Agencija za borbu protiv korupcije postavlja "specijalne" uslove Povereniku

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u pismu koje je uputio Agenciji za borbu protiv korupcije, ocenio da postavljanje, od strane Agencije, "specijalnih uslova" Povereniku za uvid u spise, predstavlja neprihvatljiv, pravno neodrživ akt koji je izraz nepoznavanja ili ignorisanja niza relevantnih pravnih činjenica ili nečeg još goreg.

Poverenik je ovako reagovao na akt Agencije kojim ga ona, povodom njegovog zahteva da mu radi ostvarivanja uvida dostavi spise, obaveštava da se: „može zaključiti da određeni deo podataka iz dokumenata koji je proizišao iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Siniše Malog predstavljaju u smislu čl. 38. Zakona o tajnosti podataka „STROGO POVERLJIVE“ podatke, radi čije zaštite je neophodno da istima pristupi lično poverenik i to u prostorijama Agencije, uz prethodnu najavu.“

Takav postupak Agencije nije ne samo presedan u višegodišnjem radu Poverenika, nego je generalno u suprotnosti sa standardima neophodne i nužne saradnje državnih organa. Saradnja organa vlasti nužno i normalno podrazumeva i distribuciju odnosno, na zahtev ovlašćenog organa dostavljanje raznih dokumenata. Razume se, neretko ti dokumenti su i klasifikovani, poverljivi. Da nije tako, bile bi besmislene odredbe Zakona o tajnosti podataka u vezi sa čuvanjem, prenošenjem i dostavljanjem takvih dokumenata, kao i odgovarajuća pravila o kancelarijskom poslovanju sa klasifikovanim dokumentima.

Ali, čak i kad bi to mogli zanemariti, neshvatljiv je uslov izražen rečenicom „neophodno da istima pristupi lično poverenik i to u prostorijama Agencije, uz prethodnu najavu“. Opšte je, pa i Agenciji, poznato da u Službi poverenika radi veliki broj saradnika (24) koji imaju sertifikat za pristup podacima klasifikovanim „STROGO POVERLJIVO“. U takvoj situaciji uslov da poverenik „pristupi lično“ je apsurdan.

Konačno, Agenciji bi moralo biti poznato i da je prema odredbi čl. 25. Zakona o tajnosti podataka, organ javne vlasti dužan da opozove tajnost podataka, odnosno dokumenta na osnovu rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti donetog po žalbi tražioca informacija.

Posebno i nezaobilazno je pitanje da li su predmetna dokumenta, odnosno podaci, uopšte i klasifikovani kao „STOGO POVERLЈIVI“ u skladu i na način propisan Zakonom o tajnosti podataka. Utoliko pre, što Agencija samo navodi da se to „može zaključiti“, ali ničim ne dokumentuje da su zaista i klasifikovani.

A pod pretpostavkom da su dokumenti zaista tako klasifikovani imamo dodatne razloge za zabrinutost. Naime, shodno članu 14. Zakona o tajnosti podataka, stepen klasifikacije „STROGO POVERLJIVO“ vezan je za podatke čije odavanje bi dovelo do „teške štete po interese Republike Srbije“, a teško je i zamisliti kako bi odavanje podataka o prihodima i imovini bilo kog funkcionera, pa i gradonačelnika, moglo u takvoj, „dramatičnoj“ meri ugroziti nacionalne interese.

Poverenik je upozorio Agenciju da svojim postupanjem onemogućava Poverenika u vršenju zakonskih ovlašćenja što predstavlja zakonom predviđen kažnjiv prekršaj i pozvao je da bez odlaganja postupi po njegovom zahtevu za dostavljanje spisa.