Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene

U skladu sa novim Zakonom o elektronskim medijima (ZEM), usvojenim u oktobru prošle godine, članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) krajem decembra izabrali su za direktorku tog tela Rajku Galin Ćertić. Ona je i pre toga bila izvršna direktorka.

Prema zakonu, ovlašćenja direktorke su skromna: odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Regulatoru, priprema i sprovodi odluke Saveta i radi druge poslove određene zakonom i Statutom.

Nije poznato koji su poslovi direktora predviđeni novim Statutom REM-a, jer on još nije javno objavljen, nakon što ga je Savet REM-a usvojio poslednjeg dana novembra prošle godine. Statut mora da potvrdi Skupština Srbije, koja je nedavno konstituisana i o tome poslanici još nisu odlučivali.

Dok glavni interni dokument Regulatora ne bude usvojen, REM i dalje radi po Statutu Radiodifuzne agencije iz 2005. godine.

Profesionalizacija regulatora?

Pozicija direktora REM-a predviđena je Medijskom strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje. U tom dokumentu se navodi da je izmenama regulative potrebno „omogućiti profesionalizaciju regulatora podelom upravne funkcije u regulatoru na Savet i direktora, a koji će biti biran na javnom konkursu u skladu sa kriterijumima koji važe za članove REM-a“, ali se nadležnost direktora ne precizira.

Podrazumeva se da u odluke Saveta niko ne treba niti sme da se meša, ali postavlja se pitanje ko će da kontroliše i sankcioniše nepoštovanje zakona i internih akata članova Saveta REM-a, kojima neprestano svedočimo

Na koji je način ta profesionalizacija ostvarena?

Prema rečima Rajke Galin Ćertić, zakonske obaveze direktora su samo dodatno precizirane novim Statutom. Kako je rekla za Cenzolovku, njena sadašnja ovlašćenja se ne razlikuju mnogo od ovlašćenja koja je imala kao izvršna direktorka Regulatora (na tom mestu je bila pre izbora za direktorku REM-a), osim što sada direktno odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih, dok je ranije to bila obaveza predsednika Saveta REM-a.

Zakon predviđa da direktora na konkursu bira Savet REM-a, imenuje se na pet godina, i može biti imenovan još dva puta. Za svoj rad odgovara Savetu REM-a, kome podnosi izveštaje o radu i finansijski izveštaj.

Članovi Saveta ostaju nedodirljivi

Dakle, novi Zakon o elektronskim medijima (ZEM) uvodi novi organ u REM, koji ima gotovo iste nadležnosti kao i raniji izvršni direktor, a članovi Saveta i u novoj regulativi ostaju nedodirljivi.

„Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda donetih u postupku sudske kontrole rada Saveta“, navodi se u članu 16. ZEM-a.

Podrazumeva se da u odluke Saveta niko ne treba niti sme da se meša, ali postavlja se pitanje ko će da kontroliše i sankcioniše nepoštovanje zakona i internih akata (pre svega poslovnika o radu), članova Saveta REM-a, kojima neprestano svedočimo.

Kako je Cenzolovka više puta pisala, Savet godinama krši poslovnik jer ne održava redovne sednice dva puta mesečno, kako je propisano tim dokumentom. Ne donosi ni odluke u razumnom roku, i ne reaguje (nikako ili neblagovremeno) na kršenje zakona i pravilnika medija koje prati.

Ne ispunjava ni sopstvena obećanja, a često ni zakonsku obavezu javnosti rada: ne radi transparentno, ne uvažava zahteve javnosti i ne pokazuje prema njoj nimalo odgovornosti. Iako je, u skladu sa smislom svog postojanja – toj istoj javnosti jedino odgovoran.

To se konkretno odnosi na veoma šture zapisnike sa sednica Saveta, njihovo kasno objavljivanje, na neobjavljivanje kada će se održati sednice kako bi novinari mogli da im prisustvuju, nedostavljanje dokumentacije o radu Saveta, kao i na to što najveći deo članova Saveta odbija da komunicira sa medijima…

Veljanovski: REM poslovni partner komercijalnim medijima i koalicioni saradnik vlasti

Da li je namera da se uspostavi ozbiljnija uloga direktora u sistemu Regulatora bio jedan od načina da se zaustavi samovolja REM-a? Koje su ideje imali u vidu oni koji su učestvovali u kreiranju medijske strategije i Akcionog plana za njeno sprovođenje?

Komentarišući ovlašćenja direktora REM-a, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji Rade Veljanovski kaže za Cenzolovku da se tokom rada na nacrtu novog Zakona o elektronskim medijima pojavila ideja da se uspostavi organ u REM-u koji bi imao veće ingerencije od Saveta.

Savet REM godinama krši poslovnik jer ne održava redovne sednice dva puta mesečno. Ne donosi odluke u razumnom roku i ne reaguje adekvatno na kršenje zakona. Ne ispunjava ni sopstvena obećanja, kao u slučaju emitovanja porno snimka Miketića

„To bi bilo apsolutno apsurdno i suprotno celokupnom evropskom zakonodavstvu. REM je odgovoran javnosti, i ako bi bili bilo kome drugom odgovorni, onda ne bi bili nezavisni – to je evropski standard“, napominje profesor.

Savet REM-a ipak ne ostvaruje svoju zakonsku funkciju, između ostalog ne reaguje koliko bi trebalo na kršenje zakona od strane elektronskih medija. Prema komercijalnim medijima Regulator se, kako kaže Veljanovski, odnosi kao da im je poslovni partner, a prema vlastima kao da im je koalicioni saradnik.

„Oni više krše zakon tako što propuste da nešto učine nego tako što nešto urade, tu nema spora. Jedina sankcija za to jeste da na sledećem konkursu ne budu izabrani“, ocenjuje Veljanovski. On se nada da će u novembru ove godine, kada ističe godinu dana od usvajanja zakona i kada novi članovi moraju biti izabrani – u Savetu biti kredibilni ljudi.

Pasivnost i nerad postojećeg Saveta izraz nedostatka političke volje

Medijski stručnjak, član Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture Saša Mirković, objašnjava za Cenzolovku da je funkcija direktora REM-a u zakon uvedena na osnovu dosadašnjih dobrih iskustava iz inostranstva, sa idejom da će to vremenom poboljšati funkcionisanje Regulatora.

„Novi Savet REM-a do početka novembra treba da bude izabran po novim kriterijumima. To ni na koji način ne opravdava pasivnost i nerad postojećeg Saveta (koji proističu iz nedostatka političke volje) koji je u ovom sazivu na izlaznim vratima, ali pruža dodatnu argumentaciju u vezi sa očekivanjima od novoimenovane direktorke”, objašnjava Mirković.

On dodaje da kakav god bio budući sastav Saveta REM-a, ne treba očekivati da će direktorka REM-a imati ulogu nekoga ko suštinski na bilo koji način kontroliše funkcionisanje ovog tela.

„Lek za trenutno stanje treba tražiti u postojanju iskrene političke volje da se stvari menjaju nabolje, nominaciji i izboru što boljih članova i članica budućeg Saveta REM u narednim mesecima koji će proaktivno raditi u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima“, smatra Mirković.