Šta piše u haškom izveštaju o slučaju Dade Vujasinović

Nacionalni forenzički institut u Hagu dostavio je izveštaj o rezultatima veštačenja u slučaju novinarke Radislave Dade Vujasinović Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u kom se navodi da uzrok smrti novinarke može biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećan slučaj

„Kao zaključak koji se odnosi na način smrti navodi se da povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radoslava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja„, navelo je tužilaštvo.

Komisija za istraživanje ubistava novinara očekuje da Više javno tužilaštvo u Beogradu nastavi istragu o smrti novinarke Radislave Dade Vujasinović, jer izveštaj Nacionalnog forenzičkog instituta u Hagu nije utvrdio uzrok smrti.

„Imajući u vidu da na osnovu svih dostavljenih dokaza nije utvrđen uzrok i način smrti novinarke Dade Vujasinović, Komisija za istraživanje ubistava novinara od nadležnog tužilaštva očekuje nastavak istrage čiji će dalji nastavak pomoći svim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju“, naveo je predsednik te komisije Veran Matić u saopštenju.

On je naveo da je za izradu izveštaja forenzičkom institutu dostavljen sav raspoloživi dokazni materijal, uključujući i sačmu i filcane čepove izvađene iz tela Dade Vujasinović.

„Taj dokazni materijal je bio izgubljen više od 14 godina u MUP–u, a pronađen je po nalogu Komisije za istraživanje ubistava novinara. Važno je napomenuti da je istraga u slučaju smrti novinarke Dade Vujasinović otvorena tek 2009. godine i da su određena veštačenja urađena bez dokaznog materijala koji je naknadno pronađen“, dodao je Matić.

Radislava Dada Vujasinović ubijena je 8. aprila 1994. godine u svom stanu u Beogradu. Prvobitnom istragom utvrđeno je da se poznata novinarka ubila iz lovačke puške, što su njena porodica i kolege osporavali.

Posle ponovljene istrage januara 2009. Okružno tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev policiji da prikupi dokaze o ubistvu, uvažavajući veštačenje balističara Vlade Kostića koji je utvrdio da Dada Vujasinović nije mogla sama sebi da nanese rane.

Rezime nalaza

Osnovni cilj ispitivanja je bio da se istraži da li bi bilo moguće da se razjasni da li je u pitanju samoubistvo ili ubistvo. U ovom poglavlju, sumirani su nalazi različitih stručnjaka u predmetnom slučaju, uzimajući u obzir gore pomenuti cilj.

Biološki tragovi i DNK analiza

DNK profili dobijeni iz filcanih čepova [AAHJ2633NL] i iz dramlija [AAHJ2634NL] mogu da potiču iz žrtve R. Vujasinović, biološke ćerke R. Vujasinovića i T.N. Vujasinović. To je u skladu sa informacijama da su filcani čepovi [AAHJ2633NL] i dramlije [AAHJ2634NL] izvađene iz tela / odeće žrtve.

Nisu pribavljeni DNK profili iz dramlija nađenih u njenom stanu [AAHJ2640NL i AAHJ2641NL] i iz pamučnih delova kojim je čišćena leva cev puške [AAHJ2638NL].

Nalazi bioloških tragova i DNK analiza ne mogu da utvrde razliku između ubistva, samoubistva ili smrti R. Vujasinović nastale nesrećnim slučajem.

Patologija

Zaključci što se tiče načina smrti ne mogu se izvući na osnovu nalaza opisanih u izveštaju post mortem ispitivanja. Povrede koje su opisane u obdukcijskom nalazu mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja. Ispitivanje vatrenog oružja i municije

Zaključci što se tiče načina smrti ne mogu se izvući na osnovu nalaza opisanih u poglavlju 6.

U ovom ispitivanju, bilo je samo indikacija da je ispaljen samo jedan metak. Indikacija zasnovana na pretpostavci da je ubistvo izvršeno ispaljivanjem dva metka jer je bilo dva dela čepa [AAHJ2633NL] može biti odbačeno.

Procena udaljenosti u trenutku ispaljivanja hica u slučaju ubistva

U slučaju ubistva, moguća je bilo koja udaljenost. Stoga se, na osnovu rezultata procene udaljenosti u trenutku ispaljivanja hica, ubistvo ne može isključiti.

U slučaju samoubistva/nesrećnog slučaja

U slučaju samoubistva/samo-izazvanog nesrećnog slučaja, moguće su samo kratke udaljenosti u trenutku ispaljivanja hica.

Tokom samoubistva, važno je mentalno stanje osobe. To može da utiče na njegov/njen položaj tela. Iako nismo stručnjaci na polju ljudskog ponašanja, usled dimenzija ovog vatrenog oružja (velika puška), izvršeni su eksperimenti sa statistima da bi se odredile prosečne relevantne udaljenosti prilikom ispaljivanja hica. Na osnovu ovih argumenata, mogu se doneti sledeći zaključci.

Pod pretpostavkom da su diskoloracije na koži i odeći nastale usled naslaga tragova baruta, sledeći zaključak za frontalnu ranu i udaljenost prilikom ispaljivanja hica može da se izvuče:

Nalazi su verovatniji ukoliko udaljenost prilikom ispaljivanja hica nije 0 cm.

Nalazi do kojih se došlo uz ispitivanje tragova baruta su daleko verovatniji ukoliko je udaljenost prilikom ispaljivanja hica bila u rasponu između 13 i 80 cm nego ukoliko je bila neka druga udaljenost.

Napomena: 13 cm je maksimalna udaljenost za moguće ispaljivanje hica unutar grupe statista za moguće samoubistvo kada se oroz povuče koristeći kažiprst ili palac.

Pod pretpostavkom da diskoloracija kože i odeće ne potiče od barutnih tragova, sledeći zaključak što ste tiče frontalne rane i udaljenosti prilikom ispaljenja hica može da se izvuče:

Nalazi su verovatniji ukoliko udaljenost prilikom ispaljenja metka nije bila 0 cm.

Nalazi do kojih se došlo uz ispitivanje tragova baruta su daleko verovatniji ukoliko je udaljenost prilikom ispaljivanja hica veća od 80 cm nego ukoliko je manja od 80 cm.

Moramo da naglasimo da je poslednji zaključak niskog stepena dokazne vrednosti. Ovim ispitivanjem nije bilo moguće isključiti jedan od dva moguća scenarija (ubistvo ili samoubistvo).
Nalazi su verovatniji ukoliko udaljenost prilikom ispaljivanja hica nije 0 cm.

Nalazi do kojih se došlo uz ispitivanje tragova baruta su daleko verovatniji ukoliko je udaljenost prilikom ispaljivanja hica bila u rasponu između 13 i 80 cm nego ukoliko je bila neka druga udaljenost.

Napomena: 13 cm je maksimalna udaljenost za moguće ispaljivanje hica unutar grupe statista za moguće samoubistvo kada se oroz povuče koristeći kažiprst ili palac.

Pod pretpostavkom da diskoloracija kože i odeće ne potiče od barutnih tragova, sledeći zaključak što ste tiče frontalne rane i udaljenosti prilikom ispaljenja hica može da se izvuče:

Nalazi su verovatniji ukoliko udaljenost prilikom ispaljenja metka nije bila 0 cm.

Nalazi do kojih se došlo uz ispitivanje tragova baruta su daleko verovatniji6 ukoliko je udaljenost prilikom ispaljivanja hica veća od 80 cm nego ukoliko je manja od 80 cm.

Moramo da naglasimo da je poslednji zaključak niskog stepena dokazne vrednosti. Ovim ispitivanjem nije bilo moguće isključiti jedan od dva moguća scenarija (ubistvo ili samoubistvo).

U nastavku možete pogledati kompletan tekst izveštaja Nacionalnog forenzičkog instituta u Hagu na srpskom i engleskom jeziku.