fOto: X (@IvanGunjic)
Evrovizija je možda omiljena razbibriga srpskih Tviteraša i opšte javnosti jer spaja dve popularne discipline – opanjkavanje i neobavezno ćaskanje o geopolitici.
U utorak naveče je gušt naprasno prekinut jer je u Surčin sleteo kineski predsednik Si Đinping, a javni servis odlučio da je to daleko bitnije od natpevavanja pa je Evroviziju promptno šutnuo na Drugi program.
Trenutak strave za fanove, dok se nisu dočepali daljinskog, osim možda ponekog ko je ipak ostao da vidi dolazak druga Sija u zlo doba dana.
Si je poveo prvu damu čemu su domaćini parirali sa čak dve prve dame, trenutnom i bivšom jer, da, pojavio se i Toma Nikolić koji iz naftalina izlazi u posebnim prilikama, a valjda je i na čelu nekog tela za saradnju sa Kinom, ako iko zna šta je to.
Cinik bi rekao da je brejking njuz koji zavređuje da se prenos Evrovizije seljaka na drugi kanal sasvim u skladu sa uređivačkom politikom RTS-a. Pa njima predsednik javi kad stiže u Dnevnik i oni iz Dnevnika izbace vesti kako bi stao predsednik!
U utorak, kad su im reporteri već ceo dan pocupkivali na aerodromu, red je bio da se prikaže neviđena vest – čovek izlazi iz aviona. Čik turi Vučića i druga Sija na drugi kanal! Mora da se zna neki red.
Kinezi smeju sve
Si je stigao onde gde Kinezi smeju sve. Da urnišu životnu sredinu, u roblje bace vijetnamske radnike koji grade fabriku guma u Vojvodini, da u svakom velikom poslu – a najveći tek dolaze! – uzmu ponešto narodnih para.
Zauzvrat, Srbija dobija „principijelnu podršku“ oko Kosova i jedan oslonac više u svojoj „multivektorskoj politici“ ili kako se to već zove. I dobija fraze o „čeličnom prijateljstvu“ pa čak i priliku da Kinezima proda rakiju i vino, kako reče Vučić, što bi valjda trebalo da nadomesti preko tri milijarde evra godišnjeg deficita u trgovini sa Kinom.
Dok drug Si ne ode, a mi se ne vratimo evrovizijskoj geopolitici, neka ovde bude pomenuto da je zapadna štampa –ljuta i jednostrana – u poseti Sija videla prst u oko Evropskoj uniji.
Pišu da su Vučić i Orban glavni „kineski vazali“ i autokrate koje vade crveni tepih za moćnog Kineza, u tom izveštavanju je sve crno bez imalo belog.
Preživeti dane „čeličnog prijateljstva“
Zato je na RTS-u sve ružičasto, to su hvalospevi, to je specijalni program, to je SPS Peđa Marković koji preti da se odomaći u studiju javnog servisa onako kako su se neki „analitičari“ odomaćili po privatnim televizijama.
Valja pregurati ove dane medijskog „čeličnog prijateljstva“, a bogami i saobraćajni špic dok Sija vode po Beogradu.
Onda će se raja vratiti evrovizijskoj razbibrizi gde bi, poglavito ove godine, moglo biti više politike nego u poseti jednog od najmoćnijih ljudi sveta Evropi.
A onde, u velikom finalu, biće i svetska a naša Teya Dora jer smo tako u mogućnosti. Možda u subotu RTS izgura ceo prenos bez nekog njihovog brejking njuza.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.