Članovi REM-a i UO RTS mogu biti smenjeni

NJihov prvi korak prema tom cilju bio je zahtev za smenom članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (dalje: REM) i Upravnog odbora Radio televizije Srbije (dalje: RTS), zato što u svom radu ne slede demokratske standarde ravnopravnog tretmana pretendenata na izborni uspeh. Narodni poslanik i član Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović smatra da je ovaj zahtev „budalaština jer njihova smena nije po zakonu moguća“ (Emisija „Pressing“, TV N1, 10.09.2019).

1. Kad je reč o članovima Saveta REM-a, Đukanović navodi da njihova smena nije moguća zato što pokretanje postupka za razrešenje može da usledi tek pošto Savet usvoji mišljenje da za to postoje razlozi, što se ne može očekivati s obzirom na to da ga utvrđuju oni kojima bi mandat trebalo da prestane.

Prema članu 16. stav 2. Zakona o elektronskim medijima, mišljenje Saveta REM-a o postojanju razloga za razrešenje ne usvaja se pre pokretanja postupka za razrešenje nego „pre donošenja odluke o razrešenju“. Postupak za razrešenje, po stavu 1. tog člana, pokreće Narodna skupština na predlog najmanje 20 narodnih poslanika koji nije niti bi mogao biti uslovljen mišljenjem Saveta REM-a, pošto ga donosi najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u državi. Odredbom člana 16. stav 1. tačka 5. pomenutog zakona određeno je da član Saveta REM-a može biti razrešen ako je „nesavesno i nepropisno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava obaveze što može dovesti do većih smetnji u radu Regulatora“. Razlog za razrešenje je, dakle, precizno određen a njegova primena zavisi isključivo od organa koji pokreće postupak za razrešenje.

Pre donošenja odluke o razrešenju Narodna skupština jeste dužna da pribavljeno mišljenje Saveta REM-a razmotri, a da li će ga prihvatiti ili ne, zavisi jedino od rezultata postupka do kojih ona samostalno dođe. Otuda, ako parlament nađe da razlozi za razrešenje postoje, drugačije mišljenje Saveta bilo bi irelevantno. A to i čini neosnovanim tvrđenje da smena članova Saveta REM-a nije po zakonu moguća.

Kad se upražnjena mesta i mesta razrešenih članova popune, eto smene čitavog sastava Saveta REM-a.

2. Kad je reč o članovima Upravnog odbora RTS-a, Đukanović opet navodi da je i zahtev za njihovu smenu „budalaština“, ali ne kaže zašto. Zbog toga je dovoljno reći da Zakon o javnim servisima, u članu 21. stav 1. tačka 5, predviđa da član tog organa može biti razrešen ako postupa protivno odredbama zakona, Statuta i drugih propisa koji uređuju delatnost javnog medijskog servisa, a da odluku o razrešenju, po članu 17. stav 1, donosi Savet REM-a. U ovom slučaju princip je isti kao i u prethodnom a razlike pripadaju nijansama, kao u onoj Balaševićevoj pesmi o pevcu koji skače i na koke i na patke.

3. Narodni poslanik koji je diplomirani pravnik, trebalo bi da zakonske propise tumači u skladu sa njihovim pravim značenjem, a ne da ih pogrešno predstavlja kako bi zadovoljio interes političke stranke čiji je član. NJemu ne priliči da zahteve građana za slobodnim i pravednim izborima proglašava budalaštinom, služeći se vokabularom predsednika njegove partije i države.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i univerzitetski profesor u penziji