Briselski izveštaj nakon formiranja Vlade

Suočavamo se sa činjenicom da, posle osam godina, sektorom evrointegracija počinje da rukovodi osvedočena ekspertkinja koja razume značaj slobode izražavanja, za koju se istinski i dosledno zalaže. Nesporno velika promena je i formiranje novog ministarstva u kojem je informisanje nakon dve decenije konačno spojeno u logičnu celinu sa sektorom telekomunikacija.

U tom svetlu čitam sadržaj Briselskog izveštaja i pokušavam da pronađem šta je realno moguće uraditi što bi Srbiju, u ovom domenu, pomerilo sa poražavajuće ocene da „nema napretka”. Svestan da je teško prevazići nivo nezaintersovanosti koju su za medijske reforme iskazivale Maja Gojković i Jadranka Joksimović, pokušavam da budem realan i ukažem šta bi moglo da se uradi u relativno kratkom vremenskom roku.

Počeću od Medijske strategije, čija je primena u debelom zaostatku. Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima treba da budu prioritet, što znači da na njima, u transparentnoj proceduri, moraju raditi istinski i dokazani poznavaoci ove oblasti. Dovoljno je grešaka već načinjeno da bismo se ponovo ubeđivali o besmislenosti formiranja nefukcionalnih radnih grupa koje stvaraju privid inkluzivnosti. Korak u dobrom smeru jeste prošlonedeljni sastanak ministra Jovanovića sa predstavnicima devet novinarskih i medijskih udruženja na kojem je najavio skoro formiranje radnih grupa i ubrzan rad na izmenama i dopunama dva medijska zakona. Drugo je pitanje da li je realno moguće da oni budu usvojeni u skupštini do kraja marta, imajući u vidu da smo ozbiljno zagazili u novembar, a tek nam sledi rad na tekstovima zakona, javne rasprave, slanje u Evropsku u komisiju radi usaglašavanja… I sve to tokom predostojećih božićnih  i novogodišnjih praznika za koje znamo u kojoj meri parališu bilo kakve aktivnosti ove vrste.

Novi ciklus projektnog sufinansiranja u novom ministarstvu ne treba da čeka izmene i dopune zakonskog okvira zbog, čega preporučujem ministru da pomno pročita Vladin strateški dokument. Za to je dovoljna politička volja koja će se zasnivati na kritikama i preporukama iz Medijske strategije koja se poziva na postojeći zakonski okvir. Ovim činom će raspodela budžetskih sredstava u domenu promocije zaštite i promocije javnog interesa u medijima za kratko vreme dobiti značajno drugačiju konotaciju od pljačkaške koja je prati u brojnim lokalnim samoupravama. Ne sumnjam da će dosadašnje iskustvo ministra pomoći da imamo pregledne baze i bolji uvid u protok budžetskih sredstava, ali to nije dovoljno. Potrebna nam je korenita izmena na ovom polju koja će zahtevati njegov lični angažman ako istinski želi da nešto promeni na tom polju, ne čekajući izmene i dopune zakona i njegovu implementaciju. Ako se to desi, izgubićemo još jednu godinu a ministar će i u novom ministarstvu nastaviti sa praksom nemešanja u svoj posao.

Nužno je redefinisati pravni okvir, sastav i način funkcionisanja Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara. Pohvale iz prethodnog izveštaja zbog uvođenja SOS telefona, kontakt tačaka i prioritizacije statusa napadnutih medijskih radnika, ovoga puta su notirane kroz smanjenje ukupnog broja registrovanih napada i pritisaka na novinare. Nema više nikakvog razloga za odlaganje izmena Krivičnog zakonika koji bi trebao da predstavlja sledeći korak u poboljšanju stanja u ovoj oblasti, kao i ozbiljnog suočavanja sa SLAPP tužbama čije podnosioce treba vlast, koja im je bliska, da obeshrabri. Potvrda osuđujuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije i okončanje suđenja za paljenje kuće Milana Jovanovića podrazumevajući su koraci za poboljšanje sveukupnog okruženja i stvaranja zdravije atmosfere za nesmetano poštovanje slobode izražavanja.

Fuzija dva sektora je izazovan posao po mnogo osnova. Nužno je ubrzano ojačati kadrovske kapacitete skrajnutog sektora za informisanje koji treba da bude pozicioniran u skladu sa očekivanjima koja se pred njega postavljaju u skladu sa godišnjim briselskim izveštajem. Krivicom izvršne vlasti, Zakon o Vladi je  neprimerenim opisom aktivnosti marginalizovao ovaj sektor unutar novog ministarstva. Pred ministrom Jovanovićem je zadatak da konkretnim potezima demantuje ono što svedeno propisuje ovaj akt.

Bez pretenzija da je ovo konačna lista i pod uslovom da ne bude daljih pogoršanja, mislim da je ovo realna procena onoga na šta se treba usredsrediti u ovom prvom naletu. Uvek može više i bolje, ali može i manje – skoro ništa.  Na to sam dosledno ukazivao u Dnevnicima čiji je sadržaj na neki način sistematizovan u godišnjem izveštaju Evropske komisije. U tom smislu, ni ovaj tekst nije izuzetak kao svojevrsni doprinos proaktivnoj atmosferi unutar procesa nužnih medijskih reformi, koja treba da zameni praksu stajanja u mestu i gubljenja dragocenog vremena.