Antisrpski i antidržavni mediji, Kurtijevi propagandisti i Belivukovi branioci: Poslanici većine i u novom sazivu ne mogu bez targetiranja medija koji im nisu po volji

I na početku novog, 13. saziva Narodne skupštine Srbije, poslanici vladajuće većine pokazali su da nisu zaboravili da, po sad već tradicionalnom receptu, prozivaju i targetiraju novinare koji kritikuju vlast. Tako smo na naše u septembru postavljeno pitanje „Da li će profesionalni novinari i u novom sazivu Skupštine Srbije biti redovne mete napada?, vrlo brzo, nažalost, dobili odgovor.

Na drugoj strani, uočljivo je da na skupštinskim zasedanjima od vladajuće većine nismo čuli reč kritike upućene, recimo, tabloidima ili propagandnim mašinerijama na nacionalnim frekvencijama. Govor mržnje, targetiranje neistomišljenika, podsticanje panike i lažne vesti – za poslanike vladajuće većine očigledno nisu dovoljno skandalozni da bi ih osudili.

Ali su takozvani antisrpski mediji za poslanika SNS Nebojšu Bakareca nepregledan izvor inspiracije. Bakarec na sednici održanoj 8. novembra nije propustio priliku da „Šolakove medije” (Dragan Šolak, vlasnik Junajted grupe) optuži da rade protiv interesa Srbije.

Govornica u Skupštini se, kao i ranije, više koristi za napade nego za teme dnevnog reda (Miša Bojović, Otvoreni parlament)

„Ovih dana se vodi hibridni rat, specijalni, i cilj je da se izvrši pritisak na Srbiju da prizna lažnu državu Kosovo i da uvede sankcije Rusiji. Jedan od pojavnih oblika ovog rata je i zajednička kampanja često hrvatskih i tzv. srpskih, a u stvari antisrpskih medija u Srbiji. Postoji jedan zajednički imenitelj svim ovim medijima, i u Hrvatskoj i u Srbiji, a to je da su u vlasništvu tajkuna Šolaka”, naveo je Bakarec poimence medije Novu i Danas (deo Junajted medije koja je u vlasništvu Junajted grupe), koji, kako je rekao, prikazuju Srbe sa Kosova i Metohije kao kriminalce.

Podsetio je na „sramne naslovnice medija u Šolakovom vlasništvu na kojima je predsednik Vučić satanizovan i prikazivan kao Adolf Hitler ili je prikazan kao dete koje treba poslati u konclogor”.

„Treba jasno reći da redakcije tih medija u Srbiji vode otvorenu antidržavnu kampanju”, zaključio je Bakarec.

Dodao je da se ti mediji „ponašaju kao Kurtijevi (Aljbin Kurti, premijer Kosova) propagandisti i propagandisti lažne države Kosovo”. Ove reči iz usta narodnog poslanika Narodne skupštine izašle su samo dan nakon što su redakciji Danasa stigle morbidne pretnje smrću, zbog čega i danas redakciju, prvi put u istoriji lista, čuvaju policijske patrole.

Decenijski lov na kritičke medije

Glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović kaže za Cenzolovku da je govor Nebojše Bakareca bio vrlo sličan navodima u pretećem pismu.

„Mi smo se prosto zapitali da li je Bakarec plagijator pretećih pisama ili ih možda i sam piše, ali mi i dalje nemamo taj odgovor”, objašnjava Petrović i dodaje da još nije otkriveno ko stoji iza poslatog pretećeg pisma, ali da je zasad zadovoljan reakcijom institucija.

Milion evra tih krvavih para dato je i podeljeno za odbranu Veljka Belivuka i ona ima nekoliko segmenata. Jedan je politički, jedan je medijski, jedan je pravni. Pravni, zna se ko radi, a medijski i politički, to danas imamo prilike da vidimo (Milenko Jovanov, SNS)

Petrović tvrdi i da ih prozivke u Skupštini ne potresaju, ali da je neprijatno to što ih vlast tretira kao političke neprijatelje i vrši konstantan pritisak na njegov medij i druge kritičke medije, koji traje skoro deceniju.

„U toj atmosferi, koju kreira sam vrh vlasti, neki ludaci mogu da se osmele da prete redakcijama, jer kada vide da to rade ljudi na najvišim položajima, verujem da pomisle da je to tačno i zatim kreće lov na medije”, ocenjuje Petrović.

Etički kodeks koji su poslanici dužni da poštuju očigledno nije način da se retorika targetiranja medija u Skupštini zaustavi, s obzirom na to da je za održavanje reda u parlamentu odgovaran predsednik Skupštine Vladimir Orlić.

„Čovek bi bio neprincipijelan kada bi uvodio neki red u Skupštini, jer je on targetirao medije do pre tri meseca”, kaže u svom maniru Petrović.

Kriminalizacija medija

Prema analizi organizacije CRTA, u dnevnik blaćenja kritičkih medija tokom ovog saziva upisali su se i poslanici SNS Zoran Tomić i Marijan Rističević, kao i poslanica Draginja Vlk, koja je „pohvalila” opoziciju da je maher u medijskom spinu, ne propuštajući, naravno, da pomene da se ti spinovi plasiraju u „tajkunskim medijima, đilasovskim medijima”.

Sa prozivanjem „tajkunskih medija” nastavio je i njen kolega Đorđe Todorović, koji je spominjao NIN i Danas kako su 2019. godine slali „jasnu poruku na naslovnim stranicama – snajper uperen u predsednika Republike”. Nakon što se poslanica Tatjana Manojlović (Demokratska stranka) obratila Todoroviću sa molbom da prestane sa targetiranjem novinara, on joj je odgovorio: „Sve je okej. Hajde, opustite se, slobodno.”

Prozivke u Skupštini nas ne potresaju, ali je neprijatno to što nas vlast tretira kao političke neprijatelje i vrši konstantan pritisak na Danas i druge kritičke medije, koji traje skoro deceniju (Dragoljub Draža Petrović, Danas)

Još dalje u blaćenju novinara otišli su poslanik SNS Vladimir Đukanović i šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov koji su bili i najaktivniji u prozivanju kritičkih medija, a posebno je zabrinjavajuće to što su mediji, zajedno sa opozicijom, dovedeni u vezu sa kriminalom.

„Pojasnimo ljudima kako to izgleda. Na primer, kad dođu te vrhunske demokratske televizije, mediji: Danas, N1, Vreme, Nova S itd. i kada okrivljeni daje svoju odbranu koja njima ne odgovara, u ovom slučaju konkretnu Koluvijinu, ne prenesu ništa ili cenzurišu ili stave čoveku u usta nešto što nikada nije rekao, a kada njegov advokat daje izjavu, izjavu cenzurišu, iako im 10 minuta daje izjavu, ali zato Veljka Belivuka citiraju od A do Š, i to ga citiraju onako da je to otprilike novi apostol istine. E, vidite o kakvom se licemerju radi i kakva se tu kampanja vodi. Znači, ono što im ne odgovara, nikada neće pustiti, naprotiv, uvek će da izvrnu nečiju izjavu i uvek će stati na stranu onoga ko im vodi kampanju”, rekao je Đukanović, koji je, inače, jedan od branilaca Predraga Koluvije u postupku „Jovanjica 1”.

Komentarišući navode opozicije o slučaju „Belivuk”, Milenko Jovanov je objasnio da su zapravo vesti koje se plasiraju izmišljene, a da su opozicija i mediji deo Belivukove odbrane.

„Dakle, izmisli se nešto i onda to izmišljeno ponavljamo unedogled, zato što želimo da se stvori slika da je to stvarno tako. To je cela poenta. Neko izmisli vest i tu izmišljenu vest ponavljamo unedogled, ne bi li ljudi rekli – e, tu ima nešto. Nema ničega. (…) Opozicija je danas sastavni deo odbrane, zajedno sa medijima koji to rade, zajedno sa advokatskim timom koji to radi”, poentirao je Jovanov i otišao i dalje dodatno kriminalizujući medije. „Milion evra tih krvavih para dato je i podeljeno za odbranu Veljka Belivuka i ona ima nekoliko segmenata. Jedan je politički, jedan je medijski, jedan je pravni. Pravni, zna se ko radi, a medijski i politički, to danas imamo prilike da vidimo.”

„Sve je okej. Hajde, opustite se, slobodno” (reakcija poslanika SNS Đorđa Todorovića na molbu poslanice DS Tatjana Manojlović da prestane sa targetiranjem novinara)

Komentarišući retoriku u novom sazivu Skupštine, Miša Bojović, viša istraživačica u Otvorenom parlamentu CRTA, kaže da se manir predstavnika vladajućih partija iz prethodnog saziva koji se odnosio na kritikovanje političkih protivnika, organizacija civilnog društva i medija nastavio, te da se govornica, kao i ranije, više koristi za napade nego za teme dnevnog reda.

„Većina tih napada dolazi iz vladajuće većine i usmerena je prema medijima koji su kritički nastrojeni prema vlasti”, objašnjava Bojović.

Ovakvu štetnu praksu moguće je vrlo lako promeniti – jednostavno poštovanjem propisa koji postoje. Osim Poslovnika, u Skupštini je na snazi i Etički kodeks, koji su, kako napominje Miša Bojović, usvojili poslanici vladajuće većine u prethodnom sazivu, kada ih je bilo 97 odsto u parlamentu, a koji se ipak ne primenjuje.

S druge strane, Draža Petrović smatra da će targetiranje medija u Skupštini prestati kada se promeni vlast. Zaključuje da na napade kada se dese reaguju brojne organizacije, domaće i evropske, kao i ambasadori, koji su, kako kaže, neutralni i ne vrše pritisak na vlast da ostavi novinare da rade svoj posao.