Branko M. Žujović: Rešenje poverenika za informacije od javnog značaja budi umerenu nadu

Poverenik je početkom prošlog meseca naložio predsedniku Opštine Apatin da mi bez odlaganja, najkasnije za pet dana, dostavi tražene informacije o projektu „Ekologija Apatina“ za koji je firma „Video kreativa tim“ dobila 900.000 dinara na konkursu sprovedenom 2021. godine, kao i dokumentaciju kojom je vlasnik te firme, Milan Šveljo, pravdao sredstva dobijena na tom konkursu.

Ukoliko rešenje poverenika bude sprovedeno, a lično nisam optimista da će se to zaista dogoditi iz više razloga, a jedan od njih je što do danas nisam dobio nikakvu dokumentaciju, mogli bismo da dođemo do ključnih informacija u vezi sa pravdanjem papreno plaćenih medijskih projekata i to ne samo u Opštini Apatin.

Grad Subotica i još neki gradovi i opštine u Bačkoj takođe mi nisu dostavili dokumentaciju kojom su pravdani projekati. Rešenje poverenika za informacije od javnog značaja moglo bi da bude dobra osnova za pokretanje postupaka protiv ovih odluka, kako bismo jednog dana ipak dobili celovitu sliku.

Nažalost, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu nije održalo reč da će proveriti sve navode iz mog istraživanja zloupotreba medijskih konkursa u Bačkoj, sprovedeno 2022. godine, uključujući i očigledno nedostavljanje informacija i dokumenata.

Ispostavilo se da je tužilaštvo naložilo policiji proveru zloupotreba samo u Opštini Odžaci, pa je ispalo da očigledne zloupotrebe, spolja formalno ogrnute propisima, na primer paprena naplata sadržaja prepisanih sa „Vikipedije“ i druge notorne zloupotrebe, mogu lako da prođu i ostanu nekažnjene.

Novac koji je država izdvajala za sufinansiranje medijskih sadržaja brutalno je opljačkan i to je više nego očigledno. Institucije države, organii pokrajine i lokalnih samouprava neće moći sve vreme tu pljačku da pravdaju formalnim ralozima.

Na primer, kada sam, inače veoma korektnoj i uljudnoj inspektorki, koja je uzimala moju izjavu, naveo primer preskupo naplaćenih priloga, pritom vrlo kratkih, čiji su sadržaji doslovno prepisani sa „Vikipedije“ i iz jedne naučne publikacije, odgovorila mi je da ona ne može da procenjuje vrednost medijskih sadržaja.

Bio sam preneražen takvim službenim stavom naše policije.

Da li to znači da ja sutra ne bih bio kažnjen, ukoliko bih neovlašćeno preštampao „Borbu petlova“ Paje Jovanovića i tu štampanu kopiju unovčio za nekoliko stotina hiljada dinara na nekom likovnom konkursu koji finansira država?

Najnoviji klasični primer formalne pokrivalice zloupotreba ovihdana je došao iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnosse sa verskim zajednicama koji drsko tvrdi da „nema saznanja“ o očiglednom sukobu interesa u kom se našla Biljana Ratković Njegovan, na šta je ukazao Predrag Rava.

Biljana Ratković Njegovan je na predlog Društva novinara Vojvodine, čiji je član, izabrana u sastav komisije koja je zadruzi „Medijaprodukt“ dodelila 4.950.000 dinara za podkast koji treba da bude emitovan na portalu čiji je izdavač Društvo novinara Vojvodine.

To je sramota i to bi trebalo da bude nezamislivo, a nije.

Medijski konkursi zapali su ove godine u ćorskokak. Oni su potpuno obesmišljeni. Do ove godine, makar spolja, delovalo je da postoji izvesna nada da će stvari biti delom uređene, a očigledna pljačka makar svedena u manje okvire.

Videći da je država spremna da žmuri i prihvati formalno-pravne pokrivalice, akteri pljačke su se samo još bolje upodobili novoj situaciji i novim mogućnostima, a iznos koji država izdvaja za sufinansiranje medijskih sadržaja je pritom prepolovljen. Novac se sada očigledno izvlači drugim, takođe „zakonitim“ kanalima i to postaje naša nova „normalnost“.

Nažalost, osim sporadičnih glasova koji pokušavaju da ukažu na pogubnu suštinu pljačke medijskih konkursa, ne postoji novinarski front borbe za zaštitu profesionalnih interesa.

Sada se suočavamo sa početkom metastaze medijskih konkursa, koja se ogleda i u drastičnom smanjenju novca koji država izdvaja za sufinansiranje medijskih projekata, a da pomenutog organizovanog profesionalnog odgovora nema ni na vidiku, niti ga u sadašnjim okolnostima uopšte može biti.