Brkić: U Srbiji nikad više medija, a nikad manje medijskog pluralizma

Brkić je u serijalu razgovora za FoNet o medijskoj sceni Kiosk ocenio da „to malo medija koji drugačije misle od vlasti nema veliki uticaj“.

On je podsetio da razvijene demokratije imaju medijski pluralizam i da postoje mediji koji se deklarišu za stranku na vlasti, ali „na zanatski ispravan način pišu o toj politici, podržavaju je, ne odustajući od toga da kritikuju ako je nešto loše“.

Na drugoj strani, dodao je, postoje mediji koji zastupaju opoziciju i to ne kriju, „ali su toliko ozbiljni da se ne služe primitivnim načinom pisanja“.

Ti mediji se trude, objasnio je Brkić, da za sagovornike uvek dovedu „važne ljude i intelektualce ili stručnjake za pojedine oblasti“, koji objašnjavaju zašto je politka vlade dobra ili loša.

Brkić je primetio da se u Srbiji pogrešno koristi termin „nezavisni“ mediji, dodajući da mediji nisu nezavisni jer imaju vlasnike, „a vlasnik ima svoj stav i hoće da ima medij“.

Po njegovoj oceni, tu nema ničeg spornog, a čitaoci su ti „koji će se opredeliti šta će da kupe“.

Najbolji primer za to je Engleska, u kojoj postoje „slojevi stanovništva“ koji čitaju tabloide sa ogromnim tiražima i „ozbiljne novine koje čita intelektualna i politička elita“, navodi Brkić, nagalašavajući kako je to ono što Srbiji nedostaje.

Za Brkića je medijska slika Srbije u tom smislu „katastrofalna“, jer domaća „intelektualna i politička elita čita tabloide“, a „uzak krug ljudi čita ozbiljne nedeljne i dnevne novine i pogleda neku ozbiljnu televizijsku emisiju“.

„Po medijskoj sceni vidite kako je Srbija obrnuta demokratija od Engleske“, ocenio je Brkić i istakao da je „kod nas na vrhu sve što je najgore“.

On je rekao da bi društvo u Srbiji moralo da „kopira“ američki ustav i „da u prvom članu kažemo da su mediji slobodni“ i da „nikome nikada više ne padne na pamet“ da pregovara o oslobađanju medija.

„Za demokratiju u Srbiji, za modernizaciju Srbije, taj član o medijima je važniji od člana o Kosovu“, smatra Brkić.

On je precizirao kako uloga medija mora da se „promoviše vrlo istaknuto“ u Ustavu i da se time Srbija deklariše kao demokratska država.

Prema njegovom mišljenju i politička elita koja vlada Srbijom svesna je da „koliko god podjarmila medije, neće moći doživotno da vlada“.

Brkić je podsetio da su na Kubi posle „70-80 godina“ počeli protesti građana nezadovoljnih tamošnjom političkom elitom i dodao kako veruje da „ovde neće biti potrebno toliko vremena“, i da ne bi savetovao domaćoj političkoj eliti „da se toliko raduje da će trajati kao na Kubi“.

Brkić je rekao da bi vladajuća politička elita u Srbiji mogla da ostane upamćena, „čak i sve ovo da im oprostimo, ako bi medijima dozvolili da rade potpuno nezavisno od političkog uticaja“.

Za novinarsku zajednicu Brkić je rekao da „nije ništa gora od zajednice sudija, advokata, lekara, profesora, inženjera i seljaka“.

On tvrdi kako je „cilj vlasti bio da razbije strukovna udruženja, da poništi srž njihovog postojanja i pravila zanata“ i zaključio da je vlast u medijima i u pravosuđu u tome „apsolutno uspela“ i da je to „odraz stepena demokratije u našem društvu“.