Aleksandar Gajović bez granica

Poštovani gospodine Petroviću, poštovana redakcijo,

Mnogo se, i to već dugo, uzdržavam da ne reagujem na groteskne izjave plejade dvorskih udvorica naše sadašnje vlasti, jer bi toga bilo previše, na svakodnevnom nivou.

Možda sam, u vreme korone i vanrednog stanja, posebno senzibilisana na nepodnošljivu lakoću izvrtanja činjenica i logičnih zakona rasuđivanja, na nedostojne i nedostojanstvene ljude na vlasti i oko nje i na njihove sve iracionalnije ispade i nastupe.

Ili izjava na koju reagujem zaista spada u vrh besmislene, infantilne i podaničke beslovesnosti – tek moram da se oglasim.

U članku objavljenom u Danasu 22. 4. 2020, pod naslovom „U Srbiji sve veći pritisci na novinare“, na samom kraju, citira se državni sekretar u Ministarstvu kulture, Aleksandar Gajović, koji je, prema već uhodanom refleksu, verovatno ni ne trepnuvši, izjavio: „Reporteri bez granica nisu fer ili su ljubomorni na rezultate ove vlade.“ Državni sekretar i to u Ministarstvu kulture uspeva da, u sveopštem nadmetanju političkih i državnih činovnika u igri dodvoravanja Gospodaru i gospodarčičima oko njega, normalnom umu i elementarnom moralnom osećaju nepojamnim putevima, istraživačke zaključke Reportera bez granica poveže sa afektom ljubomore na našu vlast!

Kao prvo, pomešao je dve različite kategorije: medije i vlasti. Što bi, zaboga, bilo koje medijsko udruženje bilo ljubomornu na bilo koju vlast?! Razumela bih (hm, samo malčice) da je ljubomoru uveo kao varijablu u tumačenje slične konstatacije od strane vlasti iz susednih nam zemalja.

Što se tiče ljubomore, ona ulazi u repertoar sveprisutne banalne emocionalizacije politike, tipične za predstavnike naše vlasti, a koja je do te mere neprikladna i nezrela u javnoj političkoj komunikaciji, da ova izjava državnog sekretara ne iskače iz tog mulja. Ali. ljudi, stvarno, to je nivo dece predškolskog i ranoosnovačkog uzrasta! „Uvredio/la si me zato što si ljubomoran/na na to što ja imam lepše igračke“ i sl. Naravno, radi se o uvredi, jer činjenične konstatacije koje ne idu u prilog željama odraslih ljudi koji nisu dozreli svom uzrastu ni svojoj javnoj funkciji, takođe se infantilno doživljavaju kao uvrede.

Zna se da decom preovladava ničim neograničeni princip zadovoljstva, a ne princip realnosti.

Jednom grotesknom izjavom A. Gajović je smerao da ujedno diskredituje uglednu međunarodnu organizaciju Reporteri bez granica i nahvali briljantne rezultate naše bezgrešne Vlade. Ali, umesto toga je sebe kratko, a efektno karakterološki definisao.

Kao i previše onih njemu sličnih. A što se tiče neprekidnog mentalno-verbalnog iživljavanja nad logikom, zdravim razumom i dostojanstvom građana ove zemlje, čiji je delić citirana nesuvisla rečenica, uspevam da ga istrpim samo zahvaljujući nekim ostrvcima slobode i prosvećenosti, među kojima je i Vaš list.

S poštovanjem.