Nove Pinkove emisije – gde su granice parodije?

Kao jedan od „desetak novih autorskih televizijskih projekata“, vlasnik Pinka Željko Mitrović je na svom Instagram nalogu najavio format pod nazivom „Žeksove ludorije“, odnosno „SSSS (Smešna Strana Srpske Sloge). Tu najavu, koja je dospela i do Nacionalnog dnevnika TV Pink, pratila je i video sekvenca iz gostovanja potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić u emisiji Utisak nedelje. Uz pomoć programa veštačke inteligencije, videu su pridruženi i primetno izmenjen glas i rečenice koje Tepić nije izgovorila prilikom ovog gostovanja.

U Instagram objavi Mitrović je naveo: „Svi događaji i sadržaj su izmišljeni, tako da nema ljutnje“.

Posle najave, usledila je i prva epizoda, u kojoj je Mitrovićev „zabavno-satirični“ format promenio naziv i od „Žeksovih ludorija“ postao „Čoveče, ne ljuti se“. Čovek, koji verovatno ne bi trebalo da se ljuti, ovog puta bio je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas koji u montaži vlasnika Pinka kaže:

„Ludi Žeks se opet navrz’o na nas, a ja sam lepo govorio onim mojim pijanim ludacima da ne pominjemo Žeksa na protestima, ali ne vredi – ništa ne razumeju. (…) Lutovac i Aleksić – jedan ne zna gde je, drugi ne zna ko je. (…) Jedino bi mi Ponoš bio koristan, ali tu me poterao maler jer su izbori u Srbiji, a ne u Hrvatskoj.“

U drugoj epizodi pojavio se predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić. Kroz Mitrovićev „format“, nastao uz pomoć veštačke inteligencije, Jeremić je, između ostalog, rekao:

„Sad ovako prepolovljen čekam izbore, niti znam gde ću, ni s kim ću. Šta da radim? Šta je, tu je, idemo na izbore, pa šta nam bog i Vučić pridoda.“

Zloupotreba ili humor?

Sagovornici Istinomera s jedne strane u Mitrovićevim najsvežijim radovima vide „zloupotrebu nove tehnologije“, a sa druge „parodiju“ koja bi morala da ima određene oznake, kako gledaoce ne bi dovela u zabludu.

Novinarka Tamara Skrozza ocenjuje je u razgovoru za Istinomer da Željko Mitrović sa novim formatom zapravo nastupa u „praznom prostoru“, gde „još ništa nemamo“ jer se susrećemo sa potpuno novom tehnologijom.

„Ono što, međutim, mogu da kažem jeste da je u pitanju zloupotreba te nove tehnologije radi onoga čime se Željko Mitrović inače bavi, a to je targetiranje, defamacija i diskreditacija političkih protivnika Aleksandra Vučića. Dakle, to je zloupotreba nove tehnologije sa starim ciljem. Željko Mitrović je i ranije radio takozvane montaže dokumentarnih materijala, koje je nalazio po internetu i po arhivama. Kada neko govori, on to izvuče iz konteksta, poređa i stavi potpuno drugačiji narativ od onoga što je bilo izrečeno“, kaže sagovornica Istinomera uz napomenu da zbog toga što je već emitovano na TV Pink „nemamo ništa što već nismo videli, izuzev što je upotrebljena nova tehnologija“.

Skrozza navodi i da joj nije poznato to kako će se medijska profesija i na nivou Srbije i globalno odnositi prema etičnosti upotrebe veštačke inteligencije.

„Kako će i da li će uopšte biti postavljene one crvene linije dokle sme da se ide, da li sme uopšte to da se radi, imajući u vidu da time zavaravamo naše gledaoce, čitaoce, jer neko ko je prosečno medijski pismen, teško da će moći da otkrije i na ’prvu loptu’ shvati o čemu se radi“, dodaje naša sagovornica.

Ona ukazuje i na to da bi za procene o emitovanju ovakvog programa bilo nadležno Regulatorno telo za elektronske medije, ali da REM ni u ranijim slučajevima nije reagovao kada je Pink bio u pitanju.

Pravna ekspertkinja Crte Vladana Jaraković u razgovoru za Istinomer analizira i to što je Mitrovićev novi projekat do gledalaca došao kroz centralnu informativnu emisiju. Ona posebno naglašava da je prilikom informisanja javnosti pružalac medijske usluge dužan da obezbedi objektivnost koja je primerena, između ostalog, i prirodi programskog sadržaja u kojoj se informacija objavljuje.

„Zahtev objektivnosti je, sasvim razumljivo, izraženiji u informativnom nego u drugim vrstama programa. Način na koji su prilozi predstavljeni – a preneti su u celosti (neizmenjeni) sa Mitrovićevih profila sa društvenih mreža, ne može se smatrati izveštavanjem o jednom za javnost sasvim irelevantnom događaju kakav je aktivnost Željka Mitrovića na društvenoj mreži.  Prilozi su prikazani u neskrivenoj nameri da se određene ličnosti izvrgnu ruglu, pri čemu moramo imati u vidu da informativni program nije platforma za plasiranje onoga što Mitrović naziva satiričnim sadržajem niti je Dnevnik format u kome postoji prostor za manipulisanje izjavama i prikazivanje malicioznih montaža“, objašnjava Jaraković za Istinomer.

Ona dodaje i to da, imajući u vidu format u kome su prikazani, nije isključeno da su prikazani prilozi mogli da dovedu gledaoce u zabludu u pogledu događaja koji su predmet informacije.

„Pružaoci medijske usluge dužni su da obezbede objektivnost i istinitost informisanja, dužni su da se uzdrže od manipulacija i to naročito u svojim informativnim sadržajima. Na to ih obavezuju Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga“, kaže Jaraković i ističe da je REM po službenoj dužnosti mora da vodi računa da pružalac medijse usluge ispunjava svoje obaveze.

Svoja gledišta o načinu na koji je Mitrović upotrebio program veštačke inteligencije za Istinomer je podelio i Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije. Njegovo mišljenje je da se ova forma ne razlikuje mnogo od nekih drugih slučajeva kada su za potrebe parodije korišćene druge aplikacije i programi za montažu.

„Stava sam da je sadržaj parodija zastićena standardima slobode izražavanja. AI je samo alat koji se koristi za postizanje humorističkog efekta. Okolnost da su u pitanju javne ličnosti smanjuje šansu da bi sudovi u ovom slučaju utvrdili da je u pitanju povreda časti i ugleda“, objašnjava Krivokapić.

Sagovornik Istinomera, posmatrajući pitanje korišćenja veštačke inteligencije sa pravnog aspekta, ističe da ipak postoje stvari koje bi autor, odnosno emiter morali da imaju u vidu pri plasiranju ovakvih sadržaja.

„Da bi se autor i medij mogli pozvati na parodiju kao odbranu, mora biti izvesno da je u pitanju takav sadržaj i da njegovim emitovanjem nisu doveli prosečnog gledaoca u zabludu. Dakle, ako kontekst, format i način obelezavanja jasno ukazuju da je u pitanju parodija zasnovana na vestačkoj inteligenciji, onda mi se čini da je u pitanju da je sadrzaj u okviru slobode izražavanja“, naglašava Krivokapić.

Koliko je „prazan prostor“?

Naš sagovornik se osvrnuo i na to da je Vlada Srbije krajem marta usvojila Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, što je, kako navodi Krivokapić, prvi korak ka uređenju ove oblasti.

„Osnovni cilj donošenja Smernica je da se ne dozvoli da procesi u kojima učestvuje sistem veštačke inteligencije ugroze ili da marginalizuju čoveka i delovanje čoveka i da se sloboda delovanja, mišljenja i odlučivanja ne naruši u meri da prava i tekovine koje čuvaju te vrednosti budu obesmišljene, umanjene ili zaboravljene“, stoji u smernicama.

Manipulacije video sadržajem stižu do svih

Humor, ako ga zaista ima, nije jedini prateći element brojnih montiranih snimaka koji stižu do gledalaca i korisnika društvenih mreža. Neretko su u manipulacije video sadržajem upakovane i vrlo opasne dezinformacije.

Takav slučaj bio je i sa montažom govora potpredsednice SAD Kamale Haris. U opisu videa koji se delio na Fejsbuku, tvrdilo se da je Haris izjavila kako je, ne samo svaka osoba koja je u bolnici vakcinisana, nego i da je svaka osoba koja je u toj bolnici preminula – isto vakcinisana.

Međutim, za one koji nisu isprva uočili nespretnu montažu, tu je i video snimak Bele kuće u kojem se jasno čuje šta Haris stvarno izgovara, kao i na drugim snimcima.

„Bukvalno svaka osoba koja je trenutno u bolnici nije vakcinisana. I više od toga. Svaka osoba koja je preminula nije vakcinisana”, rekla je ona zaista.

O tome koliko daleko mogu da idu obmane vizuelnog tipa svedoči i slučaj razgovora nekoliko gradonačelnika evropskih prestonica sa Vitalijem Kličkom, odnosno nekim ko je izgledao kao Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva.

Među prevarenim zvaničnicima bila je i gradonačelnica Berlina Franciska Gifi. Ona je putem platforme za video konferencije razgovarala sa osobom koja je izgledala i zvučala kao njen ukrajinski kolega.

„Nije bilo znakova da video poziv nije održan sa stvarnom osobom“, navodeno je u saopštenju njene kancelarije, a preneo je Gardijan.