Ženske organizacije bez podrške medija

Rad ženskih organizacija često prolazi ispod radara medijima sa nacionalnom frekvencijom, jer njihova uređivačka politika traži da svaka vest mora biti i senzacionalistička. S obzirom da ženske organizacije svoj rad ne zasnivaju na takvim vrednostima, za posledicu imamo da ih je manje u vestima. Pomiriti te dve krajnosti u praksi je izazov, za koji još uvek nije nađeno adekvatno rešenje.

Za rad ženskih organizacija uglavnom se čuje kada je neka tema u žiži javnosti, kada, nažalost, neka žena bude ubijena ili kada se obeležava neki važan datum iz istorije ženskog pokreta. Svim ostalim danima, za njihov rad zainteresovan je tek po neki medij. Za organizacije koje deluju na lokalu, šansa da dođu do nacionalnih medija gotovo da je nemoguća.

Nažalost, oni koji se pojavljuju u medijima i za šta treba i za šta ne treba, imaju saznanja kako da se predstave. Čak i neke manjkavosti koje imaju u svojim organizacijama, one se drugačije predstave – smatra Rada Joksimović iz Ženskog centra Užice.

Svoje iskustvo kako mediji prenose aktivnosti Savetovalištva „Jefimija“ iz Užica, priča nam Lihnida Džinović.

Kada se radi o Nacionalnom danu borbe protiv raka dojke svi smo u temi i tada je Savetovalište „Jefimija“ prisutno na nacionalnim medijima. Smatram da bi definitivno više trebalo da se priča o tome, da više bude pokriveno, ne samo onda kada je to u žiži interesovanja, nego i svim drugim danima pored toga.

Put do nacionalnih medija često je popločan očekivanjima da se ženske organizacije odreknu svog kodeksa delovanja. Njihov kodeks je protiv senzacijonalizma i teške ženske sudbine nikada neće koristiti za svoju promociju.

Jako je bitno da ipak sarađujemo sa medijima koji će ostaviti prostora da kažemo ono što mislimo da je važno za nas. I to je jedan od razloga zašto ROZA nije dovoljno prisutna u medijima, jer ako mi zaključimo da neki mediji ne zaslužuje da mi budemo tamo, jednostavno mi nećemo ni prihvatiti takvu ponudu – kaže Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena ROZA.

Broj žena kao sagovornica u medijskim sadržajima vrlo je limitiran i unapred određen.

Ukoliko su emisije nekog dokumentarnog tipa ili koje se bave nekim ozbiljnim temama, oni naravno traže sagovornice koje će privlačiti takvu vrstu publike koja je stavrno fokusirana na ono što se izgovara, a ne kako izgleda ta emisija. Ima i drugih, komercijalnih sadržaja, koji nude potpuno drugi način „zabave“, samim tim traže i neku drugu vrstu sagovornica i sagovornika – kaže Tatjana Macura, predsednica Organizacije „Mame su zakon“.

Na slabu zastupljenost žena u medijima ukazuju i rezultati globalnog istraživačkog projekta „Ko pravi vesti“, koji kažu da je u Srbiji vidljivost žena u vestima jako niska, za 5% niža od svetskog proseka, za 8% od evropskog.