Bivši urednici Brajović i Mišić: Vlast ostaje vlasnik „Večernjih novosti“

Brajović je za UNS rekao da je Kompanija Novosti bila ponos naroda i vlasti, da bi je neko sada srozao.

„Bilo bi pogrešno odgovornost tražiti van države ili vlasti, ali i onih kojoj su joj bili bliski i koji su se naglo bogatili. Ne može se zaobići i odgovornost zaposlenih u ‘Novostima’, onih koji su se vezivali za vlastodršce i novobogataše!“, kaže on i dodaje da su „Novosti“ od tada počele da slabe i siromaše.

„Jednostavno – uništavane su. Da, da, sa više strana. Dovoljno je da citiramo pitanje Sindikata novinara Srbije: ‘…kako je moguće da nacionalni brend za 300 miliona kupi firma osnovana prošle godine bez ijednog zaposlenog i da li iza vlasnika iz Vučaka stoje ljudi kojima su potrebne novine za širenje kontrole i uticaja?’“, kaže Brajović.

Naglašava da je „lako prepoznati te ljude“ i da „odgovornost ne mogu izbeći“.

Kaže da je neminovno, da bismo bolje razumeli „kakve žvale su zagrizle ‘Novosti'“, da podseti na generaciju „Večernjih novosti“ kojoj je pripadao i koja ga je prvi put u srpskom novinarstvu, izabrala na tajnim izborima za glavnog i odgovornog urednika.

„Duže od poslednje decenije prošlog veka ‘Novosti’ su bile najtiražniji dnevni list, ali i sva izdanja kompanije. Godišnji prosek ‘Novosti’ bio je više od 550.000 primeraka, a ostvarivali smo i izuzetne prodaje – 720 hiljada dnevno. Bili smo u vrhu Evrope, u kojoj smo izdavali posebno izdanje za naše radnike“, kaže Brajović.

Dodaje da su finansijski održavali kuću „Borba“, pomagali i razvijali Štampariju, kupovali rotacione mašine i izgradili novu zgradu između zgrada u Kosovskoj i Trga Nikole Pašića, koju su koristili najviše radnici Štamparije.

„Novosti su imale najbrojniju dopisničku mrežu u Jugoslaviji, više od 300, a u svetu više od 30 stalnih dopisnika. Pomagali smo i druge novinske kuće i primali najuglednije novinare“, kaže Brajović.

Radisav Rade Brajović je u „Borbi“ radio od 1962, a u „Večernjim novostima“ od 1965. godine. Bio je urednik spoljnopolitičke i rubrike komentara, a zatim zamenik glavnog i odgovornog urednika i šef dnevne redakcije.

Glavni urednik „Večernjih novosti“ bio je 1987. do 1997, a od 1997. do 1998. godine i generalni direktor Kompanije „Novosti“.

Mišić: Glavnu ulogu u prodaji „Novosti“ trebalo je da imaju zaposleni i novinarska udruženja

„Sve mi liči na manevar u kojem je Boban Rajić samo sporedni akter“, navodi Mišić.

On kaže da „izdavanje novina danas svakako nije profitabilan posao, pa je teško zamisliti da bi ‘Novosti’ mogle da se nađu u okrilju neke moćnije medijske kuće“.

Na pitanje da li postoje bolje mogućnosti za prodaju, Mišić kaže da je „svakako moglo da se pronađe neko svrsishodnije i u svakom slučaju transparentnije rešenje“, za list čija je tradicija odmah posle one koju ima ”Politika”.

„U njegovom pronalaženju jednu od glavnih uloga trebalo je da imaju novinari ‘Novosti’ i novinarska udruženja“, kaže on.

Na pitanje UNS-a da li je država, kao vlasnik Štamparije Borba, trebalo da propiše uslove za prodaju Kompanije Novosti, Mišić kaže da se pokazuje da je prelazak „Novosti“ u ruke Štamparije bio samo privremen.

„Država je glavni vlasnik već više od jedne decenije i opravdana su strahovanja da će ostati glavni gazda i sa Bobanom Rajićem kao nominalnim vlasnikom“, kaže Mišić.

Prva pomisao na „Večernje Novosti“, za Mišića su popularne i sadržajno bogate novine, sa vrsnim novinarima tokom najvećeg dela svog postojanja.

Milan Mišić bio je od 1997. do 1999. godine urednik i komentator „Večernjih novosti“ i izvršni direktor Kompanije Novosti.