Bodrožić: Izmenama zakona o medijima koji se tiču Telekoma, vlast priznala da je vršila krivična dela

„To je ono što želimo da sprečimo, to je kada neki pevač hoće da se bavi medijima, onda mu država preko Telekoma preko noći da 40 miliona evra i on postane uticajan medijski vlasnik“, kazao je Bodrožić u Kragujevcu na panel raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima.

Bodrožić je ukazao na problem uticaja grupacija novonastalih udruženja, koje je nazvao „gongo“ udruženjima na nacrte medijskih zakona.

„Želi da obesmisli član koji je bio u nacrtu zakona o informisanju i medijima da za projekte sufinansiranja mora da se pribavi mišljenje REM kada se radi o elektronskim medijima i Saveta za štampu“, naveo je Bodrožić.

On je rekao i da su ti „duplikati“ udruženja sada napravili Savet za medije „na brzinu“, iskopirali sajt Saveta za štampu i „ukrali našu intelektualnu svojinu“ i pokušavaju da nametnu to da u zakonu stoji množina i da se i oni izjašnjavaju.

„Elem, to je udar na nas sa više strana, imate državnu vast koja u suštini zna da prihvatanjem svih naših zahteva, odnosno regulisanjem nekih stvari, ona gubi tlo pod nogama. Slobodni mediji ovakvoj vlasti ne odgovaraju , oslobođeni Javni servis ovakvoj vlasti ne odgovara, slobodne televizije sa nacionalnom frekvencijom takođe“ ocenio je Bodrožić.

Kazao je da oni neke stvari prihvataju, ali znaju gde su im „crvene linije“ i da to ne smeju da „ispuste“, jer im od toga zavisi njihov opstanak na vlasti.

Generalna sekretarka NUNS Tamara Filipović je rekla da nacrt zakona o informisanju diskriminiše medije koji poštuju profesionalne standarde.

„Formulacija člana glasi da će se kriterijum da li su poštovani profesionalni standardi uzimati isključivo za one medije koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, pa smo zatražili da se taj član izmeni i važi za sve medije“, rekla je Filipović.

Urednica portala „Glas Šumadije“ Jovanka Marović je ocenila da je dosadašnja praksa pokazala da „nema veze šta piše u zakonu“.

„Prethodni zakon se u Kragujevcu nije poštovao uopšte, jer pet godina nije sprovedeno projektno sufinaniranje, a da gradska Radio- televizija nije još privatizovana“, rekla je ona.

Marović je ukazala i na pojavu portala u Kragujevcu u poslednjih godinu dana koji nisu upisani u registar medija, niti imaju impresum, ne zna se ko ih izdaje, finansira, a uzimaju tuđe tekstove i fotografije, nema autorskih prava.