I dalje skriveni vlasnici medija

Savet za borbu protiv korupcije: Medijima u Srbiji vlada gvozdeni trougao – skrivena vlasnička struktura, netransparentno finansiranje i povezanost sa politikom i biznisom

U juče objavljenom izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Savet za borbu protiv korupcije ukazuje na to da mediji u Srbiji u poslednje tri godine nisu ostvarivali ulogu koja im pripada i da „vlast kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast“.

Savet navodi da u poslednje dve i po godine nije bila vidljiva spremnost političkih stranaka da se odreknu uticaja na vlasničku strukturu, odnosno uređivačku politiku medija, bilo da je reč o formalnom ili neformalnom uticaju.

Zbog opšteg utiska javnosti i međunarodnih institucija da je u Srbiji i dalje prisutna snažna kontrola medija, Savet je sačinio izveštaj koji na preko 160 strana analizira pet sistemskih problema koji parališu medije u Srbiji. To su:

• netransparentnost medijskog vlasništva,
• netransparentnost finansiranja,
• ekonomski uticaj kroz budžet,
• poreske olakšice i drugi indirektni oblici finansiranja javnim novcem,
• problemi privatizacije medija i neizvestan status javnih servisa,
• cenzura i autocenzura i
• tabloidizacija.

Ko stoji iza vlasnika medija

Prema nalazima Saveta, više od polovine analiziranih medijskih kuća ima netransparentno vlasništvo koje često vodi u of-šor zemlje poput Kipra i Britanskih Devičanskih Ostrva, u kojima nije moguće saznati pravnog vlasnika.

Tako su nacionalne televizije B92 i Prva, za koje se godinama veruje da imaju istog vlasnika, i dalje primer netransparentne vlasničke strukture koja kroz niz domaćih i stranih kompanija preko Grčke i Bugarske vodi na Kipar.

Slična je situacija i sa najnovijom televizijom N1 koja program emituje od novembra prošle godine i u bliskoj je vezi sa kablovskim operaterom SBB, koji trenutno drži preko 50 odsto tržišta. Iza ove televizije stoji firma iz Luksemburga čiji se vlasnik ne zna, ali je glavni finansijski investitor ove televizije United group iz Holandije. Većinsko vlasništvo u toj grupi trenutno pripada američkoj kompaniji KKR grup.

Televizija ministra odbrane Bratislava Gašića dobijala je novac iz kruševačkog budžeta. Naime, s obzirom na to da je TV Plus Kruševac u blokadi od 2011, ova televizija godinama nesmetano posluje preko firme ADD produkcija u vlasništvu Gašićeve žene.

Savet navodi da je nedopustivo da je i dalje nepoznat vlasnik najstarijeg dnevnog liste u zemlji Politike, koji je 50 odsto u vlasništvu ruske firme OOO East Media Group, čiji vlasnik nije poznat. Iako je Aleksandar Vučić 2012. kao potpredsednik Vlade izjavio da je pravi vlasnik Politike, ali i Večernjih novosti i Dnevnika, firma Farmakom, u vlasništvu biznismena Miroslava Bogićevića, do danas ti navodi nisu potvrđeni.

„Nedopustivo je da državni organi nisu u stanju da javnosti saopšte rezultate istrage, iako je proteklo više od dve i po godine otkako je tadašnji potpredsednik Vlade izneo u javnost ozbiljne kvalifikacije o medijskoj koncentraciji vlasništva i kontroli nad tri značajna štampana medija”, zaključuje Savet.

Dnevni list Večernje novosti ima dve austrijske i jednu kiparsku firmu u vlasničkoj strukturi. I dalje je nejasno da li je i kako Milan Beko pravi vlasnik ovog lista. S obzirom na to da je privatizacije ovog lista na spisku spornih privatizacija i da je Savet podneo nekoliko krivičnih prijava u tom slučaju, Savet napominje da i dalje nije jasno šta je utvrđeno tokom istrage, jer je tim Ministarstva unutrašnjih poslova koji se bavio spornim privatizacijama rasformiran krajem 2014. godine.

Televizija Hepi, iako formalno ima transparentno vlasništvo, prema nalazima Saveta takođe spada u grupu medija sa nejasnom vlasničkom strukturom, jer se veruje da iza nje stoji beogradski biznismen Predrag Ranković Peconi.

Savet ukazuje i na E-novine, portal u vlasništvu direktora firme E-novine doo i glavnog urednika Petra Lukovića, koji ima bliske veze sa biznismenom Stankom Subotićem, između ostalog i zbog toga što se sedište redakcije nalazi na Terazijama, u stanu koji pripada Subotiću.

Političari u medijima

Bratislav Gašić, ministar odbrane i visoki funkcioner SNS, preko svoje firme Saco doo poseduje Televiziju Kruševac, a njegov sin Vladan vlasnik je niške televizije Zona plus i jedan od vlasnika Sportske TV iz Kruševca.

Još jedan SNS-ov funkcioner koji je imao posredno vlasništvo u medijima jeste ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, i to u ugašenom listu Pravda, gde je njegov brat imao 50 odsto udela, a njegova supruga preko posredniče firme bila jedan od vlasnika.

Više od polovine analiziranih medijskih kuća ima netransparentno vlasništvo koje često vodi u of-šor zemlje poput Kipra i Britanskih Devičanskih Ostrva, u kojima nije moguće saznati pravnog vlasnika.

Funkcioneri vladajuće stranke takođe su prisutni i na kablovskoj televiziji Kopernikus, gde narodni poslanik i funkcioner SNS Vladimir Đukanović ima svoju emisiju „Dobro jutro sa Đukom”, dok je Tatjana Vidojković, članica Gradskog odbora SNS i Opštinskog veća na Čukarici u Beogradu, bila glavni i odgovorni urednik televizije Svet plus info, trećeg kanala televizije Kopernikus.

Savet u svom izveštaju ističe da su na lokalu još tri medija pod strogom stranačkom kontrolom SNS: Radio Požarevac, JP Apolo Novi Sad, JP Radio-televizija Kruševac.

I članovi Socijalističke partije Srbije imaju vlasništvo u određenim medijima pa je tako regionalna TV Most u vlasništvu roditelja Dušana Bajatovića, doskorašnjeg potpredsednika SPS i direktora Srbijagasa.

Radio S je takođe u grupi medija čiji su vlasnici iz redova politike, jer firmu AS medija drži majka funkcionera SPS Zorana Anđelkovića.

Funkcioner SPS Ljubiša Stepanović trenutno je v.d. direktora javnog preduzeća Radio Subotica.

Slična je situacija i u Jagodini gde je TV Palma plus u vlasništvu Dalibora Markovića, sina Dragana Markovića Palme, predsednika Jedinstvene Srbije.

Prema nalazima Saveta, TV Panonija se povezuje sa Ujedinjenim regionima Srbije, jer je direktorka televizije Nadica Momirov, funkcionerka ove stranke, bila državna sekretarka u Ministarstvu kulture.

Kome idu poreske olakšice?

„Jedan od načina na koji političari kontrolišu medije, odnosno izdavače javnih glasila i emitera TV i radio programa jeste privilegovan tretman kod naplate, odnosno odlaganje naplate poreskog duga“, navodi Savet.

Na spisku najvećih poreskih dužnika nalaze se i mediji. Na četvrtom mestu najvećih dužnika jeste kompanija Borba ad, Pink international company je na 23. mestu, Kompanija Novosti ad je 34, Radio-televizija Srbije je 76, dok je Štamparija Borba na 156. mestu.

Savet je uspeo da dobije podatke od Poreske uprave da poreski dug medija iznosi preko 3,2 milijarde dinara, ili oko 26 miliona evra.

„Savet smatra da su vlasnici medija, koji istovremeno spadaju u grupu velikih poreskih dužnika i najbogatijih privrednika, godinama neosnovano prolongirali regulisanje poreskih obaveza zahvaljujući čvrstim i neraskidivim vezama sa političarima i državom.“

Savet smatra da su vlasnici medija, koji istovremeno spadaju u grupu velikih poreskih dužnika i najbogatijih privrednika, godinama neosnovano prolongirali regulisanje poreskih obaveza zahvaljujući čvrstim i neraskidivim vezama sa političarima i državom.

Kao najbolji primer za to Savet je izdvojio TV Pink za koji kaže da resurse svoje televizije stavlja na raspolaganje najdominantnijoj stranci.

Država je sa ovom televizijom zaključila sporazum o odloženom plaćanju duga od 705.011.012,23 dinara iz februara 2013, koji je omogućio da dug bude otplaćen u 15 mesečnih rata uz grejs period od devet meseci.

Novi ministar privrede je potom u oktobru 2014. potpisao novi sporazum koji predviđa da dug bude otplaćen u 12 mesečnih rata, ali da prva rata bude plaćena tek u septembru 2015. godine.

Najveći deo duga Televizije Pink predstavlja neplaćanje PDV, poreza na dobit, poreza na zarade i PIO. Savet postavlja pitanje zbog čega prvi sporazum nije raskinut s obzirom na to da Pink nije plaćao rate i zbog čega je novi sporazum potpisan kada ova TV nije poštovala prethodni.

Zbog okolnosti pod kojima je ova televizija dobila mogućnost otplate duga Savet smatra „da način na koji je trenutno uređena procedura u vezi sa odobrenjem reprogramiranja poreskih dugovanja velikih poreskih dužnika, kao što je Pink international company doo, ostavlja široka i potencijalno koruptivna diskreciona ovlašćenja ministru finansija“.

Kontrola medija kroz budžetsko finansiranje

Savet u svom izveštaju izdvaja budžetska finansiranja kroz subvencije, direktno ugovaranje, konkurse i javne nabavke kao modele koji su na lokalu dovodili do diskriminacije medija, a političarima pružili „mogućnost kupovine političkog uticaja novcem lokalne samouprave”.

Među analiziranim primerima naveden je Studio B, beogradska televizija u vlasništvu grada, koja zbog direktnog budžetskog finansiranja povoljan tretman daje gradskoj vlasti.

„Pre gradskih izbora 2014. godine, na TV Studio B je maksimalno dominantna DS, da bi nakon izbora to mesto zauzela SNS”, piše u izveštaju Saveta.

Savet navodi i slučaj radija Stari grad iz Kragujevca, koji je u vlasništvu Milana Uroševića, predsednik Skupštine grada Kragujevca iz redova SPO, a koji je od grada Kragujevca godinama dobijao novac na osnovu odluka o poslovno-tehničkoj saradnji koje je potpisivao tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović.

Na sličan način je televizija ministra odbrane Bratislava Gašića dobijala novac iz kruševačkog budžeta. Naime, s obzirom na to da je TV Plus Kruševac u blokadi od 2011, ova televizija godinama nesmetano posluje preko firme ADD produkcija u vlasništvu Gašićeve žene.

„Preduzeće ADD produkcija je najviše novca po osnovu pružanja usluga gradskoj upravi grada Kruševca, budžetskim ustanovama u tom gradu i susednim opštinama ostvarilo u periodu kada je gradonačelnik Kruševca bio upravo Bratislav Gašić”, piše u izveštaju Saveta.

Na sličan način favorizovanja Savet ukazuje i kod Narodnih novina, TV Skaj plus iz Niša, Surduličke radio-televizije, TV Best i RTV F iz Zaječara.

* Autorka teksta je radila u timu koji je sastavio izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije