Da li novinari „Dnevnika“ zauvek ostaju bez svoje zgrade

Subotnji broj novosadskog “Dnevnika“, najstarijeg dnevnog lista u Vojvodini na srpskom jeziku i ćirilici, koji slavi i jubilej 80 godina postojanja, osvanuo je sa uvodnikom i opraštanjem uredništva od poznate višespratnice na Bulevaru oslobođenja.

Siva zgrada sa deset spratova, decenijama je jedan od simbola grada, putokaz za svakog ko bi prošao najpoznatijim novosadskim bulevarom i verovatno drugo mesto za gradske sastanke, odmah iza neprikosnovene “Katedrale”.

“Selimo se iz naše kuće iz zgrade koja je izgrađena i useljena šezdesetih godina pošlog veka i postala jedan od simbola Novog Sada. Stariji se sećaju izvanrednog izdavačkog sektora, mnogih knjiga koje su izlazile iz tada moderne Dnevnikove šamparije, stripova, dečijih časopisa, lovačkih novina, fabričke štampe”, piše u uvodniku.

Kako dalje piše, u “Dnevnik” se rado dolazilo na deseti sprat, da se popije i pojede, da se vide Mika Antić i mnogi novosadski boemi, književnici i akademici.

“I danas kad smo na novoj adresi, kada iz kuće koja je pravljena radi nas odlazimo, nije lako. Ali šta god da bude, gde god morali da radimo i kako, vaš i naš Dnevnik biće svakodnevno na trafikama”, kaže se na kraju uvodnika.

Glavna i odgovorna urednica “Dnevnika” Nada Vujović kaže za “Danas” da postoji određeni dogovor da se redakcija vrati u zgradu, da dobije sprat ili dva, kada ona jednog dana bude gotova.

“Svakako, zgrada se renovira, tamo su i dalje slova Dnevnika, ako je to neka simbolika za mogući povratak jednog dana. Ljudi čine neki prostor, a mi ćemo od ovog novog ponovo napraviti Dnevnikov prostor. Ta zgrada je jedan od simbola Novog Sada, kad neko dođe u ovaj grad i pita gde je neka ulica objasniće mu “kod Dnevnika”. Tako će verovatno i dalje govoriti, bez obzira što list trenutno nije na toj adresi. Naše je da pravimo novine, koje smo pravili i do sada. Nadamo da ćemo se jednog dana tamo vratiti, jer nekakako redakcija Dnevnika pripada da bude na toj adresi”, rekla je Vujović.

Aleksandar Popov politički analitičar koji je i sam dve decenije proveo u redakciji “Dnevnika” kaže da je za njega ovo dvojak osećaj, nostalgično se seća novina koje on poznaje iz svojih mladalačkih dana, ali mu je jasno i kako one danas izgledaju.

“Mi smo bili jedna od najjačih izdavačkih kuća u Jugoslaviji, imali smo Miku Antića kao urednika kulturne rubrike i klub na desetom spratu koji je bio kulturno središte Novog Sada, gde su održavane književne večeri i gde su pokrajinski rukovodioci dolazili novinarima na noge da se obave razgovori”, rekao je Popov.

On smatra da list Dnevnik nikada nije dosegao taj nivo samostalnosti kao, recimo, Politika, ali da je bio respektabilan i u krajnjoj liniji tiražan, osamdesetih ga je čitalo više 100.000 svaki dan.

Kao period kada je bio nezavisan podvlači kraj pretprošle i početak prošle decenije, dok je poslednji sunovarat došao sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast u Pokrajini.

“Bio sam u toj kući pre nekoliko godina, zgrada je iznutra devastirana. Od samog lista i zgrade nije ostalo ništa. Dnevnik je ipak bio simbol, oličenje jednog grada, mogu samo sa nostalgijom da se sećam tih vremena. Nije bilo volje da ta kuća opstane, prevladali su politički interesi, grupa Galens, svi znaju ko su tu vodeći ljudi. Zgrada koja je bila simbol Novog Sada i Vojvodine odlazi u nepovrat, baš mi to teško pada“ nastavio je Popov.

Građanski nastrojen deo Novog Sada, koji je voleo da čita te novine, kako dodaje, više to ne čini, jer u njima više nema one privlačnost različitih mišljenja.

Đorđe Randelj novinar i pisac, nekadašnji kolumnista “Dnevnika”, kaže da je ova kompanija bila jedna od stubova izdavaštva u Jugioslaviji, među prvih pet, uz Borbu, Politiku, Vjesnik i Delo.

Dodaje, da je sve što je imao da kaže o samim novinama, rekao pre tačno 30 godina, kada su novinari i radnici štamparije zbog uređivačke politike štrajkovali punih 55 dana, koliko Dnevnik nije izlazio, što je možda jedini zabeležen slučaj u Evropi.

Međutim, “Socijalistička partija Srbije nas je uništila, poslali su 80 ljudi, najboljih novinara, na prinudne odmore“, kaže Randelj.

“Onih 12 godina nakon demokratskih promena bile su godine malog oporavka, kada su novine na nešto ličile. Dolaskom SNS na vlast u Vojvodini, sve se vraća na staro, ubrzo su na isti dan zabranjene kolumne kolege Teofila Pančića i mene u nedeljnom izdanju lista. Kako “Dnevnik” izgleda sad, može da se štampa gde hoćete. Nekad je on sa 1.650 zaposlenih ličio na Novi Sad koji je imao 150.000 zaposlenih, bila nam je tesna i ta zgrada i štamparija. Pred raspad Jugoslavije štampali smo 85 listova istovremeno” seća se Randelj.

Zgrada Dnevnika još jedno veliko gradilište

Parcela gde je zgrada Dnevnika uskoro će postati jedno od najvećih gradilišta u Novom Sadu. Izmenama urbanističkog akta dozvoljena je rekostrukcija zgrade Dnevnika, ali i nadogradnja sa 10 na 12 spratova. Planom je predviđena i još jedna zgrada pored, od 13 etaža, kao i izgradnja podzemne garaže od tri nivoa. Ukupno, ovaj kompleks će da ima čak 45.000 kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

Indeks izgrađenosti na ovoj parceli od 8.600 metara kvadratnih biće maksimalan, dok je 51 odsto namenjen poslovanju, a ostatak stanovanju.

Poslovna zgrada Dnevnika izgrađena je 1964. godine, pored nje je objekat nekadašnje štamparije od dva sprata, sa još nekoliko pomoćnih objekata i trafostanicom.

Akcionari prodali svoje udele Galensu

Da li će se redakcija Dnevnika vratiti u na svoju staru adresu zapravo zavisi isključivo od volje kompanije “Galens” koja je sada u vlasništvu 97 odsto firme AD „Dnevnik“, koja je vlasnik zgrade.

“Galens Invest” je obezbedila vlasništvo nad ovim gigantom otkupom akcija, uglavnom od fizičkih lica, bivših i sadašnjih zaposlenih u „Dnevniku.

Preduzeće Dnevnik Vojvodina press (DVP) koje je izdavač novina “Dnevnik” prodato je krajem avgusta 2018. godine Novosadskoj TV za 600 evra.

Iza kupovine su ostale brojne nejasnoće, koje zapravo bio vlasnik Dnevnika, nemački WAZ ili domaći biznismen Miroslav Bogićević, te kako se došlo do cene od 600 evra.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.