Vesna Rakić Vodinelić: Presuda protiv KRIK-a je sudska cenzura, vrhunac pravnog muljanja i nepoštenja

Kako je danas objavio KRIK, sutkinja Nataša Petričević Milisavljević presudila je da je KRIK kriv zato što je u izveštaju sa javnog suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke preneo reči jednog od svedoka koje su se ticale Bratislava Gašića, a koje se njemu očigledno nisu dopale.

„Suđenje je bilo javno, svi spisi predmeta su javni, sve što je rečeno na pretresima je javno i ako novinar prenese ono što je pred državnim organom rečeno, znači da je preneo činjenice koje su se desile pred tim organom i nikako ne može da odgovara za naknadu štete. Ako sud nekog osuđuje za tako nešto, to je sudska cenzura”, kaže profesorka Rakić Vodinelić.

„Ništa što se dešava u našem pravosuđu nije šokantno i apsolutno sve najgore što može da se zamisli, može da se očekuje. To je toliko jasno da postoje zaštićeni ljudi o kojima ne smete ništa da kažete.”

Ona podseća da u Zakonu o javnom informisanju i medijima, posebno u članu 74 stav 2 tačka 2, jasno piše da objavljivanje informacija iz krivičnog postupka, ako su iznete na glavnom pretresu ili ako su pribavljene ili ako su mogle biti dobijene od organa javne vlasti, spada u posebna prava i obaveze u javnom informisanju.

Naravno, presuda sutkinje Nataše Petričević Milisavljević je prvostepena i nije konačna. Na nju će se redakcija istraživačke mreže KRIK žaliti i sva je prilika da ne može da ostane ovakva. Međutim, ona predstavlja otvoreni pritisak na novinare.

„Kao i u slučaju koji je bivši ministar odbrane Nebojša Stefanović vodio protiv NIN-a, kad sudija u prvostepenom postupku uopšte nije primenjivao Zakon o javnom informisanju. Doduše, u tom slučaju se čak i radilo o iznošenju vrednosnog suda, ali ovde je zaista neprihvatljivo da se osuđuje nešto što je izrečeno u javnom suđenju, što postoji u zapisniku…”, kaže profesorka Rakić Vodinelić.

Na primedbu da je ovo i zbog toga šokantan slučaj, ona, međutim, dodaje:

„Ništa što se dešava u našem pravosuđu nije šokantno i apsolutno sve najgore što može da se zamisli, može da se očekuje. To je toliko jasno da postoje zaštićeni ljudi o kojima ne smete ništa da kažete, pa čak ni ono što sami niste smislili, nego je zapisano u nekom dokumentu. To je vrhunac pravnog muljanja i nepoštenja. Ne verujem da je stvar u neznanju zato što vrlo jasno piše u Zakonu o javnom informisanju da kad se prenose neki spisi, akta, koji potiču od državnih organa, posebno ako je u pitanju javno suđenje, ne možete da sankcionišete novinara i medij”, kaže profesorka.

Profesorka podseća da ovo nije prvi put da se donosi takva presuda u prvostepenom postupku i da su one padale na višoj instanci.