Bošnjak: Nismo krivi što u izmenama zakona nema garancija za nezavisnost manjinskih medija

Na pitanje zbog čega u predloženim izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje se trenutno nalaze na javnoj raspravi, nisu uvršteni i predlozi novinarskih udruženja da se zakonom garantuje nezavisnost uređivačke politike medija čiji su osnivači nacionalni saveti, Bošnjak je sinoć na tribini u Novom Sadu rekao da se takvi predlozi prosleđuju Ministarstvu kulture i informisanja, koje potom daje preporuke šta je prihvatljivo a šta ne.

“Kada dobijemo neki zahtev ili predlog u vezi sa medijima, mi to prosledimo Ministarstvu kulture i informisanja, pa ga onda oni tamo iseckaju i vrate ga nama. Ne možemo mi da odlučujemo o tome, jer nismo nadležno ministarstvo već samo medijator”, kazao je Bošnjak.

Na pitanje da li će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, pošto u predlogu izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina navodi da će nacionalni saveti biti u obavezi da u kratkom roku ministarstvu dostavljaju odluke koje donesu, i to na srpskom jeziku, isto tako efikasno reagovati i na brojne primere kršenja manjinskih prava u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, Bošnjak je rekao da je svestan da u toj oblasti postoje brojni problemi.

“Nažalost, mi imamo samo jedan mehanizam za borbu sa tim problemima, a to je upravna inspekcija, koja nema dovoljno ni materijalnih ni tehničkih mogućnosti za rad, niti ima dovoljno kadrova. Činjenica je da u oblasti poštovanja manjinskih prava na službenu upotrebu jezika i pisma postoji loša praksa i na tome svi treba da radimo”, priznao je Bošnjak.

Dodao je da se u izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predlaže da nacionalni saveti na srpskom jeziku dostavljaju odluke koji su doneli, jer se u dosadašnjoj praksi dešavalo da neke krupne odluke, kao što su smene na čelu nacionalnih saveta, uopšte nisu dostavljale ni nadležnom republičkom ministarstvu niti nadležnim pokrajinskim sekretarijatima, pa je moglo doći do različitih zloupotreba.

Bošnjak je rekao da je namera zakonodavca bila da se predloženim izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina obezbedi “depolitizacija” tih tela, jer je takav zahtev često istican u javnosti, zbog čega se predlaže da član manjinskog nacionalnog saveta ne može ujedno da bude član rukovodećih organa političke stranke, niti može biti zaposlen ili imenovan u instituciji koja odlučuje o stvarima koje se tiču nadležnosti nacionalnih saveta.

Predsednik Hrvatskog građanskog saveza i opozicioni većnik Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) Tomislav Stantić rekao je da podržava depolitizaciju nacionalnih saveta i založio se za direktne izbore za HNV, umesto elektorskog sistema, po kojem su sprovedeni izbori 2014. godine.

Opozicioni većnik HNV-a Ivan Karačić oštro je kritikovao aktuelno rukovodstvo HNV-a i rekao da je ono izabrano uz pomoć “falsifikata”, zahvaljući čemu Demokratski savez Hrvata u Vojvodini (DSHV) ima većinu u HNV-u.

On je optužio predsednika HNV-a Slavena Bačića za brojne zloupotrebe i malverzacije u tom nacionalnom savezu Hrvata u Srbiji, kao i predsednika DSHV-a Tomislava Žigmanova.

Za Žigmanova je rekao da je, kao direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, “svojoj ljubimici iz Sremske Mitrovice” dao novac za štampanje knjige, koja je u stvari bila knjiga pesama Ive Andrića, koju je ona potpisala kao svoju.

“Ta žena je prepisala Andrićeve stihove, a Žigmanov joj je za to dao pare! Ja sam ugroženi Hrvat u Srbiji, ali sam ugrožen od svojih, to jest od rukovodstva svoje sopstvene nacionalne zajednice”, kazao je Ivan Karačić.

Opoziciona većnica u HNV-u Josipa Ivanković optužila je rukovodstvo tog manjinskog nacionalnog saveta za “samovolju”, jer već više od godinu dana na sednicama HNV-a ne postoji tačka “razno”, dok je Tomislav Stantić rekao da opozicija nema mogućnost ni da dopuni dnevni red, niti da učestvuje u njegovom određivanju.

Tomislav Stantić se založio za decentralizaciju rada nacionalnih saveta i dodao da je HNV sve koncentrisao u Subotici, kao da samo tamo žive Hrvati u Srbiji.

Ivan Bošnjak je za sebe rekao da je zagovornik decentralizacije, ne samo kada je u pitanju problematika nacionalnih manjina, već generalno.

“Govori se ovih dana o smanjenju broja stanovnika, o tome šta će se desiti ako odavde odu autohtoni stanovnici… Onda će verovatno koren pustiti neki drugi, protiv čega nemam ništa, ali će se otvoriti kulturološka i neka druga pitanja… Zbog toga nam je, ako zaista želimo ravnomeran razvoj, neophodna decentralizacija, ali to još uvek nije popularna tema, zbog fiskalne konsolidacije koja je još uvek na snazi”, kazao je Bošnjak.

Tribina je održana u rodnoj kući hrvatskog bana Josipa Jelačića (1801-1859), koja se nalazi u podgrađu Petrovaradinske tvrđave.