Analitičari o metodologiji REM za nadzor medija i tome kako je „Vučić sakriven“

Gavrilović navodi da je REM u poslednjem, izbornom monitoringu, „sakrio Vučića“ u kategoriju „državni funkcioneri“. „Nema njega uopšte. Po metodologiji ODIHR – izdvaja se Skupština, Vlada, predsednik, da se vide ti javni funkcioneri, a posebno se izdvoji svaka izborna lista. Oni su to radili u prethodnom monitoringu koji je rađen o političkom pluralizmu, a sada to ne rade. A to je jako bitno zbog tzv. funkcionerske kampanje – da se vidi”, ističe sagovornik portala N1.

I Đorđevićeva u tome vidi glavni problem u posmatranju medijskog izveštavanja.

„Koliko možemo da vidimo, aktivnosti državnih funkcionera broje se samo po vremenu u kojem su (ukupno) bili zastupljeni, a ne posmatra se da li je izveštavanje koje uključuje te funkcionere bilo nužno i potrebno sa stanovišta onoga o čemu je javnost trebalo da se obavesti. Drugim rečima, mi iz ovog posmatranja ne vidimo u kojoj meri su sami mediji dopineli da funkcionerska kampanja, koja je na ovim izborima bila zastupljena ništa manje nego ranije, ostvari ono što joj je i bio cilj – da strankama na vlasti omogući dodatnu medijsku vidljivost u informativnom programu“, navodi.

Izveštaj REM-a, IV presek, možete pogledati na ovom linku.

Da li je uzorak reprezentativan?

Gavrilović kaže da je suština čitave priče u metodologiji. Navodeći da se REM poziva na vodič OEBS-a i njihov model biranja medija, objašnjava da se uzimaju i privatni i državni mediji, zatim i oni koji imaju raznolik program, a i oni koji se, kao napr. N1, bave javnim političkim prostorom.

„Poenta je, pošto mi u Srbiji imamo televizije sa nacionalnim pokrivanjem i imamo televizije koje su na SBB i one koje su na Telekomu, i Insajder TV koji je i na jednoj i na drugoj. Uzorak je trebalo da bude – sve televizije sa nacionalnim pokrivanjem, plus dve sa SBB i dve sa MTS i Insajder koji je na obe. A šta su oni uradili? Oni su uzeli samo kanale sa SBB i televizije sa nacionalnim pokrivanjem. Pri tom je Euronews u vlasništvu Telekoma, koji je preduzeće u kom država ima dominantno vlasništvo. Takođe, Tanjug TV, koji je u vlasništvu preduzeća koje od države rentira Tanjugova imovinska prava. Da sam pravio uzorak, ja bih stavio Euronews ne zbog toga što je pod Telekomom, nego to je televizija čija je uređivačka politika nešto što je došlo ovde kod nas sa Zapada, iz demokratskog sveta, pa da vidimo šta je donelo. Ili Tanjug ili K1. Ili Kurir TV. U startu je ta podela trebalo da bude napravljena”, navodi Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, postojeći uzorak zato nije reprezentativan.

Podsetimo, REM vrši nadzor nad javnim servisima (RTS1, RTS2, RTV1 i RT2), komercijalnim pružaocima medijskih usluga (PMU) – RTV Pink, Hepi TV, TV B92 i Prva i kablovskim televizijama – N1, Nova S, Al Džazira i Insajder TV.

Đorđevićeva, takođe, kaže da bi se moglo postaviti pitanje zašto još neke TV stanice nisu uključene – „na primer regionalne TV stanice koje takođe imaju predizborni program iako su izbori na nacionalnom nivou, ili recimo Studio B, iako se izbori održavaju u isto vreme u Beogradu“. „S druge strane, da bi značaj prikupljenih informacija građanima, a naročito posmatračima izbora iz inostranstva, bio vidljiv i razumljiv, trebalo bi im predočiti i podatke o ostvarenoj gledanosti tih programa, odnosno, mogućem uticaju koji je emitovanje političkih sadržaja moglo da ima na potencijalne birače“, navela je sagovornica portala N1.

Govoreći o načinima obrade i predstavljanja podataka iz izveštaja, Đorđevićeva podseća da su u njemu podaci prikazani za svaku TV stanicu odvojeno, pa ih jedino tako treba i čitati.

„Bilo kakvo zbrajanje „minutaže“ pojedinih političkih stranaka sa raznih TV stanica ili različitih vrsta TV stanica ili iz programa veoma različite gledanosti moglo bi da bude plod želje da se podacima manipuliše. Mislim da je najveći problem sa metodologijom to što se uzorak menja u odnosu na ranije izbore, a pri tom nemamo na raspolaganju informacije kakvi bi bili rezultati da je sadašnja metodologija bila primenjena ranije. To može stvoriti utisak da je stanje sada „u zbiru“ bolje (ili lošije) u odnosu na ranije izborne procese, a da to u stvari nije slučaj“, navodi Zlata Đorđević.

„Pomešali teme i tonalitete“

Zoran Gavrilović objašnjava da, kad je u pitanju određivanje tonaliteta (pozitivan, negativan, neutralan) BIRODI za svakog aktera u prilogu meri i kada on priča i kad neko drugi o njemu priča.

„Ako merimo Vučića, i ako je on u prosečnom prilogu, mi njega merimo i kada on priča, ali i ako se desi i da ga neko drugi pominje, mi to zbrajamo kao „posredno“ i „neposredno“ vreme – kad neko o njemu priča, kada on priča sam. Sve što je pozitivno, bilo da je on rekao ili neko drugi o njemu – to se, takođe, zbraja. I zato mi dobijamo ovakve sekunde, za svakog aktera“, kaže Gavrilović.

Navodi da REM ne meri posredno pominjanje i ne zbraja ga sa direktnim. „Oni zbrajaju njegovo direktno vreme i gledaju kakav je prilog. Oni ne rade analizu, oni prosto izmere vreme, vide taj neki kontekst, kako su oni to objasnili“, navodi Gavrilović, dodajući da će se na kraju videti kako sve izgleda kad ODIHR izađe sam svojim nalazima.

Gavrilović, analizirajući izveštaj, kaže da je REM pomešao teme i tonalitete u metodologiji, pa je među teme napr. stavio „negativno o“… „Ne može tema da bude negativno o nečemu ili pozitivno o nečemu. Teme su obrazovanje, zdravstvo… Ne može tonalitet da bude tema”, ističe sagovornik sajta N1.

U izveštaju REM-a, među temama, takođe su navedene i „Negativno o Aleksandru Vučiću“, „Negativno o Goranu Vesiću“, „Negativno o Vojislavu Šešelju“, „Negativno o Željku Mitroviću“, „Negativno o Nebojši Krstiću“, „Negativno o Zdravku Ponošu“, „Negativno o Vladeti Jankoviću“, „Negativno o Draganu Đilasu“, „Negativno o Borisu Tadiću“…

Kako dodaje, još jedan je problem što se podaci za liste pokazuju zbirno, a, kako ističe, sve emisije nemaju istu gledanost.

Gavrilović ocenjuje, uzevši sve ovo u obzir, da je metodologija REM-a „na nivou karikature“.

Šta je još neophodno da bi se došlo do ravnomernije zastupljenosti u kampanji?

Preduslov da bi se moglo govoriti o bilo kakvoj ravnopravnosti jeste zakonsko sužavanje mogućnosti za vođenje funkcionerske kampanje, kaže Zlata Đorđević.

„Transparentnost Srbija je dala konkretne predloge za to da se aktivnosti državnih i lokalnih funkcionera u doba pred izbore svedu na ono što je ispunjavanje njihovih zakonskih i međunarodnih obaveza, bez mogućnosti da se kroz izmišljanje i tempiranje „redovnog posla“, poveća zastupljenost u medijima. Umesto toga, nedavnim izmenama zakona aktivnosti funkcionera nisu limitirane, već samo mogućnost medija da izveštavaju o takvim događajima. Pri tom je ograničenje uvedeno samo za neke medije (TV i radio), samo za neke funkcionere (oni koji su kandidati na izborima), samo za neke aktivnosti (otvaranja objekata) i samo za period od deset dana pred izbore. Sve to, kao što smo pravovremeno ukazali, nije ni na koji način dovelo do promene ove nakaradne prakse“, zaključuje sagovornica portala N1.