Britanski izveštaj: Lokalni mediji moraju da se finansiraju iz budžeta

Lokalno novinarstvo može nestati, a da se to ne bi dogodilo potrebno je da vlada omogući da lokalni mediji budu finansirani i budžetskim novcem, stoji u izveštaju Fransis Kernkros, bivše novinarke i rektorke univerziteta u Oksfordu koju je britanska vlada zadužila da analizira stanje u medijskoj industriji i predloži mere koje bi osigurale opstanak visokokvalitetnog novinarstva u toj zemlji.

Predlog da država finansira medije donedavno je bio nezamisliv u britanskom društvu i posledica je gašenja sve većeg broja lokalnih novina. Gašenje lokalne štampe, upozorava Kernkros u izveštaju, a prenosi Gardijan, ugrožava demokratiju.

Kernkros je predložila da Ujedinjeno Kraljevstvo napravi posebno telo za informacije od javnog značaja koje bi distribuiralo budžetski novac, ali i sredstva prikupljena iz drugih izvora za izveštavanje lokalnih medija. Nezavisno telo je neophodno jer ako bi država ili velika tehnološka kompanija direktno finansirala proizvodnju vesti, navodi se u izveštaju, efekat bi mogao biti još veće smanjenje poverenja u štampu.

U izveštaju se navodi da su mnoge lokalne novine u Britaniji, koje su od suštinskog značaja za funkcionisanje demokratije, u vlasništvu prezaduženih izdavača koji su srezali investicije i otpustili na stotine novinara kako bi pokušali nešto da zarade. Kernkros dodaje da ne postoji jasan način da se izveštavanje sa sastanka lokalnih skupština učini profitabilnim, s obzirom na to da takve priče obično privuku svega nekoliko klikova na internetu.

Prihodi od reklama za štampane medije u Ujedinjenom Kraljevstvu smanjeni su za 3,2 milijarde funti za deset godina (period 2007-2017). Isti trend pada pokazao se u prodaji štampanih medija, a prihodi od digitalnog oglašavanja ni blizu ne mogu da nadomeste gubitke.

foto: Gardijan, skrinšot

Globalni pretraživač Gugl sa 5,8 milijardi funti i društvena mreža Fejsbuk sa 2,4 milijarde funti u 2017. godini uzeli su ogroman deo novca namenjenog onlajn oglašavanju, tako da je na sve druge raspoređeno 1,8 milijardi funti.

foto: Gardijan, skrinšot

Lokalna štampa je posebno loše prošla u promenama koje su se dogodile. Prihodi od oglašavanja malih preduzeća u tri najveća regionalna izdavača pali su za deset godina sa 2,8 milijardi funti na 832 miliona funti koliko su iznosili 2016. godine.

U svom izveštaju Kernkros kritikuje i lokalne izdavače zbog nedovoljne pripremljenosti za digitalno vreme i ulaganja u tom pravcu, kao i što su troškove nastale po raznim osnovama prevalili na redakciju. Prema istraživanju koje je urađeno za potrebe ovog izveštaja, broj novinara izveštača smanjen je sa 23.000 koliko je ih bilo 2007. godine na 17.000 danas, a očekuje se da će se nastaviti s otpuštanjem i zatvaranjem novina.

Kernkros je odbila predloge izdavača po kojima bi Fejsbuk i Gugl trebalo da plate za vesti koje preuzimaju, upozoravajući da bi takav potez mogao da izazove „značajnu štetu za ljude koji žele da vide vesti“.

O njenom izveštaju koji je objavljen prošle nedelje britanska vlada izjasniće se u ovoj godini.

Britanska medijska asocijacija: Gugl i Fejsbuk da plate novinarsku taksu

Britanska medijska asocijacija (News Media Association) koja okuplja novinske izdavače zatražila je da Gugl, Fejsbuk i drugi servisi koji objavljuju medijske sadržaje na svojim platformama plaćaju godišnju taksu za finansiranje novinarstva u Ujedinjenom Kraljevstvu.

„Glavna briga danas je gubitak prihoda od oglasa koji su ranije omogućavali kvalitetno nacionalno i lokalno novinarstvo, a sada su se preselili na globalne pretraživače i društvene medije koji nemaju značajnog učešća u troškovima proizvodnje originalnog sadržaja od kog se bogato okorišćuju“, rekao je predstavnik NMA.

Glavne preporuke

– Direktno finansiranje informativnih medija od javnog značaja, gde bi se budžetski novac koristio za podršku izveštavanju o lokalnoj demokratiji kroz novo telo za informacije od javnog značaja

– Istraga regulatora za zaštitu konkurencije o onlajn marketinškom tržištu, kako bi se ispitalo da li Fejsbuk i Gugl imaju previše dominantnu poziciju

– Novi kodeks ponašanja između izdavača i velikih tehnoloških kompanija, koji bi nadgledao regulator i osigurao da se tehnološke firme odnose fer prema medijskim izdavačima

– Poreske olakšice za izdavače koji investiraju u novinarstvo od javnog značaja, postojanje mogućnosti da pojedini izdavači dobiju status dobrotvornih ustanova

– Uklanjanje poreza na dodatu vrednost od 20% na pretlatu na digitalne vesti