Nacionalna frekvencija je javno dobro, a televizije koje je danas imaju daleko su od pokretanja i istraživanja tema od javnog interesa, pokazala je analiza Novosadske novinarske škole. Tokom dva meseca pratili su centralne informativne emisije i jutarnje programe javnih servisa i četiri komercijalne televizije sa nacionalnom pokrivenošću.
„Zašto je to važno? Zato što su javni servisi osnovani od građana i građani moraju biti toga svesni, da su oni vlasnici javnih servisa“, rekla je Dubravka Valić-Nedeljković iz Novosadske novinarske škole.
Teško bi se to moglo zaključiti po analiziranom programu. Rezultati kažu kako građani retko dobijaju priliku da iznesu svoje mišljenje, da na javnim servisima izostaje medijska inicijativa, odnosno da najčešće izveštavaju o događajima. Ima, međutim, i situacija koje prećute.
„Znači, imamo jedan segment da neki mediji komercijalni su pratili neke teme, imamo segment da su društvene mreže i svi oni mediji na internetu nešto o tome govorili, a da na javnom servisu imate tišinu. Goran Vesić presretne međuredakcijsku komunikaciju na N1 i o tome se uopšte ne izveštava“, rekao je Siniša Isakov iz Novosadske novinarske škole.
U mnogo čemu su, po analizi, javnim servisima slične Pink, Happy, O2 i Prva, uz jednu bitnu razliku – novinari tih televizija u izveštajima su najčešće pristrasni. I na jednoj i na drugoj strani, oni koji kreiraju vlast, najčešće o njoj i govore.
„Političke i ekonomske elite ove zemlje, i to svega dva ili tri njihova predstavnika, imaju šansu da govore i na javnim servisima i na komercijalnim televizijama, a opozicija gotovo nema nikakvu šansu“, kaže Dubravka Valić-Nedeljković iz Novosadske novinarske škole.
Slične podatke izneo je i Biro za društvena istraživanja, koji je, pored televiziija sa nacionalnom frekvencijom, u istraživanje uključio i N1. Tokom pet meseci, predsednik Srbije u programima je proveo skoro 56 sati, duplo više od drugih predstavnika vlasti i 18 puta više od najzastupljenijeg predstavnika opozicije.
Da je to teško promeniti u par meseci, kaže glavni urednik Agencije Beta.
„Sva istraživanja koja su ozbiljno rađena do sada, pokazuju da je najširim slojevima stanovništva, koji se uglavnom informišu preko, njih 70 – 80 odsto, preko televizija sa nacionalnom pokrivenošću i tabloida, da je to informisanje prilično jednostrano. To bi možda moglo da se promeni u vreme predizborne kampanje, ali značaj te promene praktično je minoran“, rekao je Dragan Janjić.
Još manje od različitih političkih stavova, prostora su imale marginalizovane grupe, manjine ili osobe sa invaliditetom. Žene i deca, takođe.
„Ništa što je pravi život, vi ne vidite u tim emisijama. Vidite samo ono kako život gledaju političke elite“, kaže Valić-Nedeljković.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.