BIRODI (van)izborna analiza: Uloga REM-a i nadležnosti koje ovo telo sistematski ne sprovodi!

U javnom prostoru se poslednjih godina često mogu čuti ozbiljne kritike na račun Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje se do 2014. zvalo Republička radiodifuzna agencija (RRA). Osnovna primedba stručnjaka, medijskih profesionalaca, intelektualaca je da REM ne obavlja posao zbog koga je osnovan i koji je utvrđen zakonom, čime nanosi ogromnu štetu građanima Srbije. REM-u se prigovara i zbog toga što u svom radu ne poštuje princip nezavisnosti i što ne štiti interese građana Srbije već uske interese privatnih emitera i vladajućih struktura. Ukazuje se da je zbog nepostupanja REM-a prema medijima koji krže zakone, javnost u Srbiji uskraćena za objektivno i pravovremeno informisanje, ali i za ostvarivanje drugih prava koja se oslanjaju na pravo na slobodno izražavanje i informisanje, a tiču se učešća građana u javnoj debati o pitanjima od opšteg interesa i učešća na slobodnim izborima, što su sve prava koja garantuju zakoni i Ustav Srbije.

Slušajući stalne kritike na račun REM-a, najšira javnost se pita kakva je u stvari uloga ovog regulatornog tela i šta je to što bi u medijskom prostoru bilo drugačije da REM ispunjava svoje zakonom propisane dužnosti.

Cilj ovog teksta je da najširem auditorijumu ponudi jednostavne ali i sveobuhvatne odgovore na ova pitanja – da objasni koja je uloga REM-a u sferi elektronskih medija (radio i TV) i da ukaže na dalekosežne posledice dugogodišnjeg odbijanja ovog regulatornog tela da radi u interesu javnosti.

I Koje su nadležnosti REM-a?

Najkraće rečeno, uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM) je da reguliše, kontroliše i sankcioniše elektronske medije. Pod elektronskim medijima podrazumevaju se radio i televizijske stanice, njihova elektronska izdanja kao i programi na zahtev koji su dostupni putem mreža elektronskih komunikacija.

1. Reguliše – U Zakonu o elektronskim medijima (ZEM), Regulatorno telo za elektronske medije se skraćeno naziva i Regulator. Kao telo koje je zaduženo za regulaciju elektronskih medija REM donosi podzakonska akta tj. “pravila koja su obavezujuća za pružaoce medijskih usluga” (ZEM, čl. 22 /10). Pravila koja donosi REM, između ostalog, treba da obezbede i da se u radijskim i televizijskim programima “zaštiti dostojanstvo ličnosti i druga lična prava, da se zaštite prava maloletnika, zabrani govor mržnje, i dr.” (ZEM, čl. 22/ 15). Takođe, obaveza REM-a je da predlaže izmene zakona i donošenje novih zakonskih rešenja kako bi mogao efikasno da obavlja poslove iz svog delokruga (ZEM, čl. 22 /14).

Još jedna važna uloga REM je da izdaje dozvole za emitovanje programa (čl 22 /4). REM utvrđuje postupak, uslove i kriterijume za izdavanje ovih dozvola, te na osnovu utvrđenog postupka i konkursa izdaje dozvole televizijskim i radio stanicama za pružanje medijskih usluga na svim nivoima – nacionalnom, regionalnom i lokalnom. Dozvole za nacionalne frekvencije izdaju se na osam godina – prvi konkurs je obavljen 2006, zatim 2014, a sledeći treba da se održi 2022.

2.Kontroliše – REM je “dužan da se stara o doslednoj primeni” Zakona o elektronskim medijima (ZEM). REM je dužan da kontroliše da li elektronski mediji poštuju zakonska i podzakonska akta i da, nakon sprovedene kontrole, postupa u skladu sa utvrđenim nalazima tj. da preduzima odgovarajuće mere prema emiterima (ZEM, čl. 22/8, 22/9).

Prilikom nadzora elektronskih medija REM posebno treba da kontroliše da li elektronski mediji poštuju članove 47-71 Zakona o elektronskim medijima. Ovi članovi zakona definišu pravila koja su obavezujuća za sve elektronske medije, kao i obaveze koje se tiču samo tradicionanih medija (TV, radio), ili samo medija koji pružaju usluge na zahtev.

Članovi 47-71, se tiču obaveze istinitog i potpunog informisanja, obaveze poštovanja ljudskih prava i dostojanstva ličnosti u programskim sadržajima, zabrane govora mržnje, zaštite maloletnika, zaštite prava osoba sa invaliditetom, obaveze ravnomerne zastupljenosti političkih kandidata u vreme predizborne kampanje, obaveze prenošenja saopštenja hitne prirode u situacijama kada su ugroženi životi, zdravlje, bezbednost itd, itd.

3. Sankcioniše – REM je dužan da izriče mere emiterima ukoliko dođe do kršenja medijskih zakona (ZEM čl. 22/9). Zakon predviđa da REM može da izrekne sledeće mere – opomenu, upozorenje, privremenu zabranu emitovanja programa i oduzimanje dozvole. Ove mere REM izriče medijima kada dođe do “povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj, propisane članovima 47-71 ovog zakona, kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli” (ZEM, čl. 28).

Pored ove tri ključne nadležnosti, REM ima i druge podjednako važne obaveze. Ovo telo ima obavezu da obezbedi efikasan i transparentan sistem za podnošenje pritužbi gledalaca i slušalaca na rad medija i da postupa po tim prijavama. REM je dužan i da vrši istraživanja koja se tiču potreba korisnika medijskih usluga, kao i da štiti njihove interese. Takođe obavezan je da radi na unapređenju dostupnosti medijskih usluga osobama sa invaliditetom, zatim da podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima, kao i da doprinosi unapređenju uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga tj. radio i TV stanica.

Delokrug rada REM-a definisan je u članu 22 Zakona o elektronskim medijima.

II Zašto je osnovan REM?

REM je telo koje je osnovano od strane države kako bi, kao samostalna i nezavisna regulatorna organizacija vršila javna ovlašćenja koja se tiču sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga, a u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i to na način primeren demokratskom društvu (ZEM, čl. 5).

REM je osnovan da bi štitio interes javnosti i korisnika usluga u oblasti elektronskih medija. Njegov zadatak je da doprinosi zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga koje pružaju elektronski mediji.

Savet REM-a je glavni organ ovog tela, i on donosi odluke o svim pitanjima koja se nalaze u nadležnosti ovog regulatornog tela. Članovi Saveta REM-a se biraju (i razrešavaju) u Narodnoj skupštini, na predlog ovlašćenih predlagača. REM je dužan da svake godine podnese izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini (ZEM, čl.39). Zaposleni u stručnoj službi REM-a imaju status državnih službenika, što znači da su njihova prava i obaveze definisani propisima koji regulišu status državnih službenika. Ovakav položaj zaposlenih u stručnim službama se smatra manom jer može negativno da utiče na kapacitet ovog tela da samostalno obavlja poslove.

III REM je dužan da reaguje kada elektronski mediji krše svoje zakonske obaveze

Elektronski mediji, kao i svi drugi mediji, štampani i onlajn, dužni su da poštuju medijske zakone i profesionalne kodekse. Za oblast elektronskih medija posebno su relevatni Zakon o elektronskih medijima i Zakon o javnim medijskim servisima. Mediji imaju obavezu da građanima Srbije obezbede istinito i pravovremeno informisanje, da im u svojim programima omoguće pristup raznovrsnim idejama i mišljenjima, kao i da im pruže mogućnost da i sami učestvuju u dijalogu, posebno kada se radi o temama od ključnog društvenog značaja. U svom izveštavanju mediji su dužni da poštuju dostojanstvo ličnosti i prava dece, da onemoguće širenje govora mržnje, kao i agresivnog, nasilnog i nedoličnog govora i ponašanja u radio i TV emisijama. Takođe, obavezni su da u svojim programima obezbede pluralizam političkih stavova, kao i ravnomerno predstavljanje političkih takmaca tokom predizborne kampanje.

Kada elektronski mediji ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze dužan je da reaguje REM, da spreči kršenje zakona i da zaštiti interes javnosti. Međutim, REM godinama ne ispunjava svoje zakonske obaveze, odbija da efikasno i u interesu javnosti reguliše, nadzire i sankcioniše elektronske medije.

REM je jedina institucija koja ima ingerencije da kontroliše i sankcioniše elektronske medije. Kada REM to ne čini elektronski mediji mogu nesmetano da zloupotrebljavaju javni prostor na štetu interesa građana, kao što je to slučaj u Srbiji od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast. Najznačajniji elektronski mediji koji dopiru do svakog domaćinstva u Srbiji, su skoro čitavu deceniju u funkciji dezinformisanja javnosti i sprovođenja propagande u korist vladajuće koalicije predvođene SNS-om. Sastavni deo ove propagande su konstatne kampanje protiv političkih neistomišljenika koje su zasnovane na neistinima i na govoru mržnje, što je uzrok stalnih polarizacija u društvu.

IV REM sistematski odbija da reaguje na sledeće prekršaje medija:

1. Mediji ne obezbeđuju istinito, objektivno i pravovremeno informisanje

Radio i televizijske stanice sa nacionalnom pokrivenošću, među kojima prednjače TV Pink i Hepi, kao i drugi regionalni i lokalni mediji, godinama uskraćuju pravo građana na istinito i pravovremeno informisanje. Umesto objektivnog informisanja zasipaju ih dezinformacijama i propagandnim sadržajima, a tako se ponašaju i u vreme predizborne kampanje. Sve ovo nanosi nesagledivu štetu svakom građaninu Srbije kao i čitavom društvu. Čak i javni medijski servisi, RTS i RTV, čiji je zadatak da omoguće “ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja”, i koji se finansiraju od pretplate građana, ne obezbeđuju potpuno i kvalitetno informisanje, već u svojim informativnim programima sistematski prećutkuju događaje i teme za koje procene da bi mogle biti nepovoljne po aktuelni režim.

Zbog svega ovoga građani su onemogućeni da utemeljeno rasuđuju o društvenim i političkim zbivanjima, što dramatično smanjuje kvalitet njihovih odluka o pitanjima od opšteg interesa, uključujući i odlučivanje o podršci političkim kandidatima na izborima. Ovakvo stanje ima dalekosežne negativne posledice po čitavo društvo.

Dezinformisanje građana Srbije je kontinuirano i sistematsko, što potvrđuju i nalazi monitoringa centralnih informativnih emisija TV sa nacionalnom pokrivenošću (5 TV stanica) koji sprovodi BIRODI u određenim intervalima od 2012. godine, a koji uključuju i periode predizborne kampanje, ali i monitorinzi koje sprovodi sam REM i koje objavljuje na svojoj veb stranici. Na sve utvrđene neregularnosti u radu elektronskih medija, REM po pravilu ne reaguje.

Monitorinzi BIROD-ija pokazuju da su, od 2012, u informativnim emisijama elektronskih medija dominantno zastupljene aktivnosti i izjave najviših državnih funkcionera i predstavnicika vladajuće partije, dok su drugačija tj. kritička mišljenja proterana iz TV programa. Zastupljenost predstavnika opozicije u informativnim programima televizija sa nacionalnom pokrivenošću se meri u minutima, dok se zastupljenost predsednika Srbije i predstavnika vladajuće gariture meri u satima i danima.

BIRODI-jev monitoring centralnih informativnih emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, od sredine avgusta do sredine novembra 2017, pokazao da je u programu najzastupljeniji predsednik Srbije sa 90 sati, druga je bila predsednica vlade sa 4 sata, dok se prisustvo opozicije moglo meriti desetinama minuta u kojima je dominiralo negativno predstavljanje. Slični rezultati su utvrđeni i tokom monitoringa od septembra 2019. do januara 2020, kada je utvrđeno da je predsednik Srbije u glavnim informativnim emisijama bio zastupljen 55 sati i 54 minuta pri čemu je dominiralo pozitivno izveštavanje. Predsednik je bio prisutan više od trideset tri sata u emisijama vesti TV Pink, oko pet i po sati u vestima RTS-u, oko pet sati na TV Prvoj, i oko četiri sata na N1. Predstavnici opozicije su isto vreme bili neuporedivo manje zastupljeni i negativno predstavljani.

Diskriminacija predstavnika opozicionih partija je evidentna kako u redovnom izveštavanju medija tako i tokom izveštavanja u vreme predizborne kampanje.

Za razliku od REM-a koji meri samo dužinu zastupljenosti aktera i tema u informativnim programima, BIRODI meri i tonalitet izveštavanja (negativan, neutralan, pozitivan). Istraživanja BIROD-ija pokazuju da se o aktivnostima funkcionera vladajuće garniture, a posebno najviših državnih zvaničnika izveštava isključivo pozitivno, dok se o predstavnicima opozicije i kritičarima aktuelnog režima po pravilu izveštava sa negativnim tonalitetom.

Tako je monitoring BIRODI-ja pokazao da je u centralnim informativnim emisijama RTS-a, u periodu od 1.09. do 30.09.2021, pozitivno izveštavanje o predsedniku Republike bilo zastupljeno sa 86%, dok je u slučaju TV Pink ono iznosilo 94%.

Devetomesečni monitoring centralnih informativnih programa TV sa nacionalnom frekvencijom koje je BIRODI sproveo zaključno sa novembrom 2021. pokazuje da je u tom periodu predsednik Srbije, A. Vučić, bio zastupljen 92 sata i 35 minuta, pri čemu je 88,3% predstavljanja bilo pozitivno. Nasuprot tome, lider opozicione stranke SSP, D. Đilas, bio je zastupljen 6 sati i 35 minuta, pri čemu je 95,7% izveštavanja bilo negativno.

Na osnovu ovakvih rezultata, BIRODI ocenjuje da se ove televizije bave reklamiranjem, a ne izveštavanjem o aktivnostima predsednika Srbije i drugih visokih zvaničnika.

Zbog ovakvog modela izveštavanja, smatrajući da je prekršen član 47/1 ZEM-a koji govori o obavezi objektivnog izveštavanja, BIRODI je uputio prijavu REM-u i tražio da Savet REM-a reaguje. Međutim, REM je i ovu prijavu BIRODI-ja odbacio kao neosnovanu.

Stav BIRODI-ja je da je svaki medijski sadržaj u kojem je neki akter predstavljen sa više od 70% pozitivnog vremena, u stvari reklama, a ne profesionalno novinarsko izveštavanje, te da takvi slučajevi predstavljaju kršenje zakona. BIRODI ukazuje da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dužno da vrši nadzor ne samo vremenske zastupljenosti već i tonaliteta izveštavanja elektronskih medija, i da reaguje u slučajevima kada mediji u svojim programima krše zakonsku obavezu da “obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje”, a do čega dolazi kada je umesto neutralnog, dominantno zastupljeno pozitivno ili negativno izveštavanje o određenim temama i akterima.

2.Mediji krše obavezu o ravnomernoj zastupljenosti političkih aktera u vreme predizborne kampanje

Monitorinzi nezavisnih istraživača o izveštavanju medija u vreme prethodnih izbornih ciklusa u Srbiji (od 2014. do 2020.) pokazali su brojne neregularnosti u radu medija, što je uticalo na stvaranje iskrivljene slike kod građana o kapacitetima i ciljevima političkih aktera, tj. na mogućnost građana da utemeljeno odlučuju u korist opšteg dobra na izborima.

Iako je monitoring medija u vreme predizborne kampanje jedna od obaveza Regulatornog tela za elektronske medije, ovo telo je sistematski odbijalo ne samo da reaguje kada mediji krše svoju obavezu da u vreme predizborne kampanje “obezbede zastupljenost bez diskriminacije” za registrovane političke stranke, koalicije i kandidate (ZEM 47/5), već i da uopšte vrši monitoring rada medija i da o svojim nalazima obaveštava javnost.

Savet REM-a, ni na parlamentarnim izborima 2016. ni na predsedničkim izborima 2017. nije objavio svoje nalaze o izveštavanju medija u vreme predizborne kampanje, a tokom same kampanje nije kontrolisao da li mediji ispunjavaju svoju zakonsku obavezu da političkim strankama i kandidatima „obezbede zastupljenost bez diskriminacije“. Takođe, nije ni preduzimao mere prema emiterima koji su postupali suprotno zakonu, što je presudno uticalo na stvaranje neravnopravnih uslova za medijsko predstavljanje učesnika izbora, koji su bili u korist kandidata iz vladajuće strukture, a na štetu opozicionih partija.

Pod pritiskom javnosti, REM se 2020. uoči parlamentarnih izbora vratio svojoj obavezi da vrši nadzor medija, a rezultate je objavljivao jednom nedeljno na svom vebsajtu.

Međutim, umesto da građanima ponudi verodostojne podatke i da sankcioniše medije koji krše pravilo ravnomerne zastupljenosti svih učesnika na izborima, REM je pribegao neprihvatljivoj metodološkoj egzibiciji i manipulaciji podacima, čime je stvorena lažna slika u javnosti.

REM je sabirao vreme zastupljenosti političkih aktera u programima televizija sa nacionalnom frekvencijom sa vremenom zastupljenosti u programima kablovskih televizija N1 i Nova S, iako se ove televizije nikako ne mogu staviti u istu grupu i statistički zajedno tretirati, s obzirom da one nemaju nacionalnu pokrivenost i da se one obraćaju znatno manjem broju korisnika, te da im je programska koncepcija bitno različita pošto imaju dominantno informativni program. Prostim sabiranjem „ukupnih vremena predizbornog programa“ kablovske televizije N1 i televizija sa nacionalnom frekvencijom dobijen je lažni prosek zastupljenosti političkih aktera u programima elektronskih medija tokom predizborne kampanje.

Posebno je zabrinjavajuće što se REM-ov montoring programa elektronskih medija, od uspostavljanja ovog tela do danas, svodi samo na merenje vremena zastupljenosti ključnih aktera u informativnim programima, dok se tonalitet izveštavanja o akterima i temama potpuno zanemaruje, iako je to pretpostavka svakog kredibilnog monitoringa. Poznato je da isključivo merenje vremena zastupljenosti nekog aktera ili teme u informativnim programima, a ne i tonaliteta izveštavanja, može da stvori potpuno drugačiju sliku od stvarne, što potvrđuju i monitorinzi REM-a.

Tako je u gore navedenom primeru iz 2020, kada je REM samo sabirao vreme zastupljenosti političkih aktera, ne vodeći računa ni o prirodi samih medija ni o tonalitetu izveštavanja, došlo do apsurdnog nalaza u izveštajima REM-a gde se tvrdilo da je opoziciona politička grupacija Savez za Srbiju zastupljenija u televizijskim programima od liste Aleksandra Vučića, što nikako nije bio slučaj. Pri tome je REM potpuno ignorisao činjenicu da je ova opoziciona politička grupacija uvek prikazivana u negativnom kontekstu na režimskim televizijama, kao i njeni čelnici koji su bili izloženi konstantnim napadima i nezasnovanim optužbama.

Osim što za skoro 20 godina postojanja REM nije usvojio kredibilnu metodologiju za monitoring medija, veliki nedostatak u radu ovog regulatornog tela je što i kada utvrdi nepravilnost u radu medija, na te nepravilnosti ne reaguje, i to ne čini ni tokom izbornih ciklusa, ni tokom redovnog izveštavanja medija. Iako je REM jedino telo koje emiterima može izreći direktne mere u slučajevima kada oni ne poštuju zakon, REM ne reaguje po službenoj dužnosti, a prijave na rad medija koje stižu od fizičkih i pravnih lica najčešće odbacuje iako postoje razlozi da se po njima postupa i da se medijima izriču sankcije.

3.Mediji prikazuju rijaliti emisije koje štete moralnom i mentalnom razvoju maloletnika i ugrožavaju dostojanstvo ličnosti

Rijaliti emisije, koje se godinama emituju u dnevnom terminu kada se ispred TV ekrana nalaze maloletni i najmlađi gledaoci, obiluju neprimerenim govorom i ponašanjem, štetnim po razvoj maloletnika i dece. Ovi programi iz dana u dan promovišu nasilno, vulgarno, uvredljivo, primitivno ophođenje i govor, a u više navrata u ovakvim emisijama prikazane su i pornografske scene. Prikazivanje ovakvih sadržaja u vreme kada je čitava porodica ispred TV ekrana, uključujući i najmlađe, predstavlja drastično kršenje ljudskih prava i povredu ljudskog dostojanstva i ima nesagledive štetne posledice po duhovni i moralni razvoj dece i maloletnika, kao i na kreiranje neprihvatljivog modela ponašanja i ophođenja u čitavom društvu. Rijaliti programi, kakvi se prikazuju na domaćim komercijalnim TV kanalima sa nacionalnom frekvencijom u otvorenom nezaštićenom programu, su antipod preporučenog i poželjnog televizijskog programa koji doprinosi podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana, razvoju umetničkog stvaralaštva, fizičke kulture, zaštiti zdravlja dece i odraslih itd.

Prikazivanje ovakvih rijaliti programa predstavlja grubo kršenje domaćih zakona i etičkih kodeksa, međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih prava čiji je Republika Srbija potpisnik, kao i Direktive EU o audiovizuelnim medijskim uslugama.

Uprkos svemu navedenom, Regulator godinama ćuti i izbegava da sankcioniše medije u čijim programima se gotovo svakodnevno krše prava maloletnika, kao i brojna druga ljudska prava koja se tiču dostojanstva ličnosti i zabrane širenja govora mržnje.

4. Mediji krše obaveze iz Programskih planova sadržanih u dozvolama za emitovanje

Zakon (ZEM, čl.24) obavezuje REM da posebno vodi računa da radio i TV stanice poštuju obaveze i uslove pod kojima im je dozvola izdata, a to se odnosi i na “vrstu i karakter programa”. Međutim, Savet REM-a godinama toleriše to što pružaoci medijskih usluga ne ispunjavaju uslove pod kojima im je dozvola izdata.

Iako REM u svojim godišnjim izveštajima o ispunjavanju zakonskih i programskih obaveza emitera redovno konstatuje da komercijalne TV kao što su Pink i Hepi ozbiljno krše svoje obaveze iz programskog elaborata na osnovu koga su dobili dozvolu za emitovanje, REM ne preduzima apsolutno ništa kako bi ih naterao da poštuju svoje obaveze i zakon.

I u poslednjem izveštaju iz 2020. se ponavljaju uobičajene konstatacije, pa se tako navodi da programska struktura Hepi TV “značajnim delom nije u skladu sa programskim elaboratom”, da u potpunosti izostaju dečiji program, program za maloletnike, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dok dominiraju rijaliti programi (38,21%) i informativni (30,69%). Gotovo ista je situacija i sa TV Pink, za koju REM takođe navodi da “značajnim delom nije u skladu sa programskim elaboratom”, da u potpunosti izostaju dečiji program, program za maloletnike, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dok dominiraju rijaliti programi (38,06%) i informativni (31,85%).

Slične ocene navode se i u prethodnim godišnjim izveštajima, međutim Regulator samo konstatuje stanje i ne preduzima mere kako bi se kršenje obaveza i zakona sankcionisalo tj. dalje sprečilo. Tako je REM npr. i 2015. konstatovao da “ni jedna od pet komercijalnih televizija ne ispunjava sve obaveze predviđene Zakonom o elektronskim medijima, a Hepi kids TV nije ispunila ni jednu kvotu predviđenu Zakonom”, međutim ni tada ni danas nije preduzeo ništa kako bi se takvo ponašanje medija promenilo.

V Smena članova Saveta REM-a

Zbog toga što REM godinama odbija da radi svoj zakonom utvrđen posao i što ne sprečava zloupotrebu medijskog prostora koja se odvija na štetu svih građana Srbije, u javnosti se puno puta čuo zahtev za smenom kompletnog sastava Saveta REM-a.

Zakon predviđa mogućnost da član Saveta REM-a bude razrešen dužnosti kada “se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze što može dovesti do većih smetnji u radu Regulatora” (član 16/5 ZEM-a). Do razrešenja može doći samo u Skupštini Srbije, koja i bira članove Saveta REM-a, i to na obrazloženi predlog najmanje 20 poslanika, a posle sprovedenog postupka koji uključuje i pribavljanje “mišljenja Saveta REM-a o postojanju razloga za razrešenje”. Član Saveta REM-a je razrešen dužnosti kada za predlog o razrešenju glasa većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Poslanici opozicije su aprila 2017. u Narodnoj Skupštini podneli zahtev za hitno razrešenje članova REM-a, međutim njihova inicijativa nije nikada dobila epilog.

Gotovo svi članovi sadašnjeg Saveta REM-a su izabrani po političkoj podobnosti i oni neskriveno štite interese aktuelnog režima. Kako i u Narodnoj skupštini Republike Srbije apsolutnu većinu imaju poslanici vladajuće SNS koalicije, jasno je da ne postoje povoljne okolnosti za podnošenje inicijative za razrešenje članova Saveta REM-a u Skupštini Srbije. Čak i kada bi do takve inicijative došlo ona nikada ne bi dobila potrebnu podršku aktuelnog skupštinskog saziva.

VI Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija biće održan tokom 2022.

U 2022. aktuelni saziv Saveta REM-a će imati dva važna zadatka. Prvi, da vrši nadzor izveštavanja medija uoči i tokom predstojećih izbora aprila 2022. Drugi, da sprovede konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija. Ovaj konkurs se sprovodi svakih osam godina, a elektronski mediji koji budu izabrani na konkursu 2022. dobiće pravo emitovanja do 2030, sa mogućnošću produženja dozvole na još osam godina, tj. do 2038, i to na sopstveni zahtev, bez sprovođenja javnog konkursa.

Sa aktuelnim članovima Saveta REM-a koji su potpuno u funkciji sprovođenja interesa vladajućeg režima, sasvim je izvesno da će TV Pink, TV Hepi i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom koje su deo propagandne mašinerije aktuelnog režima, dobiti dozvole za sledećih osam tj. šesnaest godina. S obzirom da su navedene televizije ujedno i glavni stubovi režima u Srbiji, valja dobro razmisliti koje korake treba preduzeti da bi se ovakav ishod sprečio.