandidatima republikanaca, odnosno demokrata, navodi se u tekstu na sajtu američkog Instituta elektronskih i električnih inženjera (IEEE).
Dodaje se da je Trampovoj pobedi doprinelo to što su botovi koji su ga podržavali, promenili stav javnosti nadjačavanjem suparničkih botova u službi Demokratske stranke, koji su masovno koristili hešteg #ImWithHer.
Iva Nenadić dodaje da je uticaj botova na političkoj sceni posebno postao interesantan javnosti 2017. godine, posle svedočenja bivše vršiteljke dužnosti američke državne tužiteljke Seli Jejts i bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne službe Amerike Džejmsa Klapera Mlađeg pred Kongresom.
„Tada su izjavili da su ruska vlada i ruska Agencija za internetska istraživanja (IRA) značajno koristili botove za širenje dezinformacija i raspirivanje podela tokom američkih predsedničkih izbora 2016. godine“, kaže ona.
Sinhronizovana aktivnost nepotvrđenih naloga na Tviteru primećena je i 2014. godine u Indiji, navodi se u tekstu „Društveni botovi koje pokreće veštačka inteligencija“ profesora Terensa Adamsa sa Univerziteta Harvard.
Tokom izbornog procesa u toj zemlji 2014. godine, premijer Narendra Modi dostigao je brojku od četiri miliona pratilaca, a ubrzo je uočen i obrazac u ponašanju dela njih na društvenim mrežama.
Dok je magazin Tajm proučavao aktivnosti na društvenim mrežama u vezi sa Modijem, koji je bio poredložen za nagradu Ličnost godine, primećeno je da hiljade njegovih pratilaca u istim intervalima objavljuju istu frazu, pozivajući da se indijskom premijeru dodeli ovo priznanje.
Profesor Martin Mur sa Kraljevskog koledža u Londonu navodi i primer iz Rusije, gde su 2011. godine korišćene „hiljade naloga na Tviteru kako bi se ‘ugušili’ tvitovi o građanskim protestima“.
Kako botovi utiču na javnu diskusiju?
Aktivnost botova stručnjaci su zapažali i tokom diskusija na društvenim platformama o pitanjima koja su važna za društvo.
Jedan od primera je rasprava o kontroli posedovanja oružja u Americi.
Usled pucnjave u Parklandu, na Floridi, 2018. godine poginulo je 17 ljudi, što je pokrenulo debatu o potrebi za striktnijim zakonima o oružju, a važnu ulogu u diskusiji imali su botovi iz Rusije, o čemu je pisao BBC.
Tviter nalozi, od kojih je deo pripadao botovima, učestvovanjem u raspravi sa drugim korisnicima uz korišćenje heštega #Parklandshooting pokušavali su da dovedu do rasta napetosti u američkom društvu.
„Botovi se usredsređuju na bilo šta što izaziva podele među Amerikancima – gotovo sistematično“, rekao je tada Džonaton Morgan, šef organizacije Nju nolidž koja istražuje dezinformacije na internetu, za Njujork tajms.
Istraživanja pokazuju da su botovi korišćeni i tokom pandemije korona virusa, ukazuje profesorka Nenadić.
Studija Njujork tajmsa i neprofitne redakcije istraživačkog novinarstva ProPublika iz 2020. razotkrilo je kako su kineske vlasti organizovale vojsku „trolova“, odnosno lažnih internet komentatora, kako bi još od početka pandemije pokušali da kontrolišu narativ na društvenim mrežama.
„Hteli su da virus izgleda manje ozbiljno, a da vlasti deluju sposobno da se nose se s njim.
„Neki od desetina hiljada lažnih komentatora zarađivali su, prema dokumentaciji, 25 dolara za originalne objave, 40 centi za označavanje negativnog komentara za brisanje i po jedan cent za deljenje poželjnih objava“, objašnjava Nenadić, istraživačica Evropskog univerzitetskog instituta u Firenci.
Ali ova stručnjakinja ukazuje i da Kina i Rusija nisu jedine zemlje u kojima se ovakve aktivnosti sprovode.
To dokazuje istraživanje Univerziteta u Oksfordu iz 2019. godine, u kojem se navode dokazi o postojanju organizovanih kampanja za manipulaciju javnim mnjenjem putem onlajn platformi u čak 70 zemalja sveta.
Podaci pokazuju da je u svakoj od zemalja najmanje jedna politička stranka ili vladina agencija koristila društvene mreže kako bi pokušala da utiče na javno mišljenje.
Prati li zakonodavstvo napredak tehnologije?
Majk Galager i Derek Kilmer, dvojica kongresmena iz redova američkih republikanaca, predložili su novi Akt o poštenom oglašavanju (The Honest Ads Act) u aprilu ove godine.
Kao jedan od argumenata za izmene postojećih zakona naveli su to da će strani faktori, poput onih iz Rusije i Kine, „upotrebiti sva dostupna sredstva za podrivanje američke demokratije“.
Reagovala je i Evropska unija donošenjem Kodeksa delovanja protiv dezinformacija u junu prošle godine, a profesorka Nenadić ga naziva „ključnim instrumentom evropske politike delovanja protiv dezinformacija“.
Ipak, dodaje da vodeće platforme i drugi akteri „zasad u njemu učestvuju dobrovoljno“.
EU je nedavno usvojila i Akt o digitalnim uslugama, koji će potpuno početi da se primenjuje naredne godine u svim zemljama članicama.
Kao glavnu razliku u odnosu na dosadašnju legislativu Nenadić navodi promenu Kodeksa delovanja protiv dezinformacija, pa će ovaj akt metod „samoregulacije promeniti u koregulaciju“.
„Od instrumenta koji zavisi od dobre volje velikih platformi postaće instrument za izvršavanje zakonski propisanih obaveza.
„Ipak, još nije jasno kako će se tačno ta tranzicija dogoditi, a u međuvremenu je Tviter napustio Kodeks“, zaključuje profesorka.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.