Cvejić: REM je političko bojno polje, a ne nezavisna institucija

Doktor sociologije Slobodan Cvejić, redovni profesor na Filozofskom fakultetu, podneo je ostavku u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) neposredno pošto se u sastav ovog izuzetno važnog tela za medijsku scenu Srbije – ali i za vlast i vodeće medijske tajkune – vratila ranija članica Olivera Zekić i ubrzo postala njegova predsednica.

Profesor Cvejić je postao član Saveta REM-a 14. februara ove godine, na predlog Skupštine Vojvodine.

Tokom deset meseci rada pokretao je različite inicijative i predloge, koji su nailazili na odobravanje dela javnosti, ali ih je istovremeno većina u Savetu često odbacivala. Cilj mu je bio, kaže u intervjuu za Cenzolovku, da se donesu bitne odluke.

Sada, nakon što su tokom više sednica Saveta, kako tvrdi, narušavane demokratske procedure, odlučio je da ponese ostavku, koju je obelodanio dan posle izbora Olivere Zekić za predsednicu Saveta REM-a na, kako je rekao, nedemokratski način.

Cenzolovka: Rekli ste da ste podneli ostavku na mesto člana Saveta REM-a jer su se na sednicama kršile demokratske procedure i da je zapravo to bila kap koja je prelila već punu čašu. Šta vas je sve navelo da donesete takvu odluku?

Slobodan Cvejić: Bilo je više situacija na ranijim sednicama o kojima sam već govorio u javnosti. Prošla sednica je takođe bila neregularna. Judita Popović i ja smo predlagali dopune dnevnog reda, a o našim predlozima se uopšte nije diskutovalo. Nismo mogli da vidimo kako se glasalo ni o dnevnom redu ni o našim predlozima. Zbog toga smo odbili da učestvujemo na takvoj sednici i proglasili smo je neregularnom.

To je već bilo dovoljno problematično, ali u kontekstu ovoga što se desilo na sednici na kojoj je Olivera Zekić izabrana za predsednicu, važno je znati da smo svim članovima Saveta i članovima kancelarije REM-a skrenuli pažnju i ukazali na to šta je tu neregularno i gde se krše naša prava.

Vi znate da je i do sad bilo situacija u kojima smo preglasavani i da nisu prolazili neki naši predlozi. Mi smo to prihvatili kao realnost, ali nisam mogao da prihvatim da odustanem od borbe regularnim demokratskim sredstvima unutar Saveta za naše ciljeve.

Podsetiću vas da sam na početku svog mandata u nekoliko navrata isticao da su sednice vođene regularno, demokratski, da smo imali priliku da diskutujemo i da glasamo. I baš zbog toga što to sada nije slučaj, kada su se okolnosti promenile, ja to moram da istaknem.

Stvari su se drastično promenile od momenta kada smo na dnevnom redu imali pravilnik o ograničavanju vremena emitovanja rijaliti programa. Na toj sednici, na samom kraju, predsedavajući nije stavio na diskusiju i nije se ni glasalo o jednom od predloga koji su bili istaknuti.

Da ne govorimo o tome da je vrlo indikativno nedosledno glasanje, u kojem vi u jednom trenutku stavljate nešto na dnevni red, a u drugom slučaju glasate protiv toga što ste stavili na dnevni red. Postavlja se pitanje koji je smisao toga, a to je uradio predsedavajući Goran Petrović.

Takođe, Aleksandar Vitković je promenio mišljenje kada se glasalo o pravilniku.

Nije bitan Petrović, ja nisam ni očekivao da će da kažnjavaju emitere neki od njih koji su ranije donosili te preporuke i godinama izbegavali da se bave kršenjem propisa u rijaliti programima, ali došli smo do toga da i drugi, novi članovi menjaju odluke i prihvataju kršenje procedura.

Moja žena, moje dve ćerke, moja majka, moja sestra i obe njene ćerke smejale su se na konstataciju da imam problem da na čelu nekog tela bude žena… To je možda najveseliji komentar u tužnoj priči o kapacitetu Olivere Zekić da komentariše nečiji nastup

Gospodin Vitković je, na primer, rekao da nacionalne manjine ne gledaju rijaliti programe i da će on u vezi s tim biti uzdržan, i to je stav koji je problematičan. Zamislite da ja kao pripadnik većinske nacionalne grupe, kada se izjašnjavamo o omogućavanju udžbenika za mađarske učenike na maternjem jeziku, kažem da to nije moja etnička grupa i da ću ja s tim u vezi biti uzdržan, da mene to ne interesuje. Na stranu to što je neistina da pripadnici nacionalnih manjina ne gledaju to, jer sam siguran da veliki broj pripadnika romske nacionalne manjine gleda taj program.

Zatim nam je poslao mejl da se tu radi o deci, i da podržava stav da rijaliti program treba da se ograniči, a onda se sakrio iza argumentacije, koja je ponuđena na toj sednici, da mi donosimo dokument koji nije pravno validan iako je Judita Popović naširoko objasnila zašto je taj dokument u redu. I to je taj peti glas koji je falio da mi donesemo odluku tog dana.

Tad su stvari počele značajno da se menjanju. Mislim da se od tog trenutka predsedavajući unervozio, jer više nije mogao da vodi sednice kako je navikao.

Sigurno je i javnost koja je reagovala na to dala veliki doprinos da se stvari pomaknu sa mrtve pozicije, ali evo, mi smo na poslednje tri sednice imali upadljivo kršenje procedura, i to sve intenzivnije, koje je kulminiralo time da nam je grubo oduzeta mogućnost da predložimo nekog kandidata na normalan način, da ga pitamo, da popričamo s njim, da malo razmislimo ko bi to bio.

Čak i u ovom slučaju kada smo predložili Višnju Aranđelović za predsednicu Saveta REM-a, predsedavajući je uzurpirao svoja ovlašćenja i nije stavio to na listić za glasanje.

Zatim su svih šest preostalih članova, uključujući Simjanovića i Vitkovića iz redova novoizabranih članova Saveta, glasali za tu odluku, što znači da je njima bilo u redu da se tako vodi sednica.

Ne znam zašto su požurili sa tom odlukom. Tog dana kada je bila sednica, objavljeno je u Službenom glasniku da je Olivera Zekić izabrana za članicu Saveta, a istog dana je iznet predlog da bude predsedavajuća. Mene nije taj predlog iznenadio, ali me je iznenadilo da u situaciji u kojoj su sve već unapred dogovorili, to se jasno videlo, oni ovako ishitreno rade, do te mere da su postali bahati.

Aleksandra Janković, mobing i fikusi 

Cenzolovka: Poznato je da niste bili omiljeni među članovima Saveta. Kakve ste sve napade doživljavali na sednicama?

Cvejić: Prvi put kada sam ušao u kancelariju izvršne direktorke Saveta REM-a napala me je Aleksandra Janković zato što je Peca Popović u Utisku nedelje napao neke fikuse, a ona mi je spočitala što ja nisam rekao da ona nije fikus.

Zašto bih ja branio Aleksandru Janković, za koju se ispostavlja da je kreativni ukras na medijskoj sceni?

Nisam video da su se Beogradska nadbiskupija ili Slovačka evangelistička zajednica požalile da ih niko nije pitao za kandidata za Savet REM-a, tako da mogu da pomislim da postoji jedna mera političke trgovine

I u takvoj atmosferi sam ja ušao u REM. Na samim sednicama, ona se nije libila da upadne u reč, da da neki neprimeren komentar, a situacije su često bile karikaturalne. To je skoro sve vreme bio slučaj sa njom, mada je i Olivera Zekić imala primedbe.

Na primer, kada Judita Popović i ja stavljamo primedbe kako je neka služba uradila posao – normalno da se pojavi neka greška, ali je za nas vrlo bitno da li je ona slučajna, tehnička ili je onako iz prikrajka namerno napravljena da se promeni slika o onome šta treba da prikaže – za takve komentare smo bili optuživani, pogotovo ja da vršim mobing nad službama.

Takođe, Aleksandra Janković je govorila da je ja mobingujem jer sam slao mejlove članovima Saveta da komentarišem neke stvari, posle ponoći.

Takva vrsta pritiska je postojala konstantno, ali se nisam osvrtao na to. Olivera Zekić ima običaj da upada u reč, da ne odsluša do kraja argument, da govori poluistine. To ste mogli videti i u njenim komentarima na moju ostavku. Kao, na primer, da Judita nije prihvatila kandidaturu kada ju je ona kandidovala, a puna je istina da je Judita rekla da joj treba vremena da razmisli, i da ju je kao kandidovala Aleksandra Janković, ako se dobro sećam.

Takvog spinovanja i manipulacija bilo je koliko hoćete. Mi smo sednice održavali uprkos tome. Predsedavajući je izbegavao da te stvari reguliše, sa argumentacijom da smo svi odrasli ljudi i da ne može nekog da uči kako se to radi.

Cenzolovka: Deluje da ste zbog tih događanja razočarani i ljuti. Da li ste to očekivali kada ste prihvatili članstvo u Savetu REM-u? Koji su vam bili motivi i koji ste cilj želeli da postignete?

Cvejić: Nisam imao jasna očekivanja. U opštem smislu, u situaciji u kojoj se otvorila mogućnost da uđe novih šest članova u Savet, pomislio sam da možda ima neke šanse da se među njima formira konsenzus da se neke bitne odluke donesu – to je bilo moje očekivanje. Nisam bio naivan da mislim da je to garantovano.

Nakon godinu dana mogu da kažem da imam jasnu predstavu da od Vitkovića i Simjanovića ne mogu da očekujem da u ovako važnim stvarima glasaju za to da se stvari promene nabolje.

Ako su pristali da se krše demokratski principi, onda više nemamo o čemu da pričamo. Možete da imate osobu koja kaže – stvarno mi ovaj prihod od REM-a znači, nekom možda znači da bi išao na skuplja putovanja, to su dve prosečne plate. Možda je nekome bitno u egzistencijalnom smislu, s obzirom na uslove u zemlji, to je još najmanje važno među stvarima koje imam da kažem kritički.

Iživljavanje Pinka 

Cenzolovka: Kažete da su na poslednjoj sednici donete odluke koje su unapred dogovorene. Ko se tu s kim dogovara i kako su se donosile odluke u Savetu dok ste vi bili njegov deo?

Cvejić: U Srbiji je dominantan politički obrazac politički klijentelizam – imamo jednu dominantnu političku partiju koja se na vrhu i na srednjim nivoima ukršta sa neformalnim mrežama moći u kojima ne sede samo predstavnici partije nego i drugi uticajni ljudi.

Na vrhu i na srednjim nivoima mogu da se prave mali politički feudi u kojima neko gospodari, raspolaže odlukama, glasovima, javnim resursima. Kroz takvu piramidu se ovi koji su na nižim položajima kvalifikuju da uđu na vrh.

U različitim analizama položaja REM-a stoji da je, počevši od Ustava, pa i zakona, on doveden u specifičnu zavisnu poziciju i tretiran kao javna ustanova. I mada ima neke ingerencije nezavisnog tela – može biti ucenjen.

Nije pitanje toga da li ćete ukinuti rijaliti, suština je da na jednom važnom mestu radite na tome da se odnosi u društvu poprave, da ljudi koriste institucije za uzor kako se treba ponašati

Članove Saveta REM-a bira Narodna skupština, finansijski plan odobrava takođe Skupština, iako se on puni od nadoknada emitera.

Pink zbog velikog broja stanica koje su u njegovom vlasništvu plaća najveću naknadu, najveći deo budžeta REM-a potiče odatle, i to je treća situacija koja nema veze sa političkim uticajem – ili nema direktne veze – koja takođe stavlja REM u određenu zavisnost.

To je situacija u kojoj izvršna direktorka REM-a razmišlja kako da zaštiti zaposlene i njihove zarade, da kaže „pa ne bi trebalo da ljutimo Mitrovića pa da, na primer, preseli kanale u drugu zemlju, kao što je uradio u jednom trenutku“.

S druge strane, taj medij se do te mere iživljava i koristi takvu poziciju da pušta na svojim programima sve i svašta, i neumereno promoviše određene političke opcije. To je prosto prešlo granicu pristojnosti.

Ishod svega je da REM ćuti i toleriše ispade u rijalitiju, da imate ovakvo upadljivo promovisanje jedne političke partije na televiziji sa nacionalnom frekvencijom tokom predizborne kampanje.

Nisam video da je neko nekog zvao telefonom, ali kada vidite jedan uzrok i jednu posledicu, potrebno je malo zdrave analitičke pameti da povežete i da kažete – to je moralo da se desi.

Predsednik Srbije se sam hvali kako ima sposobnu medijsku službu za kampanju, deluje logično, te stvari ne idu slučajno.

Što je najčudnije, ovde se ne radi o stvarima koje su neka velika radikalna promena, koji će ići protiv političke stranke koja je sada na vlasti, ide se samo na to da se stvore uslovi da svi budu ravnopravni.

To je dominanti obrazac političke kulture i mi smo se zbog tog obrasca, koji je autoritaran, tradicionalistički, vratili jedan korak nazad u demokratizaciji. Ta se stvar odnosi i na REM, i on pokazuje jednu tužnu istinu da Srbija nije bila spremna da prihvati prednosti takvih demokratskih institucija nezavisnih tela.

Nije pitanje toga da li ćete ukinuti rijaliti, suština je da na jednom važnom mestu radite na tome da se odnosi u društvu poprave, da ljudi koriste institucije za uzor kako se treba ponašati, a ne da dođemo u situaciju da su institucije bojno polje za klijentelističke razmirice.

Trgovina sa vlastima unutar REM-a

Cenzolovka: Kada kažete da unutar REM-a vlada klijentelistički obrazac, na šta još konkretno mislite?

Cvejić: Prilikom izbora dva člana REM-a, pravo na predlaganje kandidata imali su nadležni odbor Narodne skupštine i crkvene i verske zajednice zajedničkim dogovorom.

Međutim, ono što sam ja čuo jeste da manje verske zajednice kažu da ih niko nije zvao i pitao. Znam da su tu informaciju imali svi pre glasanja u Odboru i u Skupštini, ali nisam video da su se, na primer, Beogradska nadbiskupija ili Slovačka evangelistička zajednica požalile da ih niko nije pitao za kandidata, tako da mogu da pomislim da postoji jedna mera političke trgovine oko toga kakav će položaj koja zajednica zauzeti. Ili da postoji njihova nezainteresovanost za ta pitanja.

I kakve veze u krajnjoj liniji ima verska zajednica s tim da li će se u rijalitiju prikazivati scene oralnog seksa ili krvave tuče – a kandidatkinja koju su oni predložili je već pet godina propuštala da reaguje na takve situacije i zdušno je branila to da rijaliti programi mogu da se puštaju tokom celog dana.

Pink se do te mere iživljava i koristi takvu poziciju da pušta na svojim programima sve i svašta i neumereno promoviše određene političke opcije. To je prosto prešlo granicu pristojnosti

Ili situacija u kojoj zajednica umetnika predlaže svog kandidata, pretpostavljam da pravi kalkulaciju da nije realistično postići krupnije ciljeve, koji imaju direktnu posledicu po vladajuću stranku, kao što je donošenje pravila kojima se reguliše funkcionerska kampanja. Možda kasnije može – ako se tu glasa protiv – da se istrguje kada se bude radilo o autorskim pravima umetnika.

Na taj način se u ovom klijentelističkom kontekstu obavlja mala trgovina koja može da donese određenu dobrobit.

Cenzolovka: Zahvaljujući evropskim posrednicima i dijalogu vlasti i opozicije, krajem prošle godine izabrani su nedostajući članovi Saveta, nakon nekoliko godina, u Savet ste došli Judita Popović, Višnja Aranđelović i vi. Vlast je na te promene pristala, ali šta sada poručuje izborom Olivere Zekić?

Cvejić: Juče sam dobio posredno neke komentare iz međunarodnih organizacija iz kojih vidim da one i Evropski parlament ne reaguju pozitivno na ovo, u smislu da će u ovoj situaciji teško nešto postići.

Ovo je momenat u kojem će verovatno i evroparlamentarci reći – REM je završena priča, stavili smo ga na papir, isposlovali smo da se čak pet članova promeni, i građani, organizacije i institucije koje su imale prilike da popune ta mesta nisu u stanju da promene nešto na tom planu.

Mislim da se oni REM-om neće baviti u sledećem ciklusu, da će se insistirati da se menja zakon, ali mislim da se neće više baviti sastavom Saveta.

Cenzolovka: Tokom rasprave u Skupštini o izboru dva nova člana Saveta moglo se čuti da i poslanici vladajuće većine imaju brojne primedbe na rad Saveta REM-a. Kome onda odgovara ovakav Savet?

Cvejić: Pozicija REM-a bi trebalo da bude takva da njegovim radom nisu zadovoljni ni jedni ni drugi, to je sasvim u redu. Ja bih voleo da je naša politička kultura takva da svi iskazuju zadovoljstvo time što postoji kompromis koji svakom ograničava samovolju, ali ona trenutno nije takva.

Nije u redu što oni kada se žale ne pominju šta je tolerisano Pinku. Nisam siguran ni kako bi opozicija postupala, da li bi REM bio bio nezavisan. Trenutno, zbog svoje strukturne pozicije REM je političko bojno polje, a ne nezavisna institucija.

Cenzolovka: Na Tviteru se moglo pročitati i da ste „ispali naivni“, „da je trebalo da ostanete u Savetu, jer je jedina smislena borba kroz institucije“, ali i pohvale da je vaša ostavka moralan čin. Da li je moralna odgovornost pretegla u donošenju odluke da napustite REM?

Iznenađuje da u situaciji u kojoj su sve već unapred dogovorili, to se jasno videlo, oni ovako ishitreno rade, do te mere da su postali bahati

Cvejić: Procenio sam da u ovoj tački za mene i moje principe ovo više nije prihvatljivo. Mogu da razumem Juditu Popović da ostane u Savetu i podržavam je, jer znam da će ona i dalje da skreće pažnju na bitne stvari, kao što je zloupotreba nacionalnih frekvencija.

Možda mi najteže padaju komentari da je trebalo da ostanem. Nisam lako doneo tu odluku, razgovarao sam i sa Juditom više puta.

Prosto sam ponovo, kada je prenoćilo, poređao svoje principe u glavi i pokušao da napravim procenu toga šta bi moglo da se postigne u narednom periodu. Mislim da je u ovom trenutku važnije pokazati čin osude toga što Savet radi – čast izuzecima – nego ostati tamo i dalje.

Cenzolovka: Da li je sve bilo uzaludno, ima li nekih pozitivnih efekata vašeg rada u Savetu i da li je vaše angažovanje u Savetu bila greška?

Cvejić: Ne kajem se što sam bio u Savetu, jer sam upoznao neke dobre ljude, mnogo sam naučio o medijskoj sferi. Za deset meseci izrečeno je više mera nego što je bilo u više godina, promenjen je način na koji se dokumenti postavljaju na sajt, tako da budu potpuno dostupni, otvorili smo se prema javnosti.

Cenzolovka: Kako će Savet REM-a raditi u budućnosti? Da li je sa ovakvim sastavom REM-a moguće urediti medijsku scenu?

Cvejić: Ima više važnih stvari koje očekuju članove Saveta REM-a. Prema Medijskoj strategiji je predviđeno da se menjaju određeni zakoni i nadam se da će REM dobiti važniju ulogu u izmeni Zakona o elektronskim medijima, i da će se konačno uvesti mogućnost da REM naplaćuje kazne.

Za to znam da će se Olivera Zekić zdušno zalagati, i to je jedna od stvari u kojima smo se slagali.

Do sada REM nije kažnjavao televizije sa nacionalnom frekvencijom koje ne ispunjavaju obaveze o emitovanju svih pet obaveznih žanrova u programu, a verujem da će tako i ostati. Generalno gledano, ne očekujem da će ovaj sastav REM-a tu mnogo šta da uradi.