Branko M. Žujović – Gde se deo krivični predmet o medijskim konkursima?

Šesnaestog novembra navršiće se tačno godinu dana otkako me je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Novom Sadu obaestilo da je formiralo predmet u okviru kojeg će proveriti navode iz novinarskog istraživanja “Milioneri iz konkursnog blata”.

Istraživanje “Milioneri iz konlkursng blata”, da podsetim, obuhvatilo je trideset tekstova objavljenih tokom prošle godine. U velikom broju dokumentovanih primera demaskiralo je mehanizam zloupotreba medijskih konkursa, naročito na području Bačke.

Od tada do danas ništa se nije promenilo, osim što su neki od besprizornih vinovnika tih zloupotreba zašli još dublje u vlasništvo medija i nove medijske “projekte” koji jesu pljačka Srbije.

Bio bih nepošten ukoliko bih moje lično iskustvo sa pravosuđem u Subotici, gde živim i radim, okarakterisao kao loše, ali premda su neki od ključnih aktera ovih zloupotreba moji sugrađani, ni Osnovno ni Više javno tužilaštvo u Subotici nisu nadležni za pitanje zloupotreba medijskih konkursa. Pritom, moje lično iskustvo sa tužilaštvima u Subotici ne potire ničije, eventualno, loše iskustvo.

Za zloupotrebe medijskih konkursa nadležno je isključivo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Novom Sadu koje je do danas ostalo nemo i na još neke, takođe očigledne, zloupotrebe i kriminalne radnje u Subotici, poput afere “Starter”.

Neki od mojih kolega predviđaju da se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u Novom Sadu uopšte više neće oglašavati povodom istraživanja “Milioneri iz konkursnog blata”.

U najboljem slučaju, predviđaju moje kolege, konstatovaće da u slučajevima kao što je prepisivanje sadržaja sa “Vikipedije” nije bilo formalne povrede zakona. Ili će smisliti neki zgodan način da nepostojeću scenografiju iz Odžaka, plaćenu 900.000 dinara, upakuju u neko formalno-pravno objašnjenje da to nije zloupotreba u formalnom smislu.

Ne želim da verujem u takav scenario.

Veliku nadu polagao sam u najavu Vladana Stefanovića, jednog od plejmejkera ovih zloupotreba, da će me tužiti zajedno sa svojim GONGO organizacijama čiji članovi tvore sporne medijske komisije, što se na kraju nije dogodilo.

Stefanovićeva tužba protiv mene bila bi sjajna prilika da se pred sudom progovori o ovim zloupotrebama, ali, na žalost, Stefanović nije održao javno datu reč.

Nije me tužio.

Pozivam reprezentativna medijska i novinarska udruženja da od Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije VJT u Novoim Sadu zajedno zatraže da to odeljenje svoj posao u slučaju očiglednih zloupotreba medijskih konkursa obavi do kraja.

Ne bavim se stranačkom politikom, niti ovaj tekst želim da stavim u kontekst dolazećih izbora, ali sumnjam da bi bilo čiji interes trebalo da bude zaštita ili prihvatanje korupcije, naročito onih koji na svakoj oštrijoj političkoj krivini menjaju političke partnere.

Iskustvo nam govori da će korumpirani mediji i njihove organizacije jednog dana učiniti sve da zadrže budžetsku sisu, kao što se dešavalo prilikom svake političke mene u Srbiji, što nam govori da problem zloupotreba medijskih konkursa ima dublje korene, nego što nam se danas čini.

Evo primera.

Jedna od ključnih GONGO organizacija, udruženje nazvano “Društvo novinara Vojvodine”, čine ljudi koji su za vreme bivše vlasti u Novom Sadu od Udruženja novinara Srbije (UNS) tražili federalizaciju. Zahtevali su formiranje posebnih novinarskih udruženja za Vojvodinu i centralnu Srbiju koja bi bila u nekoj vrsti federalnog odnosa u okviru nečega što su oni bili nazvakli Savez novinara Srbije.

Danas predstavnici tih istih ljudi, koji su 2010. goodine napustili UNS jer su ostali usamljeni u svom besmislenom parapolitičkom zahtevu, naveliko i naširoko odlučuju u medijskim komisijama i učestvuju u medijskim zloupotrebama, ovoga puta u ime dijametralno suprotnog političkog narativa.