Šezdeseti monitoring izveštaj ANEMA

Medijska scena Srbije u periodu januar – maj 2015

Sloboda izražavanja – U prvih pet meseci 2015. godine pravo na slobodu izražavanja bilo je na različite načine ugroženo. Novinari su bili meta pretnji i napada, čak i od strane običnih građana, samo zbog toga što su obavljali svoj posao. Obrađeno je 8 odabranih slučajeva. Dok je policija relativno brzo i uspešno reagovala u tim slučajevima, reakcija tužilaštava nije bila adekvatna. Autori Izveštaja ukazuju na uzroke neefikasne krivično-pravne zaštite novinara u takvim situacijama i na njene posledice. Novinari i mediji bili su izloženi i različitim pritiscima koji su uglavnom dolazili iz sfere politike, zbog kritičkog izveštavanja o nosiocima javnih funkcija i njihovom radu. Obrađeno je 5 odabranih slučajeva. Takva reakcija predstavnika vlasti na kritiku ima značajne negativne posledice na rad i položaj medija i novinara, koje autori Izveštaja analiziraju. I napadi na informativne portale koji kritički izveštavaju o različitim temama nastavili su se i u 2015. godini, s tim da su dobili nove, sofisticirane vidove, a autori Izveštaja pišu o tome koje mere treba preduzeti da bi se doprinelo rešenju ovog problema. Obrađeno je 7 odabranih slučajeva. U okviru sudskih postupaka autori analiziraju dva procesa na kojima će se graditi praksa u primeni odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima i to onih koje regulišu pravo novinara da u mediju objavi istinitu tvrdnju ili iznese mišljenje, i da van medija iznese svoje mišljenje kao lični stav, kao i u primeni odredaba Zakona o sprečavanju diskriminacije i zlostavljanja na radu. Reč je o slučajevima Srđan Škoro protiv „Večernjih novosti“ i Jasminka Kocijan protiv agencije Tanjug. Treći analizirani proces – Emir Kusturica protiv E-novina – ukazuje na to kakav je stav srpskih sudova kada je reč o obavezi medija da proveri istinitost informacije koju objavljuje, u slučaju kada tu informaciju samo prenosi iz nekog drugog medija.

U delu Izveštaja – implementacija postojećih zakona – autori se bave primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, konkretno, sprovođenjem procedure projektnog sufinansiranja putem javnih konkursa i ukazuju na uočene probleme u praksi. Implementacija Zakona o elektronskim medijima – radi efikasnijeg sprovođenja tog zakona, Regulatorno telo za elektronske medije je u obavezi da donese niz podzakonskih akata. Predmet analize bilo je  6 pravilnika čije je predloge Regulator u ovom periodu utvrdio.

Usvajanje novih zakona – Nacrt novog Zakona o oglašavanju je još u januaru bio na javnoj raspravi, ali do danas nije ušao u skupštinsku proceduru. Imajući u vidu da je taj zakon od izuzetne važnosti za funkcionisanje medija i za zaokruživanje reforme regulatornog okvira za medije, autori Izveštaja analiziraju Nacrt zakona i ukazuju na njegove ozbiljne nedostatke, posebno na sužen opseg primene opštih pravila o oglašavanju i izostanak regulacije oglašavanja organa javne vlasti.

Rad nadležnih tela i organa – rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – predmet analize su mere koje je REM u ovom periodu izrekao pružaocima medijskih usluga, i to zbog pogrešnog označavanja programa i kršenja obaveza koje se odnose na zaštitu maloletnika (Slučaj emisije „Parovi“ Happy TV) i povrede pravila Kodeksa ponašanja emitera (Slučaj Kopernikus TV – Pravilo druge strane); rad samoregulatornog tela Saveta za štampu – analizirana su dva postupka pred Komisijom za žalbe i to: 1. žalba dnevnog lista „Politika“ protiv dnevnog lista „Blic“, zbog povrede odredaba Kodeksa novinara o poštovanju autorskih prava, a povodom preuzimanja četiri „Politikina“ teksta bez saglasnosti tog medija; 2. žalba Bebe Kanački, portparolke psihijatrijske bolnice u Vranju, protiv dnevnog lista „Kurir“, zbog neovlašćenog korišćenja snimka sa društvenih mreža, nastalog u vreme dok je bila novinarka TV Fokus; rad državnih organa:Zaštitnik građana – analiziran je njegov Redovan godišnji izveštaj za 2014. godinu, posebno delovi koji su bitni za medije (ocena stanja medijskih sloboda i analiza medijske situacije), ali i medijska hajka vođena protiv Saše Jankovića, Zaštitnika građana; Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – obrađen je Redovan godišnji izveštaj Poverenika o sprovođenju oba zakona iz njegove nadležnosti, posebno deo koji se odnosi na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno na tendencije i izazove u njegovoj implementaciji.

Proces digitalizacije – autori se bave završnom fazom procesa digitalizacije, koji treba da bude okončan do 17. juna 2015. godine, ali ukazuju i na to šta će biti najveći izazov za medije nakon završetka procesa .

Proces privatizacije – autori ukazuju na očigledno kašnjenje u okončanju procesa privatizacije medija i na njegove uzroke.

U Zaključku Izveštaja autori sumiraju svoje nalaze o dešavanjima na srpskoj medijskoj sceni u prvih pet meseci 2015. godine.