Brajović: Visok nivo netolerancije političkih centara moći prema medijima

Centri moći moraju da imaju više razumevanja za medije“, rekao je Brajović gostujući u emisiji Pravi ugao na Radio televiziji Vojvodine.

On je dodao da ne može da se složi sa formulacijom iz izveštaja međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih Hjuman rajts voč da mediji u Srbiji deluju u „neprijateljskom okruženju“, kao ni sa sličnim ocenama u prethodnim izveštajima Evropske komisije i izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera.

„Moja formulacija tog problema bila bi da postoji visoka netolerancija centara moći prema medijima. Ali u svakom slučaju delim mišljenje da su mediji u problemu i da moramo mnogo da uradimo pre svega na njihovom ekonomskom osnaživanju. Mediji su bez novca, država se povukla iz medijske scene i povukla novac. Zato imamo ekonomski ucenjene medije čija nezavisnost onda počiva na entuzijazmu, a to nije sistem“, kazao je.

On je izneo procenu da se iznos novca poreskih obveznika kojeg dobijaju mediji od 2011. do danas smanjio na četvrtinu, sa nešto više od četiri milijarde dinara godišnje na svega jednu milijardu.

Govoreći o odnosu visokih državnih zvaničnika prema medijima i novinarima, koji ih ponekad proglašavaju neprijateljima države, Brajović je istakao da ne veruje da je „posao medija da ih političari miluju“.

„To nije dobro ni za jedne ni za druge. Moramo da shvatimo da političari nekada koriste teške reči da bi diskvalifikovali ono što je u medijima napisano. Zato, na duže staze, moramo da napravimo sistem: da se obezbedi nezavisno finansiranje medija i oni će tada biti nezavisniji i kritičkiji“, naglasio je.

Brajović, koji je na funkciju državnog sekretara došao pre nekoliko dana a prethodno je bio generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, podseća i da je nedavno sklopljen sporazum između novinarskih udruženja, tužilaštva i policije o dizanju bezbednosti novinara i rekao da će podsticati taj proces.

Govoreći o osuđujućoj presudi nedeljniku NIN po tužbi Nebojše Stefanovića, Brajović kaže da je njegov stav kao medijskog profesionalca jasan i da je, dok je bio u UNS-u, i sam podržao taj nedeljnik.

„Ali sada kao državni sekretar ne smem da komentarišem sudske presude, to bi bilo neprimereno. Ali bih bio srećan da na isto tako efikasan način pravosuđe istraži i šta se desilo u Savamali o čemu je i pisao NIN u tekstu zbog kojeg je tužen“, naveo je.

Brajović je podsetio da je, kada je sadašnja medijska regulativa usvajana, bio protiv zato što država, kada se povlačila iz medija, nije ostavila garancije da će davati novac za medije.

„Sada se i tako loš zakon ne sprovodi u praksi i imamo zloupotrebe. Na primer, imamo situaciju u Apatinu gde dva medijska izdavača dobijaju pomoć iz budžeta, a treći ne. Zvao sam predsednika opštine Radivoja Sekulića da to rešimo, ali mi se više ne javlja“, izneo je sagovornik RTV-a.

On je naveo da se zalaže za donošenje zakona o novinskoj agenciji Tanjug, da bi ona ponovo trebalo da bude državna ali ne i budžetski korisnik, odnosno da bi njegovo poslovanje trebalo da se finansira samo od usluga koje pruža na tržištu. Objasnio je da su svi zaposleni u Tanjugu uzeli otpremnine, a da su potom neki od njih angažovani po ugovoru, te da danas Tanjug sebe izdržava isključivo od pružanja medijskih usluga.

„Dakle, sada postoji održiv poslovni model za Tanjug“, rekao je Brajović. On nije demantovao navod da Tanjug deo svojih usluga prodaje ministarstvima u Vladi Srbije.

S druge strane, odbacio je optužbe da favorizuje Tanjug u odnosu na druge dve novinske agencije u Srbiji i u odnosu na sve ostale medije.

Izrazio je očekivanje da će, dok bude na funkciji državnog sekretara, uspeti da nađe optimalna rešenja za tri velike novinske kuće – Dnevnik, Politiku i Večernje novosti.

„Mislim da ćemo dati rešenja koja su optimalna i koja se zasnivaju na trenutnim vlasničkim odnosima u njima. S druge strane, ja nisam policija da istražujem te odnose“, dodao je.

Kaže da država treba da izađe iz vlasništva tih medija.

Kada je reč o Dnevniku, navodi da se radi na tome da zaposleni dobiju akcije te medijske kuće, dok je za preduzeće Dnevnik Vojvodina pres koje izdaje novosadski list, naveo da treba da dobije pomoć od države.

„Pokrajinska vlast mu je pre nekoliko godina uskratila subvencije na koje ima pravo i to treba da se vrati. Naravno, mora i da se takmiči na tržištu“, istakao je.

Za Politiku je rekao da se zalaže da država učini sve da se poslovanje te medijske kuće očisti od dugova.

Naglasio je da Vlada iz budžeta izdvaja 400 miliona dinara za novu zgradu Radio televizije Vojvodine.

„To je jedinstveni javni servis u Evropi koji emituje program na 10 jezika“, istakao je.