Ukoliko navedenom dodamo i kratak rok za izradu dokumenta i nepostojanje javne rasprave, opravdana je sumnja da će i (nova) medijska strategija biti pokušaj da vlast i mediji, uz verifikaciju medijskih eksperata, dogovore podelu javnog (medijskog) budžeta. Kroz taj dogovor vlast dobija promociju i propagandu, a mediji sredstva za preživljavanje.
Podsećanja radi, u prethodnoj medijskoj strategiji definisano je da ‘’javni interes predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude obaveštena.’’
Nažalost, ponavlja se praksa da predstavnici ,,javnosti’’ (građani i građanke) ne učestvuju u procesu izrade (nove) medijske strategije.
Zbog te ,,javnosti’’ se i pravi medijska strategija i ta ,,javnost’’ kroz razna poreska davanja, učestvuje u finansiranju medija koji treba da budu u funkciji javnog interesa
BIRODI ističe da Ministarstvo kulture i informisanja nije uvažilo Vladin dokument iz 2014. godine – „Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa“, koji afirmiše uključivanje organizacija civilnog društva u postupke pripreme, donošenja i praćenja primene propisa, radi obezbeđivanja njihove delotvorne i efikasne primene.
Ostaje nada da će novinarska udruženja, koja su i uključena u proces, uvažiti činjenicu da su im građani kao konzumenti (kupci) i korisnici (mediji su sredstvo za zaštitu i ostvarivanje prava građana) ključni saveznici u izgradnji njihove održivosti.
Pored sastava upitan je i rok izrade nove medijske strategije, kraj 2017. godine, kada bi ovaj dokument trebalo da usvoji Vlada Republike Srbije.
BIRODI će pratiti proces izrade i usvajanja nove medijske strategije i obaveštavati javnost o nalazima.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.