Jedna televizija, prema dosadašnjim pravilima, mogla je sa republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa za tri godine da dobije maksimalno 23 miliona dinara, što je zaista premalo, rekao je Brajović za Večernje novosti, favorizujući TV stanice u odnosu na štampane i druge medije.
Upravni odbor Asocijacije medija u saopštenju podseća državnog sekretara na strateško opredeljenje države da „projektnim finansiranjem obezbedi sredstva za sadržaj od javnog interesa koji produkuje štampa u cilju podsticanja raznovrsnosti mišljenja i prava stanovništva na sadržaje koji samo u tržišnim uslovima ne bi bili održivi“.
S obzirom na tešku ekonomsku situaciju, postojanje velikog broja štampanih javnih glasila s malim tiražom, kao i na činjenicu da se u Srbiji ne proizvodi nijedan proizvod neophodan za rad štampanih javnih glasila, Republika Srbija se obavezala i da razmotri „mogućnost davanja olakšica za uvoz te robe, mogućnost značajnog smanjivanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na prodaju štampanih javnih glasila i servisa vesti novinskih agencija, kao i mogućnost uvođenja mere pozitivne diskriminacije u korist štampanih javnih glasila“.
Najavom da će televizijama biti ukinuto ograničenje maksimalnog iznosa u dobijanju državne pomoći na konkursima, Brajović postupa upravo suprotno strateškim opredeljenima države, jer bi takav potez štampane i druge medije izložio negativnoj diskriminaciji na njihovu štetu.
Štampa u Srbiji izložena je i strukturnoj krizi i višegodišnjim ekonomskim i finansijskim problemima na malom, neuređenom i siromašnom tržištu, na koje dodatno utiče i drastično neujednačena raspodela reklamnih budžeta u korist televizija.
Upravni odbor Asocijacije medija poziva resorno ministarstvo i njegovog državnog sekretara da ne povlače poteze kojima bi dodatno otežali položaj štampe i insistira da kriterijumi za dodelu državne pomoći budu fer i izbalansirani u odnosu na sve medije koji se na konkurse javljaju predlozima medijskih sadržaja u javnom interesu.
U suprotnom, Asocijacija medija i njene članice, uvek spremne za konstruktivan dijalog o svim otvorenim pitanjima medijske regulative, biće prinuđene da rešenje koje Brajović najavljuje kontinuirano javno osporavaju i problematizuju, i instituconalno i u svojim izdanjima.
Asocijacija medija je najveće poslovno udruženje izdavača, novinskih agencija i informativnih portala.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Predlazem da se izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i/ili Zakona o elektronskim medijima (ZEM) prekine netrzisna praksa sufinansiranja audio-vizuelnih medijskih projekata (sadrzaja) i da se zakonom uvede cist racun u lancu prizvodnje i pruzanja audio-vizuelnih medijskih sadrzaja i usluga, pruzanja i koiscenja digitalnih terestrickih TV radio-difuznih usluga uslovnog pristupa („Pay television“) i kablovskih distributivnih usluga. Po tom logicnom modelu trzisne privrede, kranji korisnik (gledalac) placao bi propisan ili ugovorn iznos pruzaocu (operatoru) radio-difuzne usluge, kablovske distributivne usluge ili elektronske komunikacione usluge uopste, a taj pruzalac (operator) placao bi pruzaocu audio-vizuelne medijske usluge odredjen (propisan ili ugovoren) iznos.
Taj model trzisne privrede u lancu proizvodnje, distribucije i koriscenja audio-vizuelnih medijskih sadrzaja nije do sada uveden u praksu, iako Zakon o elektronskim komunikacijama (ZEK) u clanu 103. sadrzi minimalne odredbe o uslugama uslovnog pristupa, a ZEM – tzv. odrebe o zasticenim uslugama (cl. 101. i 102). Razlog je taj sto je do nedavno digitalna terestricka TV radio-difuzna usluga mogla da dopre do svakoga, pa je bila nemoguca prodaja audio-vizuelnih medijskih usluga (TV programa) posebnim korisnicima.
Medjutim, tehnicki napredak je nedavno otvorio mogucnost ogranicenja prijema na one koji koriste „sistem uslovnog pristupa“ – bilo koju tehničku meru ili rešenje kojim se omogućava pristup u razumljivom obliku zaštićenim medijskim sadržajima i uslugama uz uslov plaćanja naknade ili drugi oblik prethodnog pojedinačnog odobrenja (clan 4. tacka 48. ZEK-a).
Ovaj sistem uslovnog pristupa je pre par meseci primenila „mts AntenaTV – novi operator digitalne distribucije medijskog sadržaja na tržištu Republike Srbije“, ali javnost nije blize informisana o rezultatima primene i funkcionisanja tog sistema, od strane nadleznih organa i organizacija drzavne uprave (RATEL, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, REM i Ministarstvo kulture i informisanja).