Pismo Dragana Bujoševića prenosimo u celosti:
Prvo, nije nam isti zaključak. Vi kažete da smo smanjili ton Goranu Vesiću, RTS i trojica stručnjaka Fakulteta dramskih umetnosti dokazuju podacima da Vesiću niko nije smanjivao jačinu zvuka.
Drugo, nije tačno ni da je Vesić bio najglasniji u studiju a najtiši u prenosu. Po merenjima koja su uradila trojica stručnjaka za zvuk u toj emisiji su najglasniji bili ovim redom Olivera Jovićević, Čedomir Jovanović, Goran Vesić, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas.
Treće, nije tačno da nikada niste napisali da je „stišavanje Vesića bilo nalog rukovodstva RTS“. Izgleda da niste pročitali svoje pismo u kome mene, Dragana Bujoševića, pitate „po čijem nalogu ste smanjili ton“, pa me optužujete da sam se usred kampanje, u režiji, bezočno poigravao tonom, pa pišete „nego da ja Vas javno pitam – šta ste, igrajući se reglerima i utišavajući jednog od učesnika debate, hteli da uradite“ i onda krešendo u poslednjem pasusu „Zašto? Šta ste vi? Razredni starešina koji odlučuje ko od učesnika sme, a ko ne sme da nešto kaže? Sudija koji bira ko ima pravo na završnu reč? Arbitar koji lomi nogu jednom fudbaleru, da bi drugi mogao da postigne gol“. To sve piše u vašem pismu i to su sve vaša obraćanja najličnije i najdirektnije meni.
Za razliku od vas, koja ne zna šta je napisala, to su sasvim jasno shvatili u Ilustrovanoj politici gde na šest strana pišu o „Direktoru reglera“ sa mojom slikom na celoj strani. I u tim novinama u tekstu Gospodari zvuka Đorđe Martić crta metu na mom čelu kao kao što je kao glavni urednik Ekspres Politike tekstom Ćuruvija dočekao bombe, nacrtao metu na čelu Slavka Ćuruvije.
Hvala vam na pažnji koju ste mi posvetili. Ovo je prvo i poslednje pismo koje ću vam napisati.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.