Stevanović ističe da je ovaj izveštaj u odnosu na izveštaje Evropske komisije iz novembra prošle godine, detaljniji, precizniji, makar kada su u pitanju mediji u Srbiji. Kako je navela, novembarski izveštaji Evropske komisije imali su mnogo optimističnije poruke, što je s jedne strane bilo razočaravajuće, jer je bilo jasno da stvari nisu baš takve.
Međutim, Stevanović smatra da su u novim izveštajema svi ključni problemi spmenuti – počev od bezbednosti novinara, REM-a, Saveta za štampu…
“Mislili smo da smo jako puno postigli Zakonom o javnom informiranju i medijima, međutim ispostavilo se da to zapravo nije tako i vidimo da eto devet meseci kasnije zapravo svi dogovori, sva postignuća su izigrana i čini mi se da smo u ovoj situaciji, sada još goroj, nego što je ona bila pre donošenja tih zakona i ovaj izveštaj to dosta precizno definiše”, ocenila je Stevanović u emisiji “Novi dan”.
Šabić je dodao da generalno ceo izveštaj EK ne donosi ništa novo.
„Mi manje-više slične izveštaje sa ekspicitnim ili manje eksplicitnim, ali uvek u diplomatskoj, kurtoaznoj formi iznetim ocenama slušamo već deset godina unazad. Dakle u tom izveštaju nema ništa dobro“, istakao je.
Prema njegovim rečima, u borbi protiv korupcije ne postoji strategija, niti akcioni plan.
„Prva pretogodišnja strategija za borbu protiv korupcije usvojena je 2013. Znači ona je istekla 2018. godine, a da akcioni plan uopšte nije realizovan. Ali od 2018. pa ovamo, mi uopšte nemamo strategiju. Pričati u tom kontekstu da vlast podržava borbu protiv korupcije je zaista gotovo besmisleno“, naveo je Šabić.
Stevanović je dodala da mediji imaju svoju strategiju iz koga su proizašla i dva zakona i akcioni plan, ali je, kako je ocenila, „situacija sa medijima goruća“.
„Tako da imali ili nemali strategije u bilo kojoj oblasti, imali zakone ili nemali zakone, mi zapravo se nalazimo u jednoj zarobljenoj državi u kojoj vladajuća stranka radi ono što je odgovara da bi sprovela svoje partikularne partijske interese i to je to“, ukazala je.
Dodala je da bi ovakvi izveštaji u normalnoj zemlji trebalo da služe kao jedno upozorenje, jedan korektiv, gde bi i parlament i stranke i građani zapravo porazmislili u kom pravcu idu i kako da koriguju neke nedostatke.
„Kod nas to nije slučaj i zapravo mi jedino možemo da čekamo da vidimo od strane EU šta će se dogoditi nakon ovakvog izveštaja i da li oni mogu da na neki način da pritisnu našu vladu, da neke stvari koriguje, govorim o medijima, zato što je očigledno da bez tog pritiska, bez te briselske rute, ovde se kod nas ništa neće dogoditi. A onda i kad se dogodi, kao što je bilo usvajanje zakona, zapravo imamo nešto na papiru što ne biva primenjeno i već u trenutku donošenja i izglasavanja postoji plan iza toga kako da se to zapravo zaobiđe i da se nastavi po starom“, ocenila je Stevanović.
Šabić smatra da kada je reč o primeni izveštaja, ne veruje da će se vlast „potresti“ zbog toga.
„Mislim da se kod nas prilično naivno očekuju neka žestoka reakcije iz Brisela. Dok se ovde ne desi nešto ozbiljno, ali faktički, u bilo kojoj formi, dakle, Brisel će reagovati na način na koji je reagovao i to je bio maksimum“, naveo je Šabić.
Prema njegovim rečima, ono što je zapravo bitno je da se insistira na tome da vlast mora da primenjuje propise, posebno propise koje sama donosi.
„Vlast koja nije u stanju da igra po pravilima koje sama propisuje, pa ona samu sebe delegitimizuje“, istakao je advokat.
SLAPP tužbe i iscrpljivanje novinara
Govoreći o SLAPP tužbama protiv novinara, među kojima je i Fondacija Slavko Ćuruvija, Stevanović smatra da je njihova uloga da iscrpi ljude, ali na kraju bez ikakovog efekta na sudu.
„Dakle, to je jedno ozbiljno iscrpljivanje medija i aktivista i postaje opasno. Sad gledajući šta se dešava u poslednje vreme, čini mi se da nam se krug još sužava i da ta zloupotreba institucija i sistema postaje sve opasnija i opasnija“, rekla je Stevanović.
Šabić je objasnio sa pravne strane, da sve što se ružno i uvredljivo kaže na moj račun, ili predsednika Republike ili nekog visokog funkcionera to može da bude predmet krivičnog postupka ali po privatnoj tužbi, država s tim nema nikave veze.
„Da bi postojalo krivično delo ugrožavanja sigurnosti, dva su bitna elementa – jedno je da je reč o ozbiljnoj pretnji, ne bilo kakvoj pretnji, a drugo je da je ta pretnja izazvala efekat, da u vama izazvala strah. Dakle, bez jednog od ta dva elementa ili bez oba, nema dela“, objasnio je Šabić.
Stevanović je istakla da u Srbiji imamo duboko podeljenu medijsku scenu.
„Tu nema solidarnosti, tu nema razgovora, niti mislim da je razgovor moguć u ovakvim okolnostima u kojima zapravo jedni non-stop vrše hajku na ove druge, targetiraju ih bez ikakvog pardona i zapravo ozbiljno ugrožavaju njihovu bezbednost. Onda ne vidim koja vrsta razgovora je moguća da bismo se mi kao medijska zajednica ili kao građani izborili za bilo kakav pozitivan pomak, mi moramo zajednički da delujemo, ali nisam sigurna koliko je to u ovom trenutku moguće“, zaključila je.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.