Blokada, pritisci i hajka: Kako je RTS postao epicentar sukoba

Blokada Javnog servisa, prema najavama studenata u blokadi trajaće do objavljivanja javnog poziva za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a studenti Univerziteta u Beogradu uputili su zahtev i skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje da ponove ovaj proces.

„Studenti su vrlo jasno istakli zahtev da se raspiše javni poziv za izbor članova saveta REM-a. U ovom trenutku mi još uvek nemamo odgovor vlasti, odnosno odgovor Odbora za kulturu i informisanje, koji bi trebalo da se odredi prema tom zahtevu, pogotovo što se već dugo čeka na formiranje saveta REM-a. Sve je vrlo prosto i u tom smislu mislim da studenti naprosto principijelno istrajavaju na onome što je njihov zahtev od samog početka, a to je poštovanje zakona, u ovom slučaju Zakona o elektronskim medijima“, rekao je za Insajder medijski konsultant Saša Mirković.

Kako je naveo, izbor članova Saveta REM-a trebalo je da bude završen još u novembru prošle godine, međutim šest meseci kasnije, i dalje nema „naznaka da će Savet REM-a biti konstituisan u dogledno vreme“.

„Studenti naprosto svojom akcijom ispred RTS-a ukazuju na problem Saveta REM-a i na činjenicu da javni medijski servisi u našoj zemlji ne ispunjavaju svoju funkciju“, ističe Mirković.

S druge strane, portparolka REM-a i nekadašnja predsednica Saveta ovog tela, Olivera Zekić rekla je za Insajder da je blokada RTS-a „užasan pritisak“ na institucije.

„Oni mogu da smatraju šta god žele o procesu izbora, ali to je naučna fantastika. Ovo što rade predstavlja užasan pritisak na institucije i evidentno je da ta deca i oni koji ih instruiraju ne znaju šta rade. Nemaju nikakve nove ideje“, rekla je Zekić.

Ona je dodala da proces izbora članova Saveta REM-a trenutno stoji u mestu, zbog toga što je sedam kandidata za članove odlučilo da se povuče iz tog procesa. Na konkurs je bilo prijavljeno 18 kandidata, ali je njih sedam, zbog „manjkavosti u zakonskoj proceduri“ povuklo svoje kandidature. U pitanju su Saša Mirković, Dubravka Valić Nedeljković, Željko Hubač, Aleksandra Krstić, Rodoljub Šabić i Dušan Aleksić.

Nakon toga, proces izbora je stao, a tema se nije našla na dnevnom redu skupštine u redovnom zasedanju, što znači da je oblast elektronskih medija već pola godine bez kontrole REM-a.

Kod koga je odgovornost – RTS-a ili REM-a?

Koliko je bitno to što je RTS javni servis kada pored njega pojedine televizije sa nacionalnom frekvencijom skoro svakodnevno krše zakone i novinarske kodekse – ostaje pitanje za REM koji je zadužen kontrolu elektronskih medija, a koji bi mogao da reaguje i sankcionište takve slučajeve.

A da li će studenti blokirati zgradu RTS-a ili REM-a, kako kaže Saša Mirković, nije toliko bitno, s obzirom da su zahtevi studenata jasno „upućeni i prema RTS-u i prema Savetu REM-a“, dok najveću odgovornost, ističe, ipak snosi vlast.

„Odgovornost za to što Savet REM-a i dalje nije konstituisan nosi isključivo vlast. Studenti su, u ovom slučaju, neko ko ukazuje na ozbiljnost tog problema. Iskreno očekivao sam da će ova vrsta reakcije ili neka slična uslediti i onog momenta kada je proces izbora za Savet REM-a usporen. Činjenica je da su pojedini fakulteti, pogotovo Fakultet dramskih umetnosti, već imali nekoliko akcija koje su se odigravale ispred Takovske, odnosno Aberdareve ulice – ako neko nije iz tih primera shvatio da će studenti doći i treći put onda je stvarno amater“, kaže Mirković.

To što Savet REM-a i dalje ne postoji, kako kaže, glavni je razlog za trenutni „haos u etru“.

„Postoje vrlo jasne odredbe u zakonu i kazne koje zaslužuju mnogi emiteri koji krše zakone i novinarske kodekse. Ali to što Savet REM-a ne postoji je pre svega odgovornost države. Ne vidim razlog zašto država koja je u kašnjenju, koja je u prekršaju time što Savet REM-a nije konstituisan, može bilo šta drugo da uradi nego da učini ono što studenti traže, a to je da raspiše javni poziv za imenovanje članova Saveta REM-a“, kaže za Insajder medijski konsultant Saša Mirković.

Odbor za kulturu i informisanje u Narodnoj skupštini u čijoj je nadležnosti ovo pitanje i dalje se ne oglašava, a njegova predsednica Nevena Đurić iz redova Srpske napredne stranke nije odgovorila na pozive Insajdera da govori o toj temi.

Hajka je hajka

Za to vreme zaposleni na RTS-u tokom prethodnih dana u zgradu Javnog servisa ulazili su ili uz pomoć kordona policije koji ih je obezbeđivao ili su svoje emisije snimali iz, za sada, nepoznatog studija.

U međuvremenu na društvenim mrežama počela je svojevrsna hajka na zaposlene, pa su tako deljeni privatni brojevi telefona novinara RTS-a, navodni podaci o platama ili „poternice“ sa njihovim fotografijama.

„Što se željelo postići objavljivanjem telefonskih brojeva novinara RTS-a? Također i plakata-potjernica sa sve fotografijama uz napis „Traže se“ urednika Javnog servisa: Nenada Lj. Stefanovića, Sandre Perović, Miloša Jankovića, Bojane Mlađenović, Mirjane Brajković i Milice Nedić? Ovo nije ništa drugo nego targetiranje ljudi po radikalskom modelu – originalnom i presvučenom. Na isti način režim progoni novinare, ali i opozicione političare, profesore i mnoge druge dovodeći im u pitanje ličnu bezbjednost“, naveo je Filip Švarm, urednik Vremena u komentaru objavljenom na portalu ovog nedeljnika.

Kako je istakao Švarm, ovakvi napadi na novinare i urednike RTS-a ne smeju biti tolerisani.

„Linčeri novinara i urednika RTS-a, jednako postupaju i prema onima iz nezavisnih i profesionalnih medija. Iz različitih motiva i interesa – a često i iz puke lične pizme – zasipaju ih na društvenim mrežama salvama uvreda. Tko ne vjeruje, neka se raspita. Konačno, što je cilj aktualne hajke? Ako je riječ o doprinosu studentskim protestima i blokadama – ništa nije kontraproduktivnije i, u tom smislu, poganije. Kome ide na ruku? Upravo režimu protiv kojeg se navodno bore“, naveo je Filip Švarm u komentaru.

Deljenje privatnih podataka osudilo je i Udruženje novinara Srbije (UNS) i pozvalo građane da prestanu da označavaju novinare i ugrožavaju njihovu sigurnost i privatnost, a nadležne da pronađu i kazne odgovornog.

 “Svako ima pravo da bude nezadovoljan radom novinara i medija, kritika njihovog rada je legitimna, ali je nedopustivo označavanje novinara, javno deljenje njihovih privatnih podataka i objavljivanje poternice za njima“, naveo je UNS.

Blokadu RTS-a osudila je i televizija Euronews Srbija i pozvala „nadležne da omoguće rad javnom servisu“, međutim zbog „neprimerenih formulacija koje se koriste u tekstu – pominjanje logora i geta“, od saopštenja se ogradilo 68 zaposlenih.

Dodali su i da svakako „najoštrije osuđuju svaki vid targetiranja i vređanja kolega sa RTS-a, kao i nezakonito objavljivanje njihovih brojeva telefona“, te da se „ne slažu se sa blokadom medija, bez obzira na nivo profesionalizma“.

„Niko nije umoran, RTS je blokiran“

Podsetimo, studenti su zgradu Radio-televizije Srbije blokirali u ponedeljak 14. aprila u 22 sata, a povod za najnoviju blokadu bilo je „neprofesionalno izveštavanje o studentskoj biciklističkoj Turi do Strazbura“, u kojoj je deo studenata više od deset dana biciklima otišlo do Evropskog suda za ljudska prava i Evropskog parlamenta.

Razlog za „turu“ je skretanje veće pažnje evropskih institucija na dešavanja u Srbiji, ali i na događaje sa protesta 15. marta kada je upotrebljeno, kako se sumnja, sonično oružjena masu ljudi koja je mirno stajala u Ulici kralja Milana i odavala petnaestominutnu tišinu stradalima u padu nadstrešnice 1. novembra prošle godine.

Studenti su i ranije, tačnije 10. marta uveče iznenada blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS), a sama blokada je trajala 22 sata. Tokom poslednjih pet meseci s vremena na vreme ispred RTS-a održavali su i protesti. Iako ovo nije prvo blokiranje zgrade RTS-a, za sada je, svakako, najduže.

„Javni medijski servis radi protiv svih nas. Kako REM ne postoji – niko ih ne može ukrotiti. Protest traje dok se ne raspiše novi konkurs za REM ili dok se RTS ne ugasi„, naveli su studenti u objavi na društvenim mrežama u noći kada su ponovo blokirali RTS. Isto veče u Novom Sadu blokirana je i zgrada Radio-televizije Vojvodine (RTV)

Neki od zaposlenih u RTS-u održavali su i „zborove“, pa je tako oko 50 zaposlenih RTS-a zbor održao na parkingu zgrade te medijske kuće 16. aprila. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je  nekoliko sati po završetku skupa petoro njih je pozvano na informativni razgovor u policiju.

Na poslednjem zboru radnika Radio-televizije Srbije formulisani su i zahtevi koje su radnici uputili rukovodstvu Javnog servisa. Dodali su i da zahtevaju da im se „hitno obrate rukovodstvo i nadležne službe sa jasnim smernicama za rad u danima dok traje blokada“.

U međuvremenu iz RTS-a saopštavaju da je podneta krivična prijava Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv NN lica „koja se predstavljaju kao studenti u blokadi, a koji su od 14. aprila blokirali objekte RTS-a u Takovskoj i Aberdarevoj ulici i na Košutnjaku“.

Zatražena je i hitna reakcija i od evropskih institucija, predstavnika OEBS-a u Srbiji, Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Srbije, ODHIR-a, kao i od međunarodnih organizacija za zaštitu novinara i evropskom udruženju javnih servisa.