Zdravstvene ustanove imaju zakonsku obavezu da istinite statističke podatke o nekoj zarazi dostave državnim organima. Državni organi, opet, imaju obavezu da bez odlaganja obaveste javnost o tim podacima. Međutim, nigde u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti nije propisana sankcija ukoliko državni organ, prilikom obaveštavanja građana, iznese nepotpun ili netačan podatak.
A priča koju je nedavno objavio BIRN, implicira upravo to. Naime, upoređujući podatke iz informativnog sistema COVID-19, sa onim koje su članovi Kriznog štaba javno objavljivali, novinari ovog istraživačkog portala naišli su na značajan nesklad, kako u broju zaraženih, tako i u broju preminulih pacijenata.
Kako za Danas objašnjava advokat Ljubiša Živadinović, stručnjak u oblasti zaštite prava pacijenata, Zakon o zdravstvenoj zaštiti je vrlo spretno napisan u delu u kojem propisuje obavezu države da informiše građane, ali i ne propisuje kaznu ukoliko ona ne postupi po toj obavezi.
„Zakon ne predviđa mehanizam koji bi omogućio da se neki državni organ kazni, ukoliko pred građane izađe sa neistinitom ili nepotpunom informacijom“, navodi Živadinović.
Naime, Zakon o zdravstvenoj zaštiti ističe da građanin ima pravo da bude obavešten o zaštiti svog zdravlja za slučaj izbijanja epidemije, veće nepogode i nesreće, kao i druge krizne i vanredne situacije.
„Nadležna zdravstvena ustanova, drugo pravno lice i privatna praksa, dužni su da o izbijanju epidemije i druge krizne i vanredne situacije bez odlaganja dostave istinite podatke nadležnim organima jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije, koji o tome bez odlaganja obaveštavaju javnost, u skladu sa zakonom“, stoji u zakonu.
U delu zakona koji propisuje kaznene mere, međutim, ne postoji kazna za državni organ koji zakaže u ovom lancu istinitog i potpunog obaveštavanja.
Kazne su, s druge strane, predviđene za zdravstvene ustanove ukoliko prenesu neistinite informacije koje se tiču zarazne bolesti.
Pa tako Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti predviđa kaznu u rasponu od 50.000 do 2 miliona dinara za zdravstvenu ustanovu koja ne prijavi slučaj zarazne bolesti koji je u obavezi da prijavi.
Prekršajna kazna u iznosu od 300.000 do milion dinara sledi zdravstvenoj ustanovi koja u slučaju izbijanja epidemije i druge krizne i vanredne situacije, bez odlaganja ne dostavi istinite podatke nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.