Analiza medijskih projekata: Prolaze samo „meke teme“ i propaganda

Konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Slavko Ćuruvija fondacije objavili su ovih dana rezultate analiza medijskih sadržaja koji su prednjačili u budžetskoj podršci na konkursima Ministarstva kulture i informisanja, kao i na konkursima u Leskovcu, Vranju, Požarevcu, Zaječaru, Valjevu, Pančevu, Užicu, Šapcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Kruševcu.

Uskoro će biti objavljene analize takvih medijskih sadržaja na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i Niša, Beograda, Novog Pazara, Loznice i Vršca. Grad Kragujevac nije raspisao nijedan ovakav konkurs od 2015. godine, od kada se oni raspisuju po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima.

– Na osnovu analize, u našim izveštajima smo preporučili Ministarstvu kulture i informisanja da, između ostalog, izmeni Zakon o javnom informisanju i medijima, kako bi se uvela obavezna evaluacija podržanih projekata na ovim konkursima, kao i da organizuje obuke za predstavnike lokalnih samouprava kako bi se unapredili njihovi kapaciteti i razjasnile nejasnoće u procedurama. Uputili smo niz preporuka i na „adrese“ lokalnih samouprava, kojima se između ostalog preporučuje usvajanje internih pravilnika za evaluaciju projekata, kao i određivanje lokalno specifičnog javnog interesa u informisanju, kroz konsultacije sa lokalnom zajednicom – kaže za Danas Tanja Maksić, koordinatorka programa BIRN-a.

Ona dodaje da bi i mediji trebalo da konkurse „iskoriste za sopstveno unapređenje kroz proizvodnju medijskih sadržaja koji nedostaju, a pre svega onih koji su u vezi sa demokratizacijom društva, pravnom državom i ljudskim pravima, a nipošto za prikriveno subvencionisanje njihovih funkcionisanja i delova redovnog programa“.

Prema analizi, značajan deo podržanih projekata, trećina njih pa i više, predstavlja redovnu medijsku produkciju, koja ne bi trebala da bude podržana kroz javne konkurse.

Projekti se bave redovnim informativnim programima, kao što su dnevne vesti, emisije kolažnog tipa koje prate aktuelne događaje, studijske debatne emisije. Kako se javnim konkursima podržavaju projekti koji su tematski i projektno zaokružene celine, „podrška redovnoj produkciji nije u skladu sa zakonom“.

U projektima se, čak, eksplicitno navodi da se oni bave „praćenjem rada lokalne samouprave“, što je „posebno problematično sa stanovišta uređivačke nezavisnosti, jer otupljuje kritičku funkciju medija čija je jedna od glavnih uloga da budu čuvari javnosti i pozivaju donosioce odluka na odgovornost“.

– Polovina analiziranih medijskih sadržaja su takozvane „meke“ teme, poput istorije, kulture, populacione politike, poljoprivrede, života na selu, uspešnih žena, položaja mladih i slično. Zajednički su im promotivni ton i afirmativno izveštavanje. U projektima lokalnih televizija upadljivo dominira propagandni ton, a programski prostor je otvoren nosiocima (lokalnih) vlasti da promovišu svoj rad, bez toga da budu pozivani na odgovornost. Mali broj analiziranih projekata se bavi temama iz oblasti vladavine prava, poput ljudskih prava, borbe protiv korupcije i drugih pitanja važnih za demokratizaciju društva – kaže Maksić.

Izvesno odstupanje od takve „strukture“ postoji kod Ministarstva kulture i informisanja, gde se „deo projekata koji su analizirani bavi i temama korupcije, ljudskih prava i posebno prava novinara“, a kritički i analitički pristup postoji kod skoro trećine njih. Problem je u tome što viši standardi u pogledu sprovođenja procedure dodele sredstava, promovisanja javnog interesa i evaluacije sprovedenih konkursa, koje je uspostavilo Ministarstvo, „nisu transferisani na lokalni nivo kao dobra praksa“.

Istraživači su, inače, analizirali po deset najvećih projekta na svakom konkursu – televizijskih, radijskih, novinskih, onlajn i nezavisnih produkcijskih, koji su „odnosili“ od 20 odsto (kod Ministarstva) do više od 80 odsto budžetskog novca (kod lokalnih samouprava).

Budžetski podržani medijski sadržaji analizirani su u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji su ove tri organizacije realizovale u protekle tri godine. Projekat su podržale Delegacija Evropske unije u Srbiji, u okviru programa „Podrška civilnom društvu 2015“ i Ministarstvo kulture i informisanja.

Raković: Beograd, Novi Sad i Niš najviše finansirali propagandu

– Ključni zaključak monitoringa je da se budžetskim novcem, zapravo, dominantno finansira politička promocija i propaganda, a na štetu javnog interesa, istraživačkog novinarstva i objektivnog informisanja. U takvoj, negativnoj praksi, koja bukvalno obesmišljava proces sufinansiranja javnog interesa u medijima, i prošle godine su prednjačili najveći gradovi – Beograd, Novi Sad i Niš. Neskriveno su privilegovani poslušnički mediji koji su praktično naslonjeni na budžete u skoro svakoj lokalnoj samoupravi, ali sve češće i na konkursima Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata, kaže Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a. On za naš list kaže da je jedan od značajnijih problema i nedovoljno transparentan proces izbora članova stručnih komisija za ocenu projekata, koje „gotovo po pravilu čine ljudi bez profesionalnog i moralnog integriteta“, a u kojima „mnogi od takoreći dežurnih članova rade po principu ‘ja tebi – ti meni’, dodeljujući uzajamno novac njihovim medijima i agencijama“.

Dodaje da je u Srbiji u 2019. godini na svim nivoima – lokalnom, pokrajinskom i republičkom, objavljeno ukupno 155 konkursa za sufinansiranje javnog informisanja na kojima je raspodeljeno najmanje 1,6 milijardi dinara, odnosno nešto više od 1,4 miliona evra.

D. D.