Da li bi moglo da dođe do cenzure društvenih mreža u Srbiji?

Istovremeno u medijima bliskim vlasti sadržaji na društvenim mrežama pominju se u negativnim kontekstu, uz podsećanje na primere neslobode u drugim zemljama, poput Turske. I dok iz radne grupe za izradu medijske strategije za N1 demantuju navode o planovima za kontrolu interneta, predstavnici novinarskih udruženja strahuju da se radi o probnom balonu vlasti.

Polje za slobodno izražavanje mišljenja, sviđalo se ono nekome ili ne, tako većina korisnika doživljava društvene mreže. Preti li toj slobodi neko zakonsko ograničenje? Kada se u srpskim medijima govori o kontroli interneta, najčešće se navodi turski primer.

„Kod Erdogana itekako postoji kontrola poruka koje se šalju preko društvenih mreža. Ne možete vi tamo da pišete šta hoćete i da se izigravate sa onim ko je glavni autoritet politički u Turskoj. U Srbiji vi imate jedan stalni otrovni diskurs uvreda i kleveta najgore vrste“, rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković na Pinku.

Na konstataciju novinara da „za cenzuru ne možemo da se zalažemo“, Dejan Vuk Stanković odgovara: „Ali za odgovornost možemo“.

Da li bi ta ogovornost mogla da bude sinonim za regulaciju interneta? Postoje naznake da država želi upravo to da sprovede, kaže predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

„To nije samo medijski, to je problem za sve građane, jer bi na taj način otvorio ogroman prostor za zloupotrebu te regulacije u smislu cenzurisanja interneta, u smislu „banovanja“ određenih sadržaja koji njima ne odgovaraju“, navodi Nedim Sejdinović (NDNV).

Sejdinović ukazuje i na način na koji bi država to mogla da uradi – preko Radne grupe za izradu medijske strategije, tačnije njenih članova bliskih vlasti.

Smajlović: Uopšte se nije razgovaralo o tome

Članica te grupe, novinarka Ljiljana Smajlović, za N1 energično demantuje da je bilo predloga cenzure interneta u Srbiji: „Nije bilo uopšte govora o tome da treba da se cenzuriše bilo šta, da se reguliše bilo šta, da se uvode bilo kakve represivne mere.“

Smajlović kaže da se na sastanku radne grupe za izradu medijske strategije uopšte nije razgovaralo o internetu u Srbiji, već o namerama američke administracije da reguliše rad kompanija poput Gugla, Fejsbuka i Tvitera.

„To je nešto o čemu smo razgovarali potpuno akademski – šta se u Americi dešava, i da li to može nekada, u budućnosti, ako uopšte dođe do demonopolizacije tih platformi društvenih mreža, da li će to da se na naše tržište da se na neki način reflektuje“, navodi Smajlović.

Sejdinović ovo tumači kao vrlo načelno otvaranje teme kontrole interneta, i kaže da je moguće da vlast na ovaj način ispipava teren za uvođenje regulative koja bi, po Erdoganovom modelu, omogućila sprečavanje okupljanja poput onih u aprilu ove godine.

Takve tvrdnje dovode u pitanje kredibilitet radne grupe za izradu medijske strategije, kaže Smajlović, i najavljuje zvanično saopštenje Ministarstva kulture i informisanja, koje će demantovati bilo kakve planove za kontrolu interneta u Srbiji.