Agencija Alternativa najavljuje tužbu zbog falsifikata na konkursu Ministarstva kulture i informisanja

Poštovani,

Tokom prošle nedelje od pojedinaca i novinskih udruženja saznao sam da je meni potpuno nepoznata kompanija, privredno društvo G.F.C. DOO, iskoristila referentne filmove i filmske nagade Agencije ALTERNATIVA, kako bi učestvovala u na konkursu Ministarstva kulture za projektno sufinansiranje iz oblasti javnog informisanja. Komisija Ministarstva kulture je dodelila ovoj kompaniji  4.000.000 dinara za projekat  u kome se kao reference navode nagrade i filmovi Agencije ALTERNATIVA. http://www.alternib.com/

Ironično je da ni ove godine, ni nekoliko prethodnih nisam učestvovao niti na jednom konkursu Ministarstva kulture. Nisam želeo da popunjavam kojekakve obrasce i da trošim vreme na prikupljanje papira i uglavnom lažnih potvrda da će neka TV stanica emitovati moj proizvedeni program.  Nažalost, svi već godinama znamo i uglavnom ćutimo o tome, kako će se i na koji način dodeljivati sredstva. Ne na osnovu toga šta znaš – nego koga znaš. I čiji si.

Da besmislica i moja sramota budu veće, direktno i indirektno sam od pojedinih kolega optužen, da sam pristao da privredno društvo G.F.C. DOO koristi moje reference, kako bih od njih uzeo deo od dobijena 4.000.000 dinara!

Prema dokumentaciji koju sam dobio na uvid, a do koje su novinska udruženja stigla na pravno valjan način, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. DOO iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma  U IME ŽIVOTA 1999. , da je za isti film dobitink nagrade Zlatni Medved u Berlinu 2017.  godine, kao i to da je dobitnik nagrade Srebrni delfin u Kanu.

Uvidom u Prijavu za projektno sufinansiranje iz oblasti javnog informisanja – Konkurs za sufinansiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji za 2018 godinu,  koje je privredno društvo G.F.C. DOO iz Beograda predalo Komisiji Ministarstva kulture, nedvosmilseno se može videti:

– U rubrici 3.15 (Iskustvo podnosioca prijave u realizaciji sličnih projekata) navedeno je ime filma U IME ŽIVOTA 1999.- dobotnik Zlatnog medveda u Berlinu 2017 godine

– U rubrici 4.6. (Domaća i svetska proiznanja za proizvedene medijske sadržaje i njene autore) navedeno je: Srebrni delfin u Kanu, Zlatni medved u Berlinu 2017 i Zlatna Arena u Puli 2016.

Obzirom da je Agencija ALTERNATIVA  jedini  producent filma U IME ŽIVOTA 1999. a ja lično autor i reditelj filma, potpuno je jasno da je u ovom slučaju došlo do namerne obmane Komisije Ministarstva kulture, kao i svih drugih koji su u konkursnom procesu učestvovali.

Potpuna je laž da je pomenuti film dobio nagradu Zlatni Medved u Berlinu 2017 godine. Zlatni medved se dodeljuje na Berlinskom festivalu za igrani film, i jedna je od najvećih filmskih nagrada u svetu – u rangu Zlatne palme ili Zlatnog lava.

Istina je da je film U IME ŽIVOTA 1999. nagradjen Nagradom za izuzetnost, na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017 godine. Pored ove nagrade, isti film je tokom 2017. godine dobio još 9 međunarodnih nagrada, između ostalog i Sebrnog viteza u Moskvi, Grand Prix u Varšavi, Nagradu žirija u Portu…  Tim povodom sam 11. juna ove godine gostovao u emisji Tako stoje stvari (RTS 1) kada je i film u celosti premijerno prikazan u Srbiji.

Odgovorno tvrdim da u produkciji pomenutog filma, G.F.C. DOO Beograd ni na koji način nije učestvovala, niti sam do pre nekoliko dana znao za postojanje firme sa takvim nazivom.  Uz sve to, u produkciji ovog filma država Srbija, niti bilo koji njen organ, nisu učestvovali ni sa jednim jedinim dinarom pomoći. Na ovom projektu su radili bez dinara honorara, dugogodišnji prijatelji i saradnici Agencije ALTERNATIVA, takoreći u inat, kako bi pokazali da se dobri filmovi mogu napraviti i bez državnog novca. Tehničku pomoć nam je pružio Gradski sekretarijat za zaštitu čovekove okoline tražeći od Vojske Srbije dozvolu da snimamo na krovu bivšeg generalštaba. Fizičku pomoć nam je pružilo  JP Gradsko zelenilo Beograd pri skidanju breze sa zgrade bivšeg Generalštaba, i prilikom kopanja rupe za sađenje drveta u parku Manjež.

Tek tu ostaje misterija kako je G.F.C. DOO Beograd mogla da navede ovaj film kao svoje iskustvo u izradi sličnih projekata, kada se zna da se pitanje odnosi na projekte finansirane od strane Ministarstva kulture ili drugih sličnih izvora. http://www.vesti-online.com/Scena/Film/677578/U-ime-zivota-pokorio-svet

Što se tiče nagrade Srebrni delfin iz Kana, jednostavno je upisom imena nagrade u Google, iz prve ruke dobiti informaciju o tome da sam ja lično dobio tu nagradu u Kanu 2013 godine za film POSLE BOMBI. Producent filma je opet Agencija Alternativa u saradnji sa NVO Nekompromitovani intelektualci Beograda. Nagradu sa istim imenom, ali u Lisabonu, 2011. godine je dobio Nebojša Glogovac za najbolju mušku ulogu u filmu „Žena sa slomljenim nosem“, Srdjana Koljevića. Film POSLE BOMBI je tokom 2013 godine dobio još 7 međunarodnih filmskih nagrada, a između ostalog dodeljen mu je i Grand Prix Mention u Beču, na kraju filmske sezone, kao nekoj vrsti najboljeg ekološkog filma na svetu iste godine.

Uvidom u registraciju firme G.F.C. DOO Beograd može se videti da joj je PIB dodeljen 20. septembra 2013. godine, samo 27 dana pre nego što smo moja kćerka Emilija Savković, koja glumi u filmu, i ja lično, primili nagradu u Kanu. Ostaje misterija kako je moguće za 27 dana producirati, snimiti, izmontirati, i plasirati film – i stići u Kan?

Istine radi, film POSLE BOMBI dobitink Srebrnog delfina u Kanu, sniman je u jesen 2012. godine uz finansijsku pomoć Gradskog sekretarijata za zaštitu okoline Grada Beograda. Zato je replika Srebrnog delfina uručena Gradu Beogradu 22. oktobra 2013. godine na svečanosti u Starom dvoru.

https://stil.kurir.rs/vesti/6482/beogradu-nagrada-srebrni-delfin-za-film-posle-bombi-video

Što se tiče nagrade Zlatna Arena u Puli – nemam nikakav komentar osim – da nije moja. Znam čija je, ali ne želim da druge producente i autore uplićem u sve ovo. Jedino što odgovorno mogu da tvrdim je da nema nikakve veze sa G.F.C. DOO Beograd.

Uvidom u Prijavu za projektno sufinansiranje video sam da je podnosilac prijave izvesna Danka Milošević, meni potpuno nepoznata iz sveta produkcije, kako filmske tako i televizijske.  Pretragom na internetu shvatio sam da je to gospođa koja je radila „nešto“ oko medija u Ministarstvu vojske dok je ministar bio gospodin Bratislav Gašić. Tada sam shvatio da sam je davno upoznao na  otvaranju neke izložbe slika uz kurtoazno „Dobro veče“. To je sve šta znam o podnosiocu ove prijave i G.F.C. DOO Beograd. http://www.uns.org.rs/sr/saopstenja/30803/uns-neprofesionalan-odnos-ministarstva-odbrane-prema-novinarima.html

Međutim, predajući kompletnu dokumentaciju, svi producenti su dužni da prilože i izjavu o tome da materijalno i krivično odgovaraju za sve činjenice podnete u aplikaciji. Što se tiče njene materijalne odgovornosti za podnete podatke, obaveštavam vas da će moj advokatski tim preduzeti sve moguće pravne radnje kako bi ALTERNATIVA i ja lično, dobili zadovoljavajuću moralnu i materijalnu nadoknadu nastalu neovašćenim korišćenjem mojih referentih nagrada zarad sticanja materijalne koristi.

Što se tiče krivične odgovornosti, smatram da je na državnim organima da urade svoj posao čim iz medija saznaju za ovaj slučaj. Korišćenjem lažnih podataka, G.F.C. DOO Beograd je stekla materijalnu dobit iz budžetskih sredstava namenjenih medijima. Smatram da sva profesionalna udruženja koja su učestvovala u radu Komisije, zarad odbrane profesije, moraju da podignu glas protiv ovakvih malverzacija kako bi se zauvek sprečile ovakve zloupotrebe i očigledna nameštanja ovih i sličnih konkursa. Ili će u suprotnom priznati da su u svemu učestvovala.

Kao diplomiranom pravniku i čoveku koji je skoro 40 godina u medijima, potpuno mi je neverovatno da je neka komisija dodelila 4.000.000 dinara firmi za koju do detalja nije provelila sve podatke iznete u prijavi. Pogotovo ako se zna u kakvoj nemaštini rade drugi srpski mediji koji su na konkursu časno učestvovali.

Možda je od ovoga jedino gori primer prijave firme „Essentis“, u produkcijskom svetu takođe anonimne. U svojoj prijavi „Essentis“ ne navodi ni da ima web stranicu, niti da ima bilo kakve nagrade, domaće ili strane. A od iskustva na prethodnim projektima, „Essentis“ navodi da je reditelj dokumentarnog filma radio serijal Senke nad Balkanom. To je lično iskustvo reditelja a ne podnosioca prijave.  „Essentisa“ kao da ne postoji u ozbiljnom produkcijskom svetu, ali je komisija toj firmi dodelila čak 5.000.000 dinara.

Potpuno mi je neverovatno da se ovakva bahatost pojedinaca i zloupotreba na medijskim konkursima Ministarstva kulture dešava u momentu kada se uz posredovanje međunarodne zajednice, radi nova medijska strategija.  Sve ovo zajedno govori o nivou ljudskih, medijskih i svih drugih prava i sloboda u Srbiji o čemu govore i izveštaji Evropske komisije.

Da budem iskren, sve ovo me i ne iznenađuje. Ovog časa Agencija ALTERNATIVA se bavi pripremom sudskog postupka protiv Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije zbog eklatantne zloupotrebe autorskih prava nad filmom o Miroslavljevom jevanđelju, „U početku beše reč“. Ambasada RS u Kraljevini Španiji je bez ikakvog odobrenja, moj višestruko nagrađivani film prevela na španski jezik, skratila sa 56 na 20 minuta, i u Antropološkom muzeju Španije u Madridu, sedam dana puštala u „lupu“ tokom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije 2017. godine.  Ako jedan ozbiljni državni organ može sebi da dozvoli ovako nešto, i da odbija odgovornost za propust svojih upošljenika, zašto onda nekakva G.F.C. DOO Beograd to ne bi uradila na sličan način? Jedino ako je ubeđena da pravne i moralne posledice za krivotvorenje i prisvajanje autorskih prava neće postojati.

I da se razumemo na kraju. Nisam član ni jednog udruženja novinara, iako imam sve uslove za to. Nisam član ni udruženja pisaca, iako posedujem uslove. Daleko sam i od udruženja filmskih radnika iako imam više od 60 međunarodnih nagrada za svoje filmove. Nisam se nikada učlanio ni u jednu političku partiju (čak ni u SK) iako sam izuzetno svesno političko biće. Ni od čega ovoga ne koristim benefite.

Nemam ni strukovna ni politička leđa. Ali imam časnu biografiju punu priznanja koja sam dobio u zemlji i svetu.  https://sr.wikipedia.org/wiki/Bo%C5%A1ko_Savkovi%C4%87

Mnogi „dobronamerni“ su mi ovih dana savetovali da se manem ćorava posla. Da se napravim da se ništa od ovoga nije desilo, da ništa nisam video. Kažu, opasno je. Šta će ti to?

Znate li ša će mi to? Pa zato što sam uvek imao kičmu! A sada imam i kćerku koja završava prvu godinu Filmske, pozorišne i televizijske produkcije. Ne želim da tek tako gluvo i nemo dopustim da jednog dana ona ili bilo ko iz njene generacije, doživi ovo što ja sad preživljavam. Ili neki drugi koji nemaju snage da progovore.

Želim da bar ti klinci dobiju šansu da pokažu šta znaju. A ne koga znaju.

Ja radim ono šta moram. Radi zaštite profesionalnog i  ličnog integriteta. I vladavine prava u Srbiji uopšte.

Hoćete li i vi? Hoćete li ovog puta kada konačno imate sve dokaze na stolu, iskoristiti poluge i mehanizme koje posedujete? I podneti krivične prijave ukoliko to Javno tužilaštvo ne uradi.

 

Poslato:

UNS, Nino Brajović
NUNS, Svetozar Raković
Ministarstvu kulture i informisanja RS
Delegacija Evropske komisije u Srbiji
Misije OEBS u Srbiji, Odeljenje za medije
Radna grupa za medijsku strategiju, Vukašin Obradović član RG
Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović predsednik
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM, Miša Tadić, predsednik

S poštovanjem,

Agencija za proizvodnju kinematografskih dela Alternativa

direktor Boško Savković