Bodrožić: Položaj novinara sve gori, vlast samo pred strancima jaka na rečima (VIDEO)

„Niko nam se, nažalost, nije obratio. Kao što smo i očekivali, Tužilaštvo do danas nije skinulo stigmu sa novinara KRIK-a koja im je nametnuta, niti je na bilo koji način pokušalo da ih odbrani, niti je REM reagovao na kampanju na televiziji Pink, niti je Skupština uvažila naše zahteve da se poslanici upristoje i da ne kriminalizuju novinare i druge javne ličnosti koje im nisu po volji“, rekao je Bodrožić u Danu uživo na TV N1, povodom napada tabloida i njihovog povezivanja KRIK-a sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka, i brojnih uvreda na račun njegovih novinara iznetih u Skupštini Srbije.

Medijska koalicija šest udruženja, kojoj pripada i NUNS, posle nereagovanja REM-a i vlasti na napade na novinare KRIK-a napustila je vladinu Radnu grupu za bezbednost novinara i organizovala protest ispred Skupštine Srbije pre dve sedmice.

Na pitanje da li predstavnici EU, od kojih su dobijali molbe da preispitaju svoju odluku, razumeju u potpunosti situaciju u Srbiji, on smatra da razumeju i da se to odlično vidi iz poslednjih izveštaja Evropske komisije i rezolucije Evropskog parlamenta.

„Evropi je jasno šta se dešava, ali oni bi hteli da primire situaciju i veruju vlasti da imaju dobre namere. Mi smo verovali da će se predstavnici vlasti promeniti i da će se iz našeg učešća u Radnoj grupi izroditi sve najbolje i po državu, i po zakon, i po bezbednost novinara“, navodi Bodrožić.

Dodaje da su predstavnicima evropskih ambasada rekli „da je ovo sa KRIK-om kap koja je prelila čašu, sve vreme smo bili trpeljivi, pokazivali da shvatamo svoju ulogu, da moramo da razgovaramo sa državom, ali do sada ne vidimo nikakav napredak što se tiče bezbednosti novinara i položaja naše profesije u društvu“.

„Jedan deo medijske scene je potpuno isključen iz javnog života, zaposleni u nezavisnim medijima su svakodnevno izloženi pretnjama i ugrožavanju. nezavisne redakcije nemaju pristupe javnom novcu. Konkursi u lokalnim samoupravama za ovu godinu su pokazali da se ti konkursi koriste za finansiranje propagande vladajuće partije i da na njima prolaze samo podobni mediji, a komisije čine članovi udruženja veoma bliskih vladajućoj partiji“, kaže Bodrožić.

Na to da li je neko od udruženja kontaktirala ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, on kaže NUNS nije, ali koliko zna, nije ni ostalih pet udruženja u Koaliciji za slobodu medija.

„Aktuelna ministarka je i sama svesna da joj je mandat ograničen, i do sada nije pokazala mnogo interesovanja za medije, nije mnogo učinila da se stvari poprave. To što se izdaju saopštenja u kojima se izražava spremnost ka nekim koracima, ne znači nama ništa, jer vidimo da je u realnosti položaj novinara sve gori“, navodi on.

Pritisak iz EU zavisi od toga da li našoj vlasti znače kritike iz Brisela

Ističe da je novinarskim udruženjima veoma važno što su u evropskim izveštajima zabeleženi napadi na novinare.

„Uliva nam optimizam što sve češće dolaze takvi glasovi iz EU i što sada postoje i dokumenta u kojima se jasno govori o svim tim napadima na novinare. To je dobro za nas, s tim što mora da podrazumeva da naša vlast i dalje želi da postanemo čalnica EU. Mi trenutno ne vidimo stvarnu želju (predsednika SNS i države Aleksandra) Vučića i vladajuće partije da put priključenja Uniji stavi na prvo mesto i da naše zakone uskladi sa zakonima EU i unormali ovo društvo. Vidimo da je put ka EU deklarativan, da se u praksi slabo šta radi, u poslednih godinu dana nije otvoreno niti zatvoreno ijedno novo poglavlje“, ukazuje Bodrožić.

„Ovaj pritisak zavisi od toga da li našoj vlasti išta znače kritike iz Brisela i da li želi da ide ka EU. Osećamo da ova vlast sve čini da nas u EU nikad ne prime, pa joj neće značiti ni ove packe koje u poslednje vreme dobija“, dodaje on.

Na pitanje kako tumači diskrepanciju između činjenice da Zaštitnik građana Zoran Pašalić nije javno u gostovanju na TV N1 mogao da stane u odbranu KRIK-a, ali da je u izveštaju za 2020. godinu naveo da nije zabeležen napredak u ljudskim pravima i da je bio veliki broj napada na novinare, on kaže da udruženjima znači da se svaki napad na novinare evidentira.

„E, sad, pitanje je zašto državni službenici nemaju problem da to iznesu u nekom dokumentu, ali imaju problem da javno istupe i suprotstave se mišljenju vlasti. Čak i nezavisne institucije ne smeju da se oglašavaju, jer se svako boji za svoju poziciju i čekaju da se izjasne najviše institucije“, navodi Bodrožić.

A na pitanje kako tumači neslaganje u statistici UNS-a i NUNS-a u broju napada na novinare, imajući u vidu da je UNS zabeležio u 2020. 111 napada, što je, prema njihovim procenama, 20 odsto više nego godinu ranije, a NUNS 189 napada, procenivši da je to 60 odsto više, Bodrožić kaže da je napredak što je i UNS zabeležio veliki broj napada, kao i da je cilj da se oformi jedinstvena platforma i usaglasi metodologija.

Kao primer navodi napad na Ivana Ivanovića, što je UNS prokomentarisao time da on nije novinar, već da se obrati udruženju komedijaša, a NUNS je taj napad evdentirao.

„Uvereni smo da veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen, ljudi, naročito u manjim sredinama se boje da prijave pretnju“, navodi Bodrožić.

Na pitanje šta Koalicija za slobodu medija može da uradi za novinare, ističe da mogu da aktivizmom i zajedničkim delovanjem pokažu da su ozbiljni u zaštiti svojih kolega i da pokažu više energije i odlučnosti u borbi za slobodne i nezavisne medije.

„Bili smo ubeđivani da će vlast promeniti odnos prema nama, uvek uz posredovanje evropskih predstavnika, sve vreme smo pokušavali da budemo konstruktivni, ali situacija je iz dana u dan gora, pređene su crvene linije, i mi ne možemo da dozvolimo da nas neko napada i kriminalizuje, a da sutra sa istim tim sednemo i razgovaramo o unapređenju položaja novinara, jer vidimo da kod njih ne postoji dobra volja“, zaključuje Bodrožić.