Češki mediji o blokadi javnog servisa: RTS pod kontrolom vlasti

Studenti u Srbiji od ponedeljka uveče blokiraju ulaze u zgradu javnog medijskog servisa Radio-televizija Srbije (RTS). Zahtevaju nove izbore za njegov regulatorni organ. „U programu su mnogo češće prisutni vladajuća stranka i predsednik, u poređenju sa, na primer, opozicijom, a da ne govorimo o kritičarima vlasti iz redova stručnjaka i aktivista“, izjavila je za češki portal iROZHLAS.cz stručnjakinja za medije Aleksandra Krstić.

Blokada se nastavila i u nedelju, kada su studenti pozvali na praznični ručak ispred zgrade RTS-a. Događaj je pratio muzički DJ program do večernjih sati, izveštava srpska televizija N1.

Javni servis RTS je zbog blokade podneo krivičnu prijavu protiv studenata.

Protestnu akciju označio je kao nasilnu i zatražio reakciju međunarodnih organizacija. Stanica je zbog ograničenja morala da otkaže tradicionalni prenos uskršnje liturgije iz Hrama Svetog Save u Beogradu, a vernicima se izvinila na svom sajtu, piše češki portal iROZHLAS.cz.

Blokadu je osudio i predsednik Aleksandar Vučić, koji je protest na svojim društvenim mrežama nazvao brutalno nasilnim.

Na stranu RTS-a stala su i brojna srpska medijska izdanja, poput televizija Pink, B92, Prva, kao i štampani mediji Alo i Informer. Prema izveštaju nevladine istraživačke organizacije CRTA, ovi mediji su naklonjeni vladajućim strankama, a istraživanje je pokazalo i da neki od njih redovno objavljuju dezinformacije.

Nejedinstveni Euronews

„Više od 70 sati naši kolege iz RTS-a rade u getu“, navodi panevropski portal Euronews Srbija u saopštenju od petka, u kojem se ovaj medij ograđuje od studenata i izražava podršku novinarima javnog servisa.

„Zahtevamo da domaće i strane institucije odmah osude progon novinara i učine sve kako bi se akcija zaustavila“, navodi se u saopštenju.

Na ovo saopštenje usprotivilo se 68 članova redakcije.

„Ovde smo da se bavimo novinarstvom, a ne da pozivamo policiju“, stoji u odgovoru novinara. Saopštenje koje je izdalo rukovodstvo medijske kuće, prema njima, objavljeno je bez njihovog znanja.

„Saopštenje Euronews-a je problematično iz više razloga. U trenutku kada je RTS fizički blokiran, njihovo saopštenje je zapravo poziv na intervenciju policije“, ocenjuje za iROZHLAS.cz srpska politikološkinja i konsultantkinja Ana Stojiljković, koja se bavi ulogom medija u politici.

„Reakcija novinara govori da je to odluka užeg rukovodstva Euronews-a, koji je ranije bio umereniji medij. Međutim, sredinom prošle godine došlo je do velikih promena u rukovodstvu, što je uticalo na ton izveštavanja. Na osnovu saopštenja se može reći da je rukovodstvo Euronews-a sebe postavilo kao političkog aktera“, smatra Stojiljković.

RTS pod kontrolom vlasti

Protesti su nastavak gotovo šestomesečnih demonstracija koje je pokrenulo urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Blokadom se zahteva raspisivanje novog konkursa za članove regulatornog tela za elektronske medije, kako bi ono moglo da vrši svoju zakonski propisanu nezavisnu nadzornu funkciju.

„Međutim, poslednjih deset godina rad tog tela je potpuno onemogućen, pretvoreno je u servis vlasti. Ljudi koji su tamo sedeli ne samo da nisu ispunjavali zakonske uslove, već su činili sve da medijski prostor bude uzurpiran, a da se sankcije za prekršaje provladinih televizija ne primenjuju“, objašnjava za iROZHLAS.cz Aleksandra Krstić, profesorka sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Prema njenim rečima, te ljude treba zameniti „nezavisnim medijskim stručnjacima koji su javno priznati, imaju bogate biografije, bavili su se akademskim istraživanjem ili su bili cenjeni urednici i koji zakonski ispunjavaju sve uslove“.

Kako sama kaže, kada se kandidovala za članstvo u tom telu, otkrila je da proces izbora nije bio transparentan.

„U procesu koji je trajao više od tri meseca, nas sedmoro nezavisnih kandidata uvideli smo da taj proces nije bio transparentan, da nije bio u skladu sa zakonom i da je bio duboko nelegitiman“, opisuje svoja iskustva.

Zbog toga RTS, prema mišljenju Stojiljković, nikada nije uspeo da izgradi profesionalni ugled i tokom društvenih kriza uvek je bio meta napada.

„Tokom NATO bombardovanja devedesetih godina zgrada RTS-a je pogođena kao propagandna mašina Slobodana Miloševića, a za vreme protesta protiv Miloševića 2000. godine zgrada je bila spaljivana i uništavana. Napadi na RTS dolaze sa svakom većom društvenom krizom i potrebno je osmisliti funkcionalan sistem javnog informisanja“, navodi Stojiljković.

Njene reči potvrđuje i Krstić.

„RTS je poslednjih godina doprineo padu medijskog, a delimično i političkog pluralizma. U njihovom programu znatno češće su prisutni predstavnici vlasti i predsednik, za razliku od opozicionih stranaka, a kamoli kritičara vlasti iz redova stručnjaka i aktivista“, zaključuje.