Bira se novi generalni direktor Radio televizije Vojvodine: O kojim kandidatima za to mesto se najviše spekuliše

RTV od jula meseca nema generalnog direktora. Nakon isteka petogodišnjeg mandata Miodragu Koprivici, prvo pola godine niko nije bio na funkciji generalnog direktora, a poslednjih šest meseci vd dužnost obavlja njegov nekadašnji zamenik Jožef Klem.

Upravni odbor poslednji put raspisao je konkurs za generalnog direktora još u maju 2016. godine.

Darko Šper, poverenik sindikata „Nezavisnost“ u RTV kaže da konstantno ukazuju kako je potpuno neverovatno da javni servis funkcioniše bez generalnog direktora.

„Nakon pisanja medija će biti raspisan konkurs za novog generalnog direktora, dobio sam zvaničnu potvdu da će to zaista biti učinjeno 1. februara. Koji je razlog tolikom odugovlačenju, možemo zvanično i nezvanično da tražimo u čekanju zelenog svetla politike, odnosno aktuelne vlasti. Bili su izbori, pa se razvlačilo formiranje Vlade i sada su se konačno izgleda stekli uslovi da se tako nešto uradi“, rekao je Šper.

Kako dodaje, poprilično je besmisleno da razgovaramo o ovim razlozima, jer je u pitanju javni servis, ali minimum bilo kakvog funkcionisanja nalaže da se direktor izabere, jer samo zamenik ili direktor u vd stanju ima mnogo manja ovlašćenja i ograničenja u svom radu.

U medijima se odavno spekuliše o raznim imenima. Portal Voice, kao najozbiljnije kanditate navodi Bojana Panaotovića, direktor Kulturnog centra Novog Sada, Roberta Čobana, predsednika Color press groupe, Stanislava Radulovića, podsekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, Gorana Karadžića, novinara i nekadašnjeg predsednika REM-a i Marka Ćalića, predsednika Upravnog odbora RTV-a.

„O tim kandidatima se stalno priča. Verujem da se će kandidovati i određeni ljudi iz same kuće. Svakako, kao sindikat ne očekujemo da će to biti neki dokazani profesionalac i sposoban menadžer, pre će biti stvar političkog kompromisa. Ipak vodićemo računa da svaki kandidat ispunjava uslove koji su vrlo decidni i strogi. Nadam se da se pokazalo svima na primeru RTV-a, kako je vd stanje najgore moguće stanje. Podatak da je 80 odsto rukovodioca u Srbiji vd stanju je porazan. Za politiku je to dobro, imaju ljude koji moraju stalno da im dokazuju vernost, ali po te radne organizacije je pogubno“, dodaje Šper.

Zbog sveopšteg v.d. stanja, upravo se položaj radnika najteže menja. Nakon ovih izbora u RTV treba da se organizuju i izbori za programskog diktora i glavnog i odgovornog urednika Prvog programa televizije.

Šper smatra da je u RTV ostalo dobrih profesionalaca, ali da su nažalost u manjem broju, ipak, oni su vrednost ove kuće, ono po čemu je ona prepoznata.

Podsetimo, nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast u Pokrajini 2016. godine, ubrzo je smenjen direktor programa Slobodan Arežina i nekoliko urednika. Upravo je Arežina u javnosti apostrofiran kao čovek zaslužan što je program RTV postao kvalitetniji i sadržajniji, što je za posledicu imalo i povećanu gledanost. Protesti zaposlenih Arežinu nisu vratili na mesto sa kojeg je otpušten, a kako kažu iz sindikata, javni servis je pod uticajem SNS izgubio na svojoj relevantnosti, što pokazuje i gledanost programa.

„Političari su do te mere uneredili RTV da zapravo ništa što je davalo nama na težini nije ostalo. Program je razoren“, zaključio je naš sagovornik.

Nakon više od deset godina pauze u ovoj medijskoj kući planiraju se i socijalni programi, odnosno otpremnine za one koji su spremni da odu sa RTV-a.

Po ranijim medijskim navodima, najavljuje se odlazak 400 radnika koji bi za svaku godinu staža dobili 300 evra. Za sada, kako kaže Šper, ne zna se tačan broj ljudi koji bi mogao da napusti svoj posao, no da ih ima previše to je jasno.

Biće još jasnije kada se i radio i televizija spoje u novoj zgradi, jer dobar deo radnika je još u starom prostoru.

Kada se smanjuje onda su na budžetu, a kada su povećanja, nema ih

Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine jedine su javne ustanove čiji radnici nisu dobili povećanje plata do 12,5 odsto koliko je od januara odvojeno za sve druge korisnike budžeta. Sa druge strane kada je radnicima čitavog javog sektora srezana plata za 10 odsto i oni su bili obuhvaćeni tim merama. Jednostavno, nije dozvoljeno da se poveća taksa za dva medijska servisa. Sindikati ovih medijskih kuća najavljuju proteste ako se nešto po ovom pitanju ne promeni i donosioci odluka ne pokažu političkog sluha, jer su i zaposlenima na javnom servisu troškovi života, kao i svima u državi, bitno porasli.

A. L.