Lažni snimci kao produkt veštačke inteligencije – gde je granica između zabave i zloupotrebe

Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović uz pomoć veštačke inteligencije napravio je lažan snimak u kome lider SSP.a Dragan Đilas navodno izgovara da se „ludi Žeks ponovo navrzao na nas, a ja sam lepo rekao onim mojim pijanim ludacima da ne pominjemo Žeksa na protestima“.

Uz ovaj i još nekoliko lažnih snimaka opozicionih političara Željko Mitrović je okaćio i na društvene mreže. Zbog toga je od Đilasa zaradio tužbu, ali i kritiku predsednika države.

“Ja smatram da su predstavnici bivšeg režima u pravu, da to ne sme da se koristi. Da je to nešto što je nedozvoljivo, nefer i nešto što jedna demokratska država ne treba da radi. Ja se nadam da će nadležni državni organi preduzeti mere po tom pitanju“, rekao je Aleksandar Vučić.

Zloupotreba veštačke inteligencije neprihvatljiva je i za one koji prate tu relativno novu oblast u digitalnom svetu. Osnovni problem je što nije regulisana zakonom, samim tim ni kažnjiva, gotovo u celom svetu, pa ni u Srbiji. Mi za sada imamo samo etičke smernice za njen razvoj, primenu i upotrebu.

„Etičke smernice koje donela vlada Republike Srbije su značajan korak na regulisanju veštačke inteligencije. Međutim, niko od nas ne zna koji sve rizici mogu proizaći iz upotrebe veštačke inteligencije i kako upravljati tim rizicima. 0120 Upravo iz tog razloga Evropska unjija je u poslednjoj fazi donesenja zakona o veštačkoj inteligenciji koji ćemo, nadam se mi, na neki način usvojiti u narednom periodu“, kaže Đorđe Krivokuća iz Fondacije Šer.

Urednik Internet portala RTS-a Zoran Stanojević kaže da bi u slučaju veštačke inteligencije možda tražio da kazne budu malo ozbiljnije.

„Zbog toga što je lakoća upotrebe takva da bi neko mogao lako da je u zloupotrebi. Ali suštinski ona ne donosi u tom prekršajnom smislu ništa što već nismo videli. Samo to radi na jedan tehnički drugačiji način. Verovatrno će se razvijati i metode za otkrivanje zloupotreba, ali suštinski je to falsifikat. Neko lažira nešto što nije istina i to nam krije, odnosno to nam ne kaže jasno, a inače bi morao“, ističe Stanojević.

Ono čemu smo prvi put svedočili u Srbiji – svet je već video. Bivši predsednik SAD Donald Tramp čest je akter tzv. dipfejk sadržaja – ovaj prikazuje njegovo hapšenje, ispostaviće se, lažno kreirano uz pomoć generatora fotografija koje pokreće veštačka inteligencija. Slična alatka stvorila je i video u kom Vladimir Zelenski navodno poziva Ukrajince da se predaju.

Slične pojave zabrinule su Evropsku federaciju novinara, koja kao način borbe vidi razvoj medijske pismenosti.

„Svakako, u budućnosti bi moralo da se naznači da je veštačka inteligencija korišćena za proizvodnju nekog sadržaja, kao što, recimo, moramo da naznačimo na hrani šta sve sadrži. Recimo, da li sadrži GMO. Dakle, otprilike takav neki odnos treba da ima, ako je veštačka inteligencija uključena u neki proces, to bi trebalo da bude sasvim normalno“, smatra Stanojević.

A potencijalna žrtva zloupotrebe veštačke inteligencije nisu samo korisnici medijskog sadržaja.

„Kao i sa svim ostalim alatima, veštačkom inteligencijom možemo naniti štetu svima. Kako potrošačima i građanima, tako i državi, različitim javnim interesima, ali i biznisima. Svi su ugroženi, svi oni koji ne razumeju na koji način se veštačka inteligencija može koristiti, ali i oni koji mogu biti direktne mete“, kaže Krivokapić.

Mogućnost veštačke inteligencije ne poznaje granice – a jedan od primera je sajt koji emituje generisanu konverzaciju slovenskog filozofa Slavoja Žižeka i bavarskog reditelja Vernera Hercoga. Dijalog koji se nikada neće završiti ponekad sadrži istinite informacije, nekada potpuno netačne – glasi napomena kreatora sadržaja. A na pitanje zašto ga je napravio – odgovor je: zato što sam mogao.