„Dani“ milionskih budžetskih čarolija

Niko od 120 Subotičana, koje smo ad hoc anketirali početkom marta ove godine, nije znao da navede nijednu temu ili prilog objavljen u mesečniku Magazin „Dani“ koji izdaje istoimeno preduzeće u vlasništvu Vladana Stefanovića, vlasnika Televizije Subotica i niza drugih medija okupljenih oko mreže „Komnet“.

Tek nakon naknadnog podsećanja, nekolicina anketiranih izjavila je da je, ponekad, primećivala pomenuto izdanje u prodavnicama nekadašnjeg „Trgoprometa“, danas „Univereksporta“, gde se primerci ovog mesečnika, godinama, nude besplatno, uz kasu, zajedno sa reklamnim lecima, afišama i proizvodima kojima ističe rok upotrebe.

Budžetski favorit od osnivanja

Od osnivanja 2015. godine, Magazin „Dani“ je mesečnik bez uticaja na javno mnjenje i sa minimalnim štampanim tiražom, ali, iz nekog razloga, koji za sada može tek da se sluti, uživa enormnu budžetsku podršku.

Sudeći prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre, „Magazin „Dani“ je od 2015. do proleća 2021. godine iz javnih kasa u Beogradu, Novom Sadu i Subotici (premije, subvencije, dotacije, donacije) dobio čak 25.270.000 dinara, odnosno skoro 215.000 evra, a da nijednom temom ili objavom nije ni približno zaintrigirao, a kamoli ustalasao ovdašnju javnost.

Vlasnik i urednik ovog izdanja, Vladan Stefanović, nije odgovorio na pitanja naše redakcije, među kojima je bilo i ono u vezi sa štampanim tiražom i prihodima Magazina „Dani“, koji su, prema podacima objavljenim na sajtu Agencije za privredne registre, samo tokom 2020. godine iznosili 105.366 evra.

Načelno je sjajno što petoro zaposlenih, koliko ih, prema poslednjim dostupnim podacima, ima u preduzeću, na ovaj način ima obezbeđenu egzistenciju, ali nije jasno zbog čega, u uslovima tako obilnog priliva novca, autori, odnosno novinari, nemaju izraženo visoke, već preskromne zarade.

Još je nejasnije otkud Magazinu „Dani“, pri niskom štampanom tiražu i tržišnoj poziciji koja teži nuli, toliki priliv novca. Deo odgovora na to pitanje leži u projektnom finansiranju i državnoj pomoći koja je isplaćena do proleća prošle godine, ali i kasnije.

Samo na prošlogodišnjem medijskom konkursu u našem gradu, Magazinu „Dani“ dodeljeno je 2.300.000 dinara za projekat „Subotička svakodnevica“, za koji niko od naših ispitanika, takođe, nikada nije čuo.

Ovoj sumi treba dodati još 1.200.000 dinara koje je Magazin „Dani“, sudeći prema podacima Agencije za privredne registre, lane dobio od pokrajinskog Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama (137-451-42/2021-05) i (kako je navedeno na pomenutom sajtu) dve tranše od po 1.500.000 dinara dodeljene na ime državne pomoći od Ministarstva kulture i informisanja (401-01-275/2021-04).

Budžetska podrška Magazin „Dani“ pratila je, kao što vidimo, ovaj medij od kolevke, slično kao što je bio slučaj sa firmom „Video kreativa tim“ Milana Švelja iz Crvenke, koja je osnovana svega četiri dana pre prošlogodišnjeg subotičkog konkursa, a na njemu je dobila 2.500.000 dinara, o čemu smo pisali prethodnih dana.

Odmah nakon formalnog osnivanja, kada je još bio u vlasništvu Dragana Krstića iz preduzeća za marketing SNOMA, Magazin „Dani“ je od Grada Subotice, na tadašnjem medijskom konkursu, takođe „na neviđeno“ dobio 2.500.000 dinara.

Kriterijum za dodelu nije bio profesionalni kvalitet sadržaja tada novoosnovanog medija, već formalna činjenica da je posredi ćiriličko izdanje na srpskom jeziku. O tome svedoče reči tadašnjeg gradonačelnika, Jenea Maglaija, koji je doslovno izjavio „da živimo u Srbiji“, da imamo „zajednicu naših sugrađana Srba“ i da „jedan deo njih, verovatno, smatra da je poštovanje njihovog jezika i pisma od značaja za ovaj grad“.

„Ako dajemo svim zajednicama, onda smo smatrali da i te novine treba da pomognemo da ponovo izađu i da ponovo zažive, što se i dogodilo“, rekao je Maglai.

Kao da je srpsku kulturu, a sa njom i informisanje na srpskom jeziku, usred Subotice, dakle Srbije, trebalo predstavljati formalnim pokrićima, ovoga puta uz kasu u prodavnici, postojanjem medija radi pukog postojanja, umesto suštinski, prema uticaju i kriterijumu profesionalnog kvaliteta.

Iako je Maglai ubrzo potom otišao sa mesta gradonačelnika, poimanje je ostalo isto, uz određana „unapređenja“. Dotacije države, sa republičkog, pokrajinskog i gradskog nivoa, u slučaju pomenutog magazina počele su da rastu iz godine u godinu.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Magazin „Dani“ je 2016. godine dotiran sa 1.777.000 dinara, 2017. sa 4.868.000, 2018. sa 4.890.000. 2019. sa 5.600.000 i 2020. sa 6.356.000 dinara, ali je istovremeno rastao i poslovni prihod firme, pa se, sa treće strane, postavlja pitanje kako uopšte preskromno izdanje, izloženo među lecima i bajatom robom, ostvaruje enormne prihode i od poslovanja.

Vlasnički ulog od 100 dinara

Poslovna istorija Magazina „Dani“ je indikativna, koliko jednostavna.

Aprila 2016. godine, Magazin „Dani“ je iz ruku Dragana Krstića prešao u vlasništvo Vladana Stefanovića, a juna 2017. u vlasništvo Vesne Babić, dugogodišnje Stefanovićeve saradnice.

Od marta prošle godine, formalni vlasnik magazina je ponovo Vladan Stefanović sa vlasničkim ulogom koji sve vreme, od osnivanja, ostaje isti i iznosi čitavih 100 dinara, što, opet, govori samo za sebe.

Jesu li konkursi jedina svrha Magazina „Dani“?

Iako je bilo nekoliko pokušaja da se Magazin „Dani“ u javnosti poveže sa nedeljnikom sličnog naziva, koji je 1992. godine osnovao poznati subotički novinar i publicista Miroljub S. Vučinić (1938 – 2018) i koji je izlazio do 2005. godine, ova dva izdanja, osim naziva, nemaju ni koncepcijskih, ni kadrovskih, ni sadržajnih, ni profesionalnih dodirnih tačaka.

Dok su Vučinićevi „Dani“ bili relevantan list sa uticajem, urednički osmišljenim rubrikama i sadržajima, sa čijom je uređivačkom koncepcijom neko mogao da se slaže ili ne, Magazin „Dani“ to nije. Nekadašnji „Dani“, sa svim vrlinama i manama, nikada nisu bili budžetsko čedo, dok istoimeni magazin to jeste.

Na sajtu Magazina „Dani“ mogu da se čitaju „kopi-pejstovani“ tekstovi sa sajta Televizije Subotica.

Šta više, imajući sve ove okolnosti u vidu, mnogima se čini da je budžetsko dotiranje glavna, ako ne i jedina svrha formalnog postojanja Magazina „Dani“ i njegovog tavorenja iza kasa u prodavnicama.

Imajući u vidu sve ove lako proverljive zvanične podatke i činjenice, postavlja se konačno pitanje: zbog čega vladajuća Srpska napredna stranka i država sebi dopuštaju luksuz da enormne sume državnog novca izdvajaju za medij kakav je „Magazin Dani“?

Državi i društvu u celini se ne isplati, to je više nego očigledno. Dugoročno se ne isplati ni naprednjacima, jer je u javnosti nemoguće u jednu logičku celinu postrojiti brigu o osnovnoj egzistenciji građana i predočeno budžetsko rasipništvo.

Kome se onda svi ovi „Dani“ za nama i pred nama isplate?