Cenzura ili zaustavljanje propagande – kako Reporteri bez granica prave granice ruskim medijima

Pre apela Reportera bez granica na štetnost ruskog medija, pitali su Raša Tudej o misiji nove balkanske kancelarije, kao i o odnosu sa ruskom vladom.

Iz Moskve je stigao možda neočekivan odgovor – osnovali smo RT Balkan isključivo sa ciljem da nerviramo Reportere bez granica, nakon čega je usledila objava organizacije.

„Ova fabrika laži mora da se zatvori. EU i njene države članice moraju Srbiju, koja teži da se pridruži Uniji, smatrati odgovornom za olakšavanje rada propagandne mašine Vladimira Putina“, saopštili su Repoteri.

Na kritike zbog delovanja ruskog sajta, stigao je odgovor iz Vlade.

„Reporteri bez granica tražili su od Vlade da se zabrani rad pojedinih medija koji nisu po njihovoj političkoj volji. Sećamo se da su 1999. odbili da stave u svoj godišnji izveštaj o nastradalim novinarima na radnom mestu 16 srpskih novinara i medijskih radnika ubijenih u bombardovanju RTS-a. Za njih su srpski novinari bili legitimna meta vazdušnog napada“, naveo je direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

I dok bukti rat na frontu, toliko traje i onaj u medijima. Posle niza zabrana sa obe strane, poslednja je bila u junu.

Instrument propagande ili mediji

Rusko ministarstvo spoljnih poslova zabranilo je 81 medij iz 25 zemalja članica Unije, dok je prethodno  iz EU saopšteno da obustavlja distribuciju, kako je navedeno, četiri propagandne mreže povezane s Kremljom, oduzimajući im prava na emitovanje unutar bloka.

Nije reč o medijima već o instrumentu propagande, jasni su u Briselu, te dalje kažu da to nije zabrana već mera protiv širenja dezinformacija za račun Kremlja.

„Što se tiče odluke EU da zabrani određene ruske medije, to je bilo na osnovu činjenica. Kao prvo, ne predstavljaju slobodne i nezavisne medije, a kao drugo, kontrolisani su od strane režima Vladimira Putina. Postali su deo njegove propagande i kampanje protiv Ukrajine“, poručuje portparol Evropske komisije Peter Stano.

Stano dodaje da je za EU sloboda medija je osnovni postulat i mi ćemo nastojati da ga sačuvamo

„Prvo su bile NATO bombe“

U analizi Reportera bez granica je i teza da srpska vlast pogoduje misiji Raša Tudej da suzbije percipirani uticaj NATO-a i Evopske unije na Balkanu.

„Kažu postoji anti-NATO narativ, pa zato ljudi ne vole NATO. NATO bombe su kod njih potpuno skrajnute i nemaju veze, pa nije, prvo su bile bombe. Ne samo da Srbija nije crna rupa u Evropi, već je postala oaza medijskih sloboda kada je izveštavanje o ratovima u pitanju, od početka rata u Ukrajini“, ističe kolumnistkinja „Nedeljnika“ Ljiljana Smajlović.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoje mediji koje izveštavaju koristeći izvore i jedne i druge strane.

„Nije reč da su se naši mediji dramatično popravili, ali EU je time što je uvela cenzuru jedne strane u sukobu možemo da zahvalimo zašto danas delujemo kao mesto medijskih sloboda“, navodi Smajlovićeva.

Odakle dolaze informacije

Analiza onih koji se bave teorijom medija kaže i da Reporteri bez granica nisu merili kvalitet medija sa jedne i sa druge strane, već su bili usmereni na zabranu određenog sadržaja.

Profesorka na FPN-u Milica Kulić smatra da nije logično da organizacija, koja se zove „Reporteri bez granica“ nastoji da napravi granice za bilo koju vrstu medija, pa i za one koje smatra propagandnim.

„Kao što sam protiv toga da se mediji poput RSE, Glasa Amerike ili sličnih koji dolaze sa Zapada, osnovani ili finansirani od strane Stejt departmenta, tako sam i protiv toga da se prave zabrane sa ove strane. Moramo da znamo odakle nam informacije da bismo mogli da je vrednujemo“, kaže Kulićeva.

Pravilno citiranje

Kulićeva kaže da se u izveštaju Reportera bez granica stavlja se akcenat na to zašto i srpski mediji, uključeći javni servis, citiraju neke informacije dobijene sa RT.

„Ako se te informacije citiraju pravilno, ako znamo koji im je izvor, citiraju se kao stavovi ruske strane, to je jedna strana u ratu. Čini mi se da je osnova profesionalnih normi da imate informacije koje služe sa obe strane“, navodi Kulićeva.

Iz Udruženja novinara Srbije postavljaju pitanje kuda ako izostane dijalog.

„Svet je paradoksalno upao u pluralizam propagandi. I šta da radi pojedinac, profesionalac i čovek koji traži istinu. Pa on mora da i sluša, ali ako mu zabranite i taj apsurdni pluralizam propagandi. Šta je ostalo“, pita predsednik UNS-a Živojin Rakočević.

Između potresnih slika i demantija, čini se istini je teško približiti se. Medijski rat je jednako surov, kao i onaj na frontu.