Ključni problem je činjenica da ni Zakonom o elektronskim medijima, ni Statutom (Republičke radio-difuzne agencije umesto REM-a) i Poslovnikom (Republičke radio-difuzne agencije umesto REM-a) nije dovoljno precizno regulisana procedura izbora rukovodilaca tela koje je vrhovna vlasta na nivou elektronskih medija, ukazuje BIRODI.
Ta procedura, kako se dodaje, trebalo bi da sadrži i način predstavljanja programa rada kandidata za funkcije predsednika i zamenika predsednika, popis kriterijuma na osnovu kojih se evaluiraju, odnosno boduju kandidati pri oceni za funkcije predsednika i zamenika predsednika, odnosno kako obezbediti primene Kodeksa članova Saveta REM.
Ova normativna praznina i činjenica da je izbor predsednice i zamenika predsednika izvršen u okviru dopunske tačke dnevnog reda u nekompetitivnoj proceduri bez prisustva svih članova Saveta REM sa po jednim kandidatom za upražnjene funkcije predstavlja potencijalno kršenje Kodeks ponašanja članova Saveta REM, upozorava BIRODI.
Na integritet izbornog procesa utiče i činjenica da se na sajtu REM nalaze Statut i Poslovnik Republičke radio-difuzne agencije umesto da u imenu stoji Regulatorno telo za elektronske medije.
Time se otvara pitanje za koje telo su izabrani navedni kandidati, za RRA ili REM i zašto do sada nije došlo do usklađivanja podzakonskih akata sa imenom institucije čiji rad regulišu, za razliku od Kodeksa ponašanja članova Saveta REM koji u svom imenu ima REM, stoji u saopštenju BIRODI.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.