Ovi pokušaji istrebljenja profesionalnih medija i novinara traju godinama unazad i koincidiraju sa dolaskom na vlast SNS, zapravo Aleksandra Vučića i zaista tu nema ništa novo da se kaže.
Žao mi je što u međuvremenu profesionalci u novinarstvu, pritom mislim i na udruženja novinara, nisu uspeli da se nametnu kao snažniji front protiv političkih i svakih drugih pritisaka, napada, zastrašivanja, ponižavanja. A možda i ne može više od ovoga, imajući u vidu odnos snaga, odnosno činjenicu da iza propagandista stoji partijska i državna mašinerija u logističkom i svakom drugom smislu, smatra novinarka Danica Vučenić, koja će početkom narednog meseca svoju bogatu novinarsku karijeru nastaviti pod okriljem televizije N1.
Kako Vučenić procenjuje, sa približavanjem izbora će odnos vlasti prema profesionalnim medijima biti još oštriji, „primitivniji i nepodnošljiviji“.
– Mislim da ćemo, nažalost biti prinuđeni da se zubima držimo za profesionalne standarde, koji će se dodatno urušavati i da ćemo morati da prikupimo svo preostalo strpljenje i hrabrost i da eliminišemo emocije kako bismo ostali novinarski dosledni. Šta reći sem da tako izgleda novinarski poziv u današnjoj mirnodopskoj, razvojnoj, bogatoj srbijanskoj stvarnosti. Zamislite kako bi bilo da živimo u siromašnoj, nerazvijenoj i politički i društveno nestabilnoj, a ekološki zapuštenoj zemlji, kaže Vučenić.
Sagovornica Danasa smatra da je jasno da ni RTS ne ispunjava ulogu javnog medijskog servisa ali se dvoumi oko toga kako svoju ulogu u tome doživljavaju novinari koji na tom servisu rade.
– RTS se u informativnom programu bavi propagandom vladajućeg režima, a ne novinarstvom i informisanjem javnosti, koja, uzgred, učestvuje u finansiranju rada te kuće. Novinari zaposleni u RTS su dozvolili da budu profesionalno poniženi, ponašaju se poput sledbenika i sami su ugazili sopstveni profesionalni integritet. Ali to ja tako vidim izvana. Moguće je zapravo da novinari i novinarke, koji rade u funkciji vlasti, a ne publike, trenutno pregalaštvo vide kao zvezdane trenutke svojih profesionalnih karijera. Verovatno im nikada nije bilo bolje pa se zato i trude da svom snagom pomognu, ne građanima i građankama, zbog kojih postoje, već partiji na vlasti i njenom lideru da potraju što duže, navodi Vučenić.
Kada govori o svojim dosadašnjim profesionalnim iskustvima sa aktuelnom vlašću, kaže da se javni funkcioneri veoma retko odazivaju na pozive da gostuju u njenim emisijama.
– U poslednje četiri sezone radila sam emisiju i podkast koji nisu bili deo mejnstrima tako da neodazivanje na pozive može da bude i procena da internet nije na njihovom previsokom političkom nivou. Istini za volju, jednom se na početku svoje vladajuće karijere, odazvala Ana Brnabić, ali tada je još bila u fazi da želi da se dopadne čak i „drugoj“ profesionalnoj strani. Imala sam svojevremeno na RTV vrlo neprijatno iskustvo sa bojkotom gostovanja od vladajuće SNS nakon što sam se drznula da ugostim Olju Bećković koju su proterali tada sa B92, priča Vučenić.
Kako dodaje sva njena prethodna iskustva, „kada smo mislili da više nikada neće biti neslobodnih izbora“, nisu relevantna.
– Jednostavno, sve što smo imali od 2000. do 2012. na vlasti, kakvo god da je bilo, a bilo je svakakvo, nije uporedivo sa ovim, ni u jednom smislu, zaključuje Vučenić.
Danica Vučenić će od septembra na televiziji N1 voditi novu dnevnu emisiju, gde će u formi intervjua, sa gostima razgovarati o aktuelnim dnevnopolitičkim događajima.
– N1 je informativna televizija koja striktno poštuje profesionalne standarde u radu i istinu kao vrhovni kriterijum, što je izdvaja od većine medija u zemlji. Drugo, nemam nikakvu dilemu ni u kontekstu vrednosti koje ta televizija zastupa, objašnjava Danica Vučenić razloge zbog kojih, kako kaže, nije dugo razmišljala o ponudi te televizije da se pridruži redakciji.
Radujem se novom početku
Odluku da se priključim timu N1 televizije donela sam nakon poziva njuz direktora te kuće Igora Božića. Moram reći da nisam dugo razmišljala iz nekoliko razloga. Osim onih koje sam navela, tu je i činjenica da tim novinara N1 čine uglavnom mladi ljudi i to je posebna vrednost redakcije, ali među njima su i moje koleginice i kolege koje dobro poznajem i sa kojima sam godinama radila na B92 i kasnije na RTV. Takođe, Igor je bio moj urednik na televiziji B92 i kasnije na RTV-u. Način na koji profesionalno radi sa timom, istovremeno ne zaboravljajući individualne razlike, potrebe i očekivanja zaista imponuje. Radujem se novom početku. Ali, kada već pričamo o redakcijama, želela bih da zahvalim agenciji FoNet i portalu Istinomer na zaista divnom iskustvu koje sam stekla u radu sa njima proteklih par godina, napominje Vučenić.
REM vredan prezira
Na pitanje da li regulatorna tela, koja bi trebalo da brinu o poštovanju zakona i Kodeksa novinara u radu medija, zaista rade svoj posao i koliki je njihov stvarni uticaj, Vučenić odgovara da REM i Savet za štampu nisu za upoređivanje.
– Ne mogu nikako da stavim u istu ravan REM (Regulatorno telo za elektronske medije) i Savet za štampu jer se ta dva tela razlikuju u insititucionalnom smislu ali i po snazi ingerencija kojima raspolažu. Kada je reč o REM ne bih da delujem nevaspitano ali zaista mi je teško da bilo šta drugo kažem o tom telu i njegovim članovima i članicama sem da su sramotni i vredni prezira.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.