3 u 1: On je glavni urednik, odbornik i član Programskog saveta RTV, i u tome ne vidi ništa sporno

Subotičaninu Gaboru Agardiju čini se da je samo nebo granica – sa 33 godine istovremeno je odbornik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Gradskoj skupštini Subotice, član Programskog saveta Radio-televizije Vojvodine (RTV) i glavni i odgovorni urednik Subotičkog mađarskog radija (u sklopu Fondacije Panonija).

Granica bi zapravo morala da bude u činjenici da su ove funkcije ili zakonski nespojive ili su „posvađane“ s etikom.

Agardi za Cenzolovku, međutim, kaže da „nikad nije bilo reči“ o nespojivosti funkcija koje s lakoćom obavlja, kao i da ga nijedna institucija nije obavestila o mogućem sukobu interesa.

Za one koji obavljaju javnu (recimo, odborničku) ili političku funkciju nema mesta u programskim savetima javnih servisa – „Članovi Programskog saveta (član 28 Zakona o javnim medijskim servisima) ne mogu biti nosioci javnih i političkih funkcija“.

„Nisam upoznat s tim da ne bi trebalo da obavljam ove funkcije istovremeno. Istina je, član sam odborničke grupe SVM-a u Skupštini grada Subotice, ali nisam član SVM-a. Nisam član nijedne političke partije i zbog toga sam mislio da je to izvodljivo. Odranije sam član Saveta, a onda sam postao i odbornik. Zbog ove situacije s koronavirusom, mogu da vam kažem da nismo ni imali sednice Programskog saveta“, objašnjava Agardi.

O da, imali su – poslednja sednica održana je 8. oktobra, potvrđeno je za Cenzolovku u Programskom savetu RTV-a čiji je Agardi član od prošle godine.

Prof. dr Nenad Krstić, predsednik Programskog saveta, o letošnjem izboru Gabora Agardija za odbornika u subotičkoj skupštini (nakon lokalnih izbora održanih 21. juna, prim. aut.) saznao je od novinara Cenzolovke, pošto, kako nam je priznao, Agardi članove Saveta o tome nije obavestio na poslednjoj sednici.

„Mi o takvim stvarima ne možemo da znamo ukoliko nas neko ne obavesti. Sad kad znamo da je član Programskog saveta izabran za odbornika, konsultovaćemo se sa našom pravnom službom i potom ga kontaktirati u vezi sa daljim koracima“, kazao je predsednik Programskog saveta RTV-a.

Sve samo po zakonu

Agardi za Cenzolovku napominje da mu nije namera da radi „bilo šta protivzakonito“ te ponavlja da nije član nijedne političke partije i da sebe ne smatra političkim funkcionerom.

„Sve funkcije koje obavljam, javno su dostupne svima. Ako bilo koje telo ukaže na to da ih ne mogu obavljati istovremenu, neću imati problem da podnesem ostavku u Programskom savetu RTV-a“, navodi sagovornik Cenzolovke.

Ali da bi mu neko telo – recimo, Agencija za sprečavanje korupcije – uopšte ukazalo na eventualnu nespojivost funkcija, neophodno je da ih o obavljanju više funkcija, pogotovo onih javnih, lično obavesti.

„Javni funkcioner koji u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost dužan je da u roku od 15 dana od dana stupanja na javnu funkciju obavesti Agenciju o obavljanju tog posla ili delatnosti“, kaže Zakon o sprečavanju korupcije.

Pravnici s kojima se Cenzolovka konsultovala, a takvog je stanovišta i sama Agencija, nemaju dilemu o tome da su odbornici lokalnih skupština javni funkcioneri i to ne menja činjenica da po zakonu nisu dužni da prijavljuju imovinu. Kao dodatni razlog za obraćanje Agenciji Agardi je morao da pronađe u činjenici da je u trenutku verifikovanja odborničkog mandata, 21. avgusta ove godine, već bio na javnoj funkciji – kao član Programskog saveta RTV-a – i time u obavezi da prijavi svoju imovinu. Što je, avaj, takođe zaboravio da učini.

A ako glavni urednik progovori kao odbornik?

Osim funkcija u Gradskoj skupštini i RTV-u, Agardi je i glavni urednik Subotičkog mađarskog radija (Szabadkai Magyar Rádió), koji je deo medijskog sistema RTV Panon, a čiji je izdavač Fondacija Panonija. Ta fondacija je među ustanovama čiji je osnivač Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine u Srbiji, a koji je pak pod ogromnim političkim uticajem Saveza vojvođanskih Mađara.

Mediji su preneli da se Gabor Agardi „od detinjstva bavi radijskim novinarstvom“. Međutim, kad je seo u odborničku klupu, doveo je sebe u apsurdnu situaciju: kao urednik, odgovoran je za radijske priloge (npr. skupštinske izveštaje) koji mogu govoriti o njemu samom.

Agardi uviđa da postoji problem, ali, kako kaže, „do sada se nije dešavalo da bilo ko izveštava o sebi ili svojim aktivnostima“.

Po smernicama iz Kodeksa novinara Srbije, s novinarskom profesijom nespojiv je rad u državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama. To se odnosi i na obaveštajne i druge bezbednosne službe, a takođe i na PR i marketinške agencije, te agencije za lobiranje.

Podsećamo, Cenzolovka je nedavno pisala o direktorki Novinsko-izdavačke kuće Mađar so (Magyar Szó) Rozaliji Ekres koja je izabrana za poslanicu SVM-a u nacionalnom parlamentu uprkos konfliktu interesa u kom se nalazi upravo zbog svog političkog angažmana i rada u medijima.