Akcioni plan za Medijsku strategiju predviđa silne izmene u medijskim zakonima. Super. Još samo da sve budu implementirane

Izrada akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. godine (tzv. Medijska strategija) konačno je završena i pitanje je dana, kako saznaje Cenzolovka, kada će predstavnici radne grupe za izradu tog dokumenta zvanično predati njegovu finalnu verziju Vladi Srbije na usvajanje.

Finalna verzija akcionog plana, u koju je Cenzolovka imala uvid, predviđa izmenu 13 zakona. Među njima najviše izmena pretrpeće Zakon o javnom informisanju i medijima, čak 31 (rok za izmenu je četvrti kvartal 2021), tri manje Zakon o elektronskim medijima (rok je drugi kvartal 2022), a Zakon o javnim servisima čeka 10 izmena (rok je treći kvartal 2022). U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđena je samo jedna izmena, a termin za završetak tog posla je četvrti kvartal 2021. godine.

Nije poznato kada će Vlada Srbije usvojiti akcioni plan, bez kojeg nije moguća primena Medijske strategije, ali ni to da li će biti usvojen u formi koja je usaglašena na radnoj grupi, ili će pak pretrpeti određene izmene.

Vlast je ušla u izradu Medijske strategije kako bi na neki način apsorbovala pritisak međunarodne zajednice zbog katastrofalnog stanja u sferi medijskih sloboda (Nedim Sejdinović, novinar)

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, tada još kao mandatarka za sastav nove vlade, izjavila je 20. oktobra da akcioni plan za Medijsku strategiju „mora biti usvojen u prvih sto dana rada nove vlade“ (Vlada Srbije izabrana je 28. oktobra, prim. a.).

Inače, Medijska strategija usvojena je još 30. januara, a prateći akcioni plan Vlada Srbije trebalo je da usvoji do 16. maja.

Za razliku od Medijske strategije koja se odnosi na period 2020–2025, akcioni plan za sprovođenje tog strateškog dokumenta važi samo do 2022, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je Cenzolovka imala uvid.

Osim seta medijskih zakona, predviđena je izmena, između ostalih, i zakona o krivičnom postupku, javnim nabavkama i poreskom sistemu.

U okviru pet oblasti dato je nekoliko desetina mera, koje se odnose, između ostalog, na unapređenje bezbednosti novinara i sistema medijskog sufinansiranja projekata, na uspostavljanje zakonske i institucionalne zaštite, profesionalne autonomije novinara i urednika u odnosu na unutrašnje pritiske, na transparentnost podataka o medijima i kriterijuma za određivanje medijske koncentracije, na poboljšanje položaja lokalnih i regionalnih medija, kao i na osnaživanje institucija nadležnih za informisanje i obezbeđivanje nezavisnosti javnih medijskih servisa i Regulatornog tela za elektronske medije.

Obradović: Vlast neće odustati od kontrole javnih servisa

Za novinare, predstavnike novinarskih udruženja, ali i za opoziciju, tema svih tema jesu promene u javnim medijskim servisima. Akcionim planom predviđeno je obezbeđivanje nezavisnosti javnih servisa, unapređenje profesionalnosti, ostvarivanje programskih funkcija u javnom interesu, kao i odgovornost prema javnosti. To će se postići, kako stoji u dokumentu, izmenama Zakona o javnim medijskim servisima i uspostavljanjem obaveze redovnog i transparentnog izveštavanja javnosti o trošenju sredstava, propisivanjem jasnih kriterijuma i redefinisanjem postupka za izbor članova Upravnog odbora, obezbeđivanjem zakonskih garancija uređivačke autonomije, a posebno redakcije informativnog programa. Interesantne izmene tiču se i Programskog saveta i načina izbora njegovih članova, kako bi se omogućilo da to telo bude eksterni kontrolor programskih sadržaja javnih medijskih servisa, ali i izbora poverenika za profesionalne standarde i odnose sa korisnicima usluga, koji bi bio obavezan da prati poštovanje etičkih i profesionalnih standarda, te da komunicira sa javnošću.

Novinar Vukašin Obradović, koji je prošlog septembra napustio Radnu grupu za izradu Medijske strategije, kaže za Cenzolovku da je potpuno siguran da se suštinski u funkcionisanju javnih servisa predviđenim promenama neće ništa izmeniti, čak i ako one doslovce budu pretočene u zakonska rešenja.

Od obećanja do realizacije dug je i neizvestan put, pogotovo u Srbiji. Vidimo to, na kraju, po izradi Medijske strategije koja kasni bezmalo pet godina (Nedim Sejdinović, novinar)

„Reč je o nastavku igrokaza vlasti koja počiva na kontroli medija i potpuno je nerealno očekivati da će se dozvoliti nezavisna uređivačka politika RTS i RTV. Javni servisi imaju centralnu ulogu u informativnom sistemu svake države jer, osim što informišu građane, oni postavljaju standarde u široj medijskoj zajednici“, ocenjuje Obradović i navodi da ukoliko bi se promenila uređivačka politika javnih servisa, emiteri sa nacionalnom pokrivenošću morali bi da svoj, pre svega informativni program, usklade sa standardima javnih servisa, jer bi u suprotnom njihova propaganda izgubila svaki smisao.

Zbog svega toga, zaključuje naš sagovornik, vlast drži pod strogom kontrolom javne servise i tako će biti i ubuduće, bez obzira na predložene zakonske izmene. Eventualnu dobru volju da krene u suštinske promene u radu javnih servisa vlast će, prema Obradovićem mišljenju, moći da pokaže vrlo brzo jer je u toku proces izbora upravnih odbora javnih medijskih servisa.

„Na osnovu toga, kao i skorašnjeg izbora dva nedostajuća člana Saveta REM-a, moći ćemo mnogo toga da zaključimo o namerama vlasti i njenoj volji da implementira rešenja iz Medijske strategije“, ukazuje Obradović.

Izmenama Zakona o javnom informisanju predviđeno je i da se medijima garantuje pravo novinara i urednika u odnosu na vlasnika i poslovodstvo medija, posebno u pogledu mogućnosti da urednik bude smenjen ako odbije da izvrši nalog. Ovaj posao realizuje Ministarstvo kulture i informisanja, a rok je kraj 2021. godine.

Taj zakon pretrpeće promene i u oblasti kontrole medijske koncentracije i sprečavanja monopola nad medijima, tako što će u postojećem registru medija biti precizno definisan obim podataka koji se tiču samih medija, vlasničke strukture izdavača medija, svih novčanih i drugih davanja iz javnih prihoda iz svih izvora – podaci o donacijama, poklonima i sponzorstvima. Takođe, predviđa se i uvođenje sankcija za nepoštovanje novih zakonskih odredaba i utvrđivanje kriterijuma za merenje pragova medijske koncentracije.

Problem na koji medijski stručnjaci i novinari i novinarke upozoravaju već godinama jeste izlazak države iz medija, u AD Politika i novinskoj agencije Tanjug. Prema predloženom akcionom planu, to bi trebalo da se dogodi u prvom kvartalu 2021. godine, ali i da se okonča proces privatizacije i drugih medija u javnom vlasništvu.

Još jedna od velikih poteškoća sa kojima se suočavaju medijski radnici jeste ugrožavanje bezbednosti, što su i ove godine potvrdile domaće, ali i strane organizacije. Mere iz akcionog plana, vezane za bezbednost novinara i novinarki, obuhvataju izmene Krivičnog zakonika i zakona koji uređuje krivični postupak, za unapređenje mehanizama krivičnopravne zaštite bezbednosti medijskih radnika, ali i zaštite tajnosti novinarskih izvora.

Realne promene ili predstava vlasti za međunarodnu zajednicu

Da li će Medijska strategija i akcioni plan zaista dovesti do rešavanja suštinskih problema sa kojima se novinari i novinarke godinama suočavaju? Novinar nedeljnika Vreme Nedim Sejdinović, koji je u oktobru 2017. godine napustio Radnu grupu za izradu Medijske strategije, kaže da ovi dokumenti nisu obavezujući, te da samo govore o nameri Vlade da u određenu sferu unese neke promene.

„Od obećanja do realizacije dug je i neizvestan put, pogotovo u Srbiji. Vidimo to, na kraju, po izradi Medijske strategije koja kasni bezmalo pet godina“, objašnjava Sejdinović za Cenzolovku i dodaje da ga obeshrabruje činjenica da same promene zakone, čak i ako budu savršene, neće biti garancija da će stanje u medijskoj sferi biti značajnije poboljšano.

U prilog svojoj tvrdnji Sejdinović navodi da su članovi sadašnjeg zakona i njegov duh u dobroj meri u praksi izigrani.

Vlast drži pod strogom kontrolom javne servise i tako će biti i ubuduće, bez obzira na predložene zakonske izmene (Vukašin Obradović, novinar)

„Ono što je trebalo da bude poštena i transparentna privatizacija, koja bi delom omogućila novinarima da postanu vlasnici svojih medija, pretvorilo se u svoju suprotnost – umesto države, vlasnik velikog broja medija postala je vladajuća stranka. Konkursno sufinansiranje je trebalo da  unapredi kvalitet izveštavanja u skladu sa interesima građana, a pretvorilo se u ‘isplatu’ novca medijima bliskim vlastima“, podseća naš sagovornik i dodaje da ne potcenjuje trud predstavnika medijskih i novinarskih udruženja da se dođe do boljih zakona, koji će nam, kako navodi, biti potrebni za neko buduće vreme, kada moć u ovoj državi ne bude u rukama jednog čoveka, već u institucijama.

Sejdinović zaključuje da je vlast ušla u izradu Medijske strategije kako bi na neki način apsorbovala pritisak međunarodne zajednice zbog katastrofalnog stanja u sferi medijskih sloboda. Vlast je, navodi, naučila mnogo iz 2014. godine, kada je Srbija doživela rast na listama koje mere nivo medijskih sloboda u svetu, samo zbog usvojenog novog seta medijskih zakona. Ali ti zakoni, prema Sejdinovićevoj oceni, u praksi su doživeli fijasko i razorili medijsku scenu Srbije zbog katastrofalne primene.

Naš sagovornik smatra i da će proći još mnogo vremena dok navedene promene zakona ne dođu na dnevni red Narodne skupštine, a ne isključuje ni mogućnost da dožive značajne korekcije koje neće biti u skladu sa strateškim dokumentom i pratećim akcionim planom. Podsetimo, prethodnu Medijsku strategiju do 2016. godine Vlada Srbije usvojila je u septembru 2011. godine, a tri nova zakona koja regulišu medijsku sferu (Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima) usvojena su tek u avgustu 2014.