Aleksandar Vučić, kineska tabla i drugi TV studio: Kako su se menjale informativne emisije tokom predizbornih kampanja u poslednjih 10 godina

Vučić se sve više pojavljivao u informativnim emisijama na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, vodeći dvostruku kampanju sa pozicije premijera odnosno predsdnika države, i pozicije lidera SNS.

Po svemu sudeći, ova predizborna kampanja će biti ista kao i prethodne.

Potpredsednica Demokratske stranke Tatjana Manojlović kaže za Danas da 2012. neuporediva sa ovom situacijom sada i svih godina od kada je Vučić preuzeo apsolutnu kontrolu nad medijskim prostorom, “nažalost i životom u Srbiji”.

– Monitoring medija tokom izborne kampanje 2012. godine jasno pokazuje da su u centralnim informativnim emisijama predstavnici vlasti, najveće vladajuće stranke DS i najveće opozicione SNS imali podjednaku zastupljenost i o njima je izveštavano skoro pa istim procentom pozitivnog tonaliteta. Na trećem mestu po zastupljenosti bila je SPS, a iza njega sve ostale stranke – ističe Manojlović.

Prema njenim rečima, interesantno je da Boris Tadić, tadašnji predsednik i kandidat za predsednika države, nije bio glavni akter kampanje ispred funkcionera vlasti, već je to bila Vlada Republike Srbije.

Interesantno je i to, dodaje, da je REM reagovao povodom njegovog gostovanja u zabavnoj emisiji kod Ivana Ivanovića.

– Očigledno je i televizija i autor sagledao pogrešku, pa je i protiv kandidat Tomislav Nikolić, dobio istu šansu u pomenutoj emisiji. To je sve danas nezamislivo. Mi imamo situaciju da je aktuelni predsednik ustupio svoje ime listi stranke sa čijeg čela je nedavno abdicirao. Očigledno samo formalno, iz demagoških razloga imamo i potvrdu u podacima koji govore o tome da je u centralnim informativnim emisijama odnos Vučića i ostalih iz opozicije 14:1 – naglašava Manojlović.

Ona dodaje da je amandmanom koji je pre nekoliko dana usvojen na predlog OEBS-a, funkcionerska kampanja u medijima zabranjena ne 10, već 30 dana pred izbore.

– Ali, nigde ne piše da Vučić, kao predsednik države, neće i dalje hipnotisati javnost trčeći sa kineskom tablom sa televizije na televiziju. Situacija apsolutno nije za poređenje – zaključuje Manojlović.

Izveštaj Biroa iz društvena istraživanja (BIRODI) o monitoringu izbornih kampanja od 2012. do 2022. godine pokazuje da za razliku od 2012. kada su u centralnim informativnim emisijama tokom izborne kampanje za parlament Srbije utvrdili postojanje „jednakijih i jednakih aktera“, jer su tadašnje liste vladajuće Demokratske stranke i opozicione Srpske napredne stranke zajedno bile zastupljene više od ostalih lista i jednako pozitivno predstavljene, deset godina kasnije monitoring parlamentarnih izbora pokazuje da imamo jednu listu vladajuće Srpske napredne stranke (36 odsto), koja je izrazito “jednakija” u odnosu na ostale izborne liste.

Prisutnost visokopozitivnog predstavljanja je posledica postojanja fenomena „partijskih kamera“ na koji BIRODI ukazuje čitavu deceniju.

Radi se o fenomenu gde izborni štabovi svoje reklamne sadržaje dostavljaju medijskim redakcijama, a one ih sa malim ili nikakvim intervencijama emituju kao medijski sadržaj, što za posledicu ima reklamno predstavljanje izbornih lista ili predsedničkih kandidata.

U prvom krugu predsedničkih izbora 2012. godine, Boris Tadić je imao osam procenata više vremena od drugoplasiranog predsedničkog kandidata naprednjaka Tomislava Nikolića. Na trećem mestu, sa četiri procenta manje, bili su Čedomir Jovanović i Ivica Dačić, dok je, sa 10 odsto, na petom mestu bio bivši predsednik SRJ i predsednik Vlade Vojislav Koštunica.

Rezultati monitoringa drugog kruga predsedničkih izbora pokazali su vremensku ujednačenost dva kandidata koja su se plasirala u drugi krug – Tadića i Nikolića.

Već naredni parlamentarni izbori su bili pokazatelj medijskog modela izveštavanja, ne samo tokom izbornog perioda, pokazuje istraživanje BIRODI-ja.

Medijska dominacija Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade Srbije i liste koju je predvodio, uz istovremeno smanjenje izveštavanja o glavnim političkim konkurentima kada je u pitanju pozitivno vreme, za šta je glavnu ulogu imao TV Pink, čine konture medijskog izveštavanja tokom, ali i van izbornog perioda.

Tako je tokom kampanje za parlamentarne izbore 2016. godine najviše vremena dobila lista SNS, zatim liste SRS, DS, SPS i JS. S tim što su SRS i DS bile sa najmanje pozitivnog vremena predstavljene.

Kampanja za predsedničke izbore je obeležena dominacijom Aleksandra Vučića koji je imao duplu kampanju. Jednu je sprovodio sa pozicije predsednika Vlade Srbije. Ona je neretko bila u sukobu sa, tada važećim, članom 29. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i stavom koji je zabranjivao da javni funkcioner koristi javne nastupe za promociju partije, na šta je BIRODI bezuspešno ukazivao Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je to videla kao medijski problem i slobodu medija da izveštavaju o aktivnostima predsednika Vlade.

Drugu kampanju Vučić je sprovodio sa pozicije predsedničkog kandidata. Model izveštavanja, koji je „rođen“ na Pinku, ponovljen je i tokom kampanje za predsednika Republike 2017. godine.

Vučić je spojivši dve kampanje imao skoro dve trećine vremena sa reklamnim procentom pozitivnog predstavljanja. Konkurencija je bila medijski marginalizovana i kada je u pitanju vreme i procenat pozitivnog izveštavanja.

Ovo se pre svega odnosi na Sašu Jankovića i Vuka Jeremića.

Na televiziji Pink uspostavljen je model medijskog monizma Aleksandra Vučića sa pozicije predsednika Vlade i predsednika Republike.

Tada je počela i medijska marginalizacija javnih funkcionera, pre svega pripadnika izvršne vlasti, ali i političara iz redova SNS-a, drugih vladajućih stranaka i stranaka opozicije.

Pored medijske zastupljenosti Vučića, treba ukazati i na izrazito pozitivno izveštavanje televizija sa nacionalnim pokrivanjem. Isto važi i kada je u pitanju najveći broj pripadnika izvršne vlasti koji su predstavljeni najčešće pozitivno-neutralno ili obrnuto, tj. sa veoma ili bez negativnog, odnosno kritički konotoranog vremena.

U slučaju pojedinih stranaka opozicije usled malog ili nikavog vremenskog predstavljanja, odnosno veće vremenske zastupljenosti koju prati visok procenta negativnog vremena, postoje elementi medijske diskriminacije, što sa pravne strane predstavlja kršenje prava na informisanje koje je garatnovano Ustavom, član 51, ali i kršenje člana 47. tadašnjeg Zakona o elektronskim medijma, odnosno Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga.

Međutim, na ova kršenja zakona REM nije reagovao, pa se sa istom ako ne i žešćom kampanjom krenulo i ovog puta, gde apsolutnu dominaciju nad medijskim sadržajem i pojavljivanjem u informativnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom ima Aleksandar Vučić.