Beogradski medijski konkurs: Milioni za hvaljenje vlasti

Najveći deo državnog novca namenjenog profesionalnom informisanju od značaja za sve građane Beograda na prošlogodišnjem konkursu dobili su prorežimski mediji, od koji su neki otvoreno naveli da će za taj novac promovisati uspehe lokalne vlasti.

Čak 15 miliona dinara dodeljeno je tabloidima Informer, Srpski telegraf i Alo, koji su u projektima eksplicitno naveli da će promovisati interese i infrastrukturne projekte vlasti – „obasjanu Slaviju“ i „svaki evro potrošen namenski“.

Na istom konkursu odbijen je projekat Pištaljke, jedini sa temom korupcije, koji je trebalo da se bavi istraživanjem korupcije u gradskoj upravi. Komisija za dodelu novca u kojoj nije bilo predstavnika najvećih novinarskih udruženja smatrala je da Pištaljkin projekat istraživanja korupcije u gradskoj upravi nije u interesu građana.

Odluka da se uskrati novac za istraživanje korupcije u gradskoj vlasti ipak nije zaustavila novinare Pištaljke koji su prošle godine otkrili sada već čuvenu jelku od 83.000 evra i nezakonit tender za njenu kupovinu, posle čega je gradska vlast bila primorana da tender poništi. Pištaljka je i ranije pisala o nameštenim tenderima za kupovinu novogodišnje rasvete, ali i o nezakonitim poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog koji je  sumnjičen za pranje novca, kao i to da je u gradskom Javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ zaposlio dadilju svoje dece te da godišnje od svojih prijatelja dobija poklon od 60.000 evra za školovanje svoje dece.

Izveštavanje koje razotkriva kako se troši novac građana po mišljenju komisije i gradskih vlasti nije zaslužilo podršku. Zato je, međutim, po mišljenju Sekretarijata za informisanje Grada Beograda veoma važno da građani budu informisani o „dokazima da je svaki evro iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj namenski potrošen“ ili da je „Ruzveltova (ulica) bez zastoja, Slavija obasjana“. Ovi navodi nalaze se u projektima dnevnih novina Informer koje su za dva projekta – jedan novinski i jedan internet – dobile ukupno pet miliona dinara. Ovaj list se u septembru 2017. godine, kada je konkurisao za sredstva grada, obavezao da će pisati o planovima gradskih vlasti za rekonstrukciju Pionirskog grada. „Grad se definitivno vraća najmlađima i moći će da primi 400 mališana, a neće biti više kuća Velikog brata i sedište skvoš terena“, navodi se u projektu Informera.

Novinski projekat sprovodi se preko firme „Info IT media“, čiji je osnivač izdavač Informera, firma „Insajder tim“. Zanimljivo je da se u predlozima projekata ponavljaju iste teme, iste rečenice, a da su za realizaciju zaduženi isti ljudi, jednom kao zaposleni u Informeru, drugi put kao zaposleni u firmi-ćerki „Info IT media“.

Predsednik komisije za dodelu gradskog novca Ferenc Berček u izjavi za Pištaljku složio se da rezultati konkursa za sufinansiranje medijskih projekata u Beogradu, ali i u drugim gradovima, „nisu u redu“, ali je za to okrivio loša zakonska rešenja. On, naime, smatra da kriterijumi po kojima se dodeljuje novac nisu dovoljno jasni.

Pravilnikom o sufinansiranju medijskih projekata određeno je desetak kriterijuma za ocenjivanje projekata, od kojih je jedan privrženost etičkim normama, koja se dokazuje odlukama Saveta za štampu. Iako je Savet za štampu doneo 11 odluka o povredama Kodeksa novinara Srbije koje je izvršio list Informer, pet za Srpski telegraf, a tri za Alo, komisija to nije uzela u obzir prilikom dodele novca.

„Taj kriterijum nije obavezujući. Poput pozitivne preporuke manjinskih nacionalnih saveta – to ništa ne znači. Jer su nacionalni saveti pod uticajem vladajućih struktura, kao i Savet za štampu i REM (Regulatorno telo za elektronske medije)“, kazao je Berček u telefonskom razgovoru.

Kada smo ga pitali kako je moguće da komisija ne razmatra kriterijume regulatornih tela koji su, kako on tvrdi, pod uticajem vlasti, a onda novac dodelili upravo medijima koji su pod uticajem vlasti, Berček je odgovorio: „Po mom mišljenju nema objektivnih medija. Skoro svaki medij ima odluku o povredi etičkog kodeksa Saveta za štampu“.

Na napomenu novinara da je Pištaljka jedan od medija koji nema takvu odluku – Berček je rekao „da je bitna i vidljivost medijskog sadržaja i da se ne mogu finansirati oni projekti koji neće doći do publike“.

Otkriće Pištaljke o jelki od 83.000 evra vest je koja je, kao malo koja sa ovih prostora, obišla svet i koju su objavili najveći štampani i elektronski mediji na svim kontinentima.

Berček odluke komisije opravdava i time da su beogradski tabloidi dobili novac jer su „naučili kako se pišu projekti“. „Sve je bilo u redu dok su se samo Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije pojavljivali na konkursima za sufinansiranje medija i samo oni znali kako se pišu projekti. Sada kada su i drugi naučili kako se to radi – sada je problem“, rekao je Berček.

Novine Alo novac su tražile za projekat „Beogradska rubrika u dnevnom izdanju lista Alo“ za koju je planirano da svakodnevno izlazi na dve do četiri strane i da nudi „informativni sadržaj na razne teme“. O značaju projekta, u prijavi se doslovce navodi: „Svakodnevnim najavama infrastrukturnih investicija, radova, kao i obaveštavanjem o kulturnim temama podržala bi razvoj obrazovanja, i unapredila novinarski profesionalizam“.

List „Srpski telegraf“ je projekat „Beogradski čovek“ obrazložio na sledeći način: „Sledeći drevnu tradiciju starih Rimljana, da važnije događaje treba beležiti, jer ih inače prekrije zaborav, smatrali smo da grad Beograd zaslužuje jedan lep i sadržajan prilog u dnevnim novinama…“. „Srpski telegraf“ je planirao da u okviru ovog projekta obaveštava Beograđane o aktuelnim događajima i da „beogradskog čoveka podseti malo na njega samog, želeći da svojim tekstovima izazovemo plodnu diskusiju…“.

Pored tabloida, pet miliona dinara dobila je i firma „Sky comm group“ jedna od firmi muzičkog mogula Milenka Škarića (Sky music), koja je registrovana za delatnost reklamnih agencija. Ona je dobila gradski novac za projekat inkluzije osoba sa invaliditetom u rad novinarske redakcije 24 sata. Projektni plan bio je da tokom 12 meseci 24 osobe sa invaliditetom prođe obuku za pisanje reportaža na temu kulturno-zabavnih događaja u Beogradu. Na pitanje novinara Pištaljke koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoj medij – budući da su to bili indikatori rezultata ovog projekta – iz ove firme nam nisu odgovorili.

„Sky comm group“ je u 100 odsto vlasništvu firme „Sky solutions d.o.o.“, preko koje je Grad na spornom tenderu iznajmio ozvučenje i bine za doček 2018. godine. Pištaljka je pisala da je iz gradskog budžeta za ovu uslugu plaćeno 33.600 evra, ali i da vlasnik firmi „Sky solutions“, a time i „Sky comm group“ Milenko Škarić poseduje i stan u u kompleksu „Oaza“, gde se nalazi i stan u kom je živeo i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

Grad Beograd je sa milion dinara podržao projekat Radija „Naksi“ pod nazivom „Deca nas uče“, u okviru kojeg, kako su naveli, treba da „damo šansu našoj deci da kažu svoje mišljenje o ozbiljnim temama i da njihova reč stigne do veće publike“, ali i da „mi odrasli izvučemo pouke iz njihovih poruka“. Neke od tema su: Šta će biti kad poraste? Ko baca đubre po ulici? Šta je ljubav? Šta možemo kupiti za novac? Šta je kultura?

Ferenc Berček, predsednik komisije za dodelu sredstava ujedno je glavni odgovorni urednik Radija „Aktiv“ iz Bečeja koji posluje u okviru grupe „Naksi nacional“. Berček je za Pištaljku rekao da se izuzeo iz glasanja o ovom projektu.

Izdavač portala „Telegraf“ „Internet group d.o.o.“ dobio je dva miliona dinara za projekat „Stop vršnjačkom nasilju“ sa 50 najavljenih medijskih sadržaja. Na pitanje koliko se objava o vršnjačkom nasilju nalazi na sajtu do danas – nadležni u Telegrafu su odbili da odgovore. Jedini vlasnik ovog medija je Srećko Miodragović, savetnik predsednika „Komtrejd grupe“ Veselina Jevrosimovića.

Firma „Infobiro“ dobila je dva miliona dinara za projekat „BEOGRAD INFO – dnevne aktuelnosti“, u okviru kojeg će pratiti „aktuelna dešavanja od interesa za građane“ pre svega „rad gradskih organa, ekonomski, društveni i kulturni život u gradu“. Infobiro je planirao da putem svog sajta informiše javnost o ovim temama kroz 100 medijskih sadržaja.

Preduzeće „GMC trejd d.o.o“, izdavač lazarevačkog „Radio GEM-a“, portala „GEM Info“ i „TV GEM“ za dva projekta dobilo je ukupno dva miliona dinara. Ova firma se obavezala da će za četiri meseca u jednosatnim emisijama „Beogradske priče“ na „Radiju GEM“, predstaviti zanimljivosti i život starog Beograda sa težnjom da se dočaraju „struktura, arhitektura, običaji i kultura starog Beograda“. Cilj projekta od milion dinara je u „neophodnosti da se građanima opštine Lazarevac i internoj grupi slušalaca ponude pravovremene i efikasne informacije koje im mogu koristiti za kvalitetnije organizovanje svakodnevnog života u lokalnoj zajednici i što bi im privuklo pažnju, da informacije budu interesantne i delotvorne za njihovu socijalnu integraciju, ekonomsko osnaživanje, podsticaj na razvijanje preduzetništva i podsticaj na aktivnije bavljenje poljoprivredom i turizmom“.

Koliko ovako definisan cilj ima veze sa starim Beogradom verovatno jedino znaju članovi komisije koja je dodelila sredstva, a čiji predsednik je za Pištaljku izjavio da „nije važno ko podnosi projekat, važno je šta je u njemu“.

Ista firma dobila je milion dinara za projekat „BEOGRAD INFO“ koji će se realizovati preko portala „GEM Info“. Projekat je šturo opisan kao „plasiranje informacija preko veb-portala“ uz navođenje uopštene delatnosti ovog medija. Cilj projekta je da se građanima ponudi „najbrži protok informacija o radu lokalne samouprave“ i drugih lokalnih institucija.

Dokumenta „nisu informacije“

Pištaljka je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja zatražila od gradskih vlasti da nam dostave projekte koje su odlučili da sufinansiraju u 2017. godini, ali i izveštaje onih projekata koje su finansijski pomognuti 2016. godine.

Sekretarijat za informisanje Grada Beograda, prvo je odbio naš zahtev – tvrdeći da dokumenta nisu informacije od javnog značaja, a da smo mi tražili dokumenta. Poverenik za informacije od javnog značaja nije uvažio ovakav argument i naložio je gradskoj vlasti da nam dostavi projekte i izveštaje o projektima.