Aleksandar Gajović: Medijska čaršija traži dežurnog krivca

Kao i u drugim medijskim nastupima, Gajović ponavlja kako ne vidi da je bilo problema u čitavom poslu, uključujući i izlazak većine reprezentativnih novinarskih udruženja i asocijacija iz komisija, već sve notira kao nesuglasice koje su izglađene ili pokušane da se prevaziđu na razgovorima i dodaje: “Medijska čaršija, uvek kad ima lični neuspeh, frustrirana traži državnog krivca. Vi procenite da li sam ja taj dežurni krivac. I još nešto, ne postoje reprezentativna udruženja, samo su sindikati reprezentativni, udruženja su, zavisno od broja članova, više ili manje uticajna.”

Nije rečeno u zakonskom smislu to reprezentativna nego po snazi…

I još nešto da kažem: kad budemo sve završili onaj ko smatra, pojedinac, udruženja, kompanije, uvek ima pravo i mogućnost da povede upravni postupak protiv Ministarstva jer sud u ovoj zemlji, civilizovanoj Republici Srbiji, za koju ja mislim da je pravna i da vlada vladavina prava, jedini je koji može da kaže da li je nešto bilo mimo zakona ili u okvirima zakona. Ja odgovorno mogu da kažem da je ovaj konkurs sproveden u okvirima zakona.

Znate li koliko dugo traje upravni spor?

Nemam iskustva, nisam učestvovao ni u jednom sporu, ovde sam šest i po meseci.

Kolega Blagojević je pre nekoliko meseci dobio spor za 2016, ali upravi spor ne utiče na rezultate konkursa. Rekli ste već da nećete govoriti o medijskoj strategiji do juna, ali hoćete li predložiti rešenje za žalbu koje može uticati na konkurse i raspodelu novca?

Premijerka je rekla da će se posao oko Medijske strategije završiti do kraja godine i verujem da će taj rok biti ispoštovan, ne bih sada o drugim detaljima. Što se tiče konkursa, nastojimo da, uprkos manjku kadrova, postignemo posao: moramo da obradimo 1.300 prijava… Do ovog trenutka nisam imao prilike da vidim rezultate rada komisija, tek kad sve bude završeno, nameravamo sve transparentno da objavimo na sajtu. Ovo ministarstvo i ja ništa ne krijemo, objavićemo sve rezultate, članove komisija i njihove biografije, to je razlog više da kažem da je medijska čaršija bila nestrpljiva, frustracije su čudo.

Za taj slučaj koji ste pomenuli ne znam, upravni postupak traje kao i svaki drugi, pravosudni organi časno rade svoj posao, mnogo je predmeta i moramo podržati pravosuđe koje želi da radi efikasnije.

Pitanje je potpuno drugo – upravni spor je obesmislio pravo žalbe na postupak.

Ne slažem se s vama da je bilo šta obesmišljeno, to je redovan postupak koji zakon predviđa, a više je hiljada pravosudnih postupaka, hajde malo da imamo poverenje u pravosuđe.

Nije reč o nepoverenju u pravosuđe nego o tome da upravni spor ne menja prvobitnu odluku, a one su često sporne, posebno kada je reč o konkursima lokalnih samouprava.

Nisam informisan, morao bih da imam malo više elemenata, da pročitam tu presudu i obrazloženje, pa da nešto više kažem. Lično imam poverenje u rad državnih organa.

Više puta ste rekli “medijska čaršija”, zašto tako zovete svoje kolege?

Šta sam rekao? Medijska čaršija? Na koga vi mislite…

Ne ja nego na koga vi mislite kad to kažete?

Otkud vi znate na koje sam kolege mislio?

To i pitam? I zašto takav kolokvijalni, ponižavajući izraz?

Ni na koga posebno nisam mislio. To je u srpskom jeziku odomaćen izraz, nije ponižavajuće, meni je vrlo simpatično kad mi neko kaže da sam deo čaršije i nisam ponižen.

Rekli ste više puta da ne odbijate intervjue i kako vas je prijatelj pohvalio da ste “svima izašli na crtu”. Zašto intervjue tako posmatrate?

Ne odbijam intervjue, ja sam državni sekretar svima. Ja mislim da je medijska scena Srbije izbalansirana dobro, da imamo sve od levice do desnice, i to je dobro jer krajnji korisnik može da se opredeli… Ja sam svima državni sekretar, novinarima iz Beograda, Prokuplja, Novog Sada… I lično mislim da unutrašnjost nije u zavidnoj situaciji kad su u pitanju mediji. Na nama je da ih podstaknemo, ohrabrimo, damo malo nade da su i oni deo Srbije. Zaista svakome izlazim u susret i dajem intervju, to je moja obaveza, nemam razloga da se krijem i stidim bilo čega i vrlo sam otvoren i spreman da izađem kolegama u susret. I ja sam novinar, jednom novinar uvek novinar, bez obzira na to što sam na ovoj funkciji i znam kako je meni bilo kad je trebalo da dođem do sagovornika i privolim ga na intervju, ali ne mogu da dozvolim da se ta moja blagost, ta moja susretljivost, ta moja otvorenost, ponekad zloupotrebi.

Jeste li stigli da pogledate Belu knjigu medijskih udruženja koju vam je pomenuo kolega Obradović o iskustvima u projektnom sufinansiraju i zloupotrebama?

Ja sam posle intervjua pitao Vukašina Obradovića zašto tu knjigu nije predao tamo gde treba da je preda i povede postupak protiv svih nepravilnosti koje te korice sadrže, ali nije imao neki odgovor. Ja se bavim ovim poslom posvećeno, ali otvoreno da kažem, nisam stigao da pogledam tu njegovu Belu knjigu, ali ne može Obradović niti bilo koje udruženje, pa ni Ministarstvo, da preuzme ulogu suda. Svima koji misle da su oštećeni, ostaje pravosuđe.

Knjiga je predata Ministarstvu, nema veze što vi niste bili tu.

Kome? Ko je tada bio? Ja ništa nisam ovde dobio, sem ovaj računar i ova tri zakona… Jednom kad budem predavao ovu dužnost daću sve svom nasledniku.

Hajde da završimo tamo gde smo i počeli razgovor: da li ćete vi i ministar reagovati ukoliko komisije predlože da budu sufinansirani projekti medija koji krše kodeks?

Naša služba gleda da li je neko upisan u Registar medija i da li ga je Savet za štampu osudio za nepoštovanje Kodeksa; takvi ne mogu učestvovati u sufinansiraju, ne mogu računati da će dobiti sredstva. Imali smo mnogo takvih slučajeva ove godine i oni su odbijeni, ne bih da govorim o kojim medijima se radi, ali svi koji su se po oceni Saveta ogrešili o Kodeks – izuzeti su. Naravno, uvek postoji mogućnost greške i vi i bilo ko drugi ko vidi, kad objavimo rezultate, i kaže “Savet je utvrdio da se onaj medij ogrešio”, spremni smo tog trenutka da korigujemo odluku. Sada, koliko je meni poznato, takvih slučajeva nema.