„Da li sudije štite novinare ili one koji ih napadaju?“

Poruka Reportera vezana je i za predstojeća ročišta Apelacionog suda u slučaju prvostepene presude kojom su na 100 godina zatvora osuđeni optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije, a da dvojica osuđenih izdržavaju kaznu sa nanogicom i na slobodi, a jedan u bekstvu bez dokaza o tome da je rađena ciljana potraga i traženo izručenje iz zemlje u kojoj živi osuđeni za saučesništvo.

Apel je koincidirao sa vestima koje nam stižu iz obnovljenih beogradskih sudnica u kojima postoje svi preduslovi za kvalitetna suđenja. Jedino nam nedostaje hrabrost i rešenost sudija i politička volja koja bi ohrabrila ključne aktere da se konačno suočimo sa realnim stanjem stvari i nazovemo stvari pravim imenom u ovdašnjem pravosuđu.

Prvo je odloženo suđenje za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića jer su advokati u samoizolaciji.

Iako su formalni razlozi za odlaganje ročišta ispunjeni, Milan Jovanović je ispravno razgolitio stvarne namere koje se kriju iza ovakve taktike odbrane optuženog:

Prava opstrukcija u ovom slučaju već se dogodila i mrcvarenje kojem prisustvujemo ima za cilj da potisne iz javnog prostora sve informacije o počinjenom zlodelu, glavnooptuženi Simonović i dalje iz senke upravlja Grockom, u vladajućoj partiji nikome ne pada na pamet da ga izbace-kazne. Za to vreme žrtve šikaniraju isti oni advokati optuženih tokom sudskog procesa kojeg uz to i miniraju.

Nedostatak jasne permanentne osude počinenog i počinilaca, i na političkom i na društvenom nivou, doprinosi da nekažnjivost hrani samu sebe, i umesto da imamo ohrabrenje pravosudnog sistema, dobijamo vođenje postupaka i presude koje idu više u smeru tolerancije nekažnjivosti, od pretnji i nasilja prema novinarima pa do rešavanja najtežih slučajeva ubistava.

***

U isto vreme se održavalo ročište u kojem je akter notorni Milomir Jeličić Jutka koji se u sudnici pojavljuje kada tuži novinarku „Blica“ Ivanu Mastilović Jasnić, urednika Predraga Mihailovića i izdavača „Blica“ firmu Ringier Axel Springer, ali ne i kada je tužen i treba da se pojavi na završnoj reči na suđenju zbog seksualnog uznemiravanja Marije Lukić.

U međuvremenu ga vidimo da učestvuje u kampanji i izlazi na glasanje.

Pošto je izgubio izbore možda će u budućnosti imati više vremena da se pojavljuje na ročištima.

I u ovom slučaju tolerisanje nepoštovanja suda, otvorene opstrukcije, nepoštovanja presude po kojoj bi morao da bude u zatvoru, više ohrabruje seksualne nasilnike, nego što se daje signal društvu da je to apsolutno nedopustivo nasilje i da će svaki počinilac po kratkom postupku biti sankcionisan.

I kada se pitamo zašto smo sa 53. mesta iz 2014. godine pali na 93. mesto na listi Reportera bez granica, odgovor je između ostalog u navedenom.

Ovakvom argumentacijom i logičnim zaključivanjem rukovode se oni koji sastavljaju „non-pejpere“ o ispunjenosti uslova za otvaranje EU poglavlja i rangiraju nas na listama medijskih sloboda na kojima konstatno padamo.

Ovaj slobodni pad će se nastaviti ako se nešto hitno ne preduzme.

Jedino ako se vlast teši da smo na ovom polju bolji od Crne Gore i da je velika razlika biti dvanaest mesta bolje plasiran od Crne Gore na svetskoj listi Indeksa slobode štampe Reportera bez granica za ovu godinu, prema kojoj je među 180 zemalja, Srbija na 93, a Crna Gora na 105. mestu.